Zakon o železnici - rasprava o amandmanima SVM-a

PREDSEDAVAJUĆA: Dva minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.) Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici László Varga i Bálint Pásztor. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Bálint Pásztor.

BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je Vlada Republike Srbije prihvatila dva od naših šest amandmana i to nas svakako raduje. Uvek je velika radost kada se neki amandman prihvati, ali vam moram reći da ti amandmani suštinski nisu baš bili najbitniji.
   
Kao što znate gospodine ministre, ja sam pre dva dana, kada je Narodna skupština raspravljala o ovom predlogu zakona u načelu, rekao da nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon ako Vlada ne prihvati naše amandmane koji bi omogućili, sa jedne strane, da veći deo železničke infrastrukture, tj. železnička infrastruktura na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, osim Koridora 10, pređe u vlasništvo Pokrajine, a sa druge strane da Pokrajina osnuje privredno društvo koje bi upravljalo železničkom infrastrukturom, koja bi prešla u svojinu Autonomne Pokrajine Vojvodine.
   
Objasnio sam pre dva dana zašto imamo takav stav i zašto od takvog stava ne možemo odstupiti. Objasnio sam da je razlog u tome što na ovaj pretres gledamo kao na uvertiru pre početka rasprave o Predlogu zakona o javnoj svojini i ubeđeni smo da ukoliko Vlada ne prihvati naše amandmane u vezi železničke infrastrukture, onda to neće biti ni pravno moguće za dve nedelje, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona o javnoj svojini.   
   
Ovom prilikom ne želim da ponavljam sve one argumente koje sam izneo pre dva dana, u sredu. Neću govoriti o tome kada je prvi put uspostavljen železnički saobraćaj na teritoriji današnje Vojvodine, neću govoriti o stanju na prugama u Vojvodini, neću govoriti o tome kako su demontirane pruge po Vojvodini poslednjih decenija, o tome koliko je vagona odneto iz AP Vojvodine za poslednjih dvadesetak godina. Sve to sam rekao u sredu i to su, nažalost, i dalje činjenice.
   
Možda samo u zagradi da napomenem da su čak i novinari smatrali da je podatak koji sam ja naveo veliki, pa nisu napisali da je iz Vojvodine odneto 16.000 vagona, nego samo 1.600. Bilo bi jako puno i 1.600. Razumem novinare što nisu verovali podatku da je iz Vojvodine odneto 16.000 vagona za poslednjih 20 godina, ali dame i gospodo, to je nažalost činjenica, 16.000 vagona je odneto iz Vojvodine poslednjih dvadesetak godina.   
   
To danas nije tema. Danas je tema da je sada momenat kada se možemo dogovoriti o tome da železnička infrastruktura pređe u svojinu AP Vojvodine na njenoj teritoriji i da se da pravo Vojvodini da osnuje privredno društvo koje bi upravljalo infrastrukturom na teritoriji Pokrajine.   
   
Ti naši amandmani, nažalost, nisu prihvaćeni od Vlade Republike Srbije. Sada smo videli, pre desetak minuta, da je nadležni odbor Narodne skupštine, tj. Odbor za saobraćaj i veze formulisao jedan amandman koji je na prvi pogled sličan našim amandmanima, ali kada čovek malo detaljnije pogleda, onda se može zaključiti da se radi o sasvim drugim stvarima.
   
Naime, prema amandmanu Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine postojalo bi rešenje u zakonu prema kojem pravo korišćenja ili poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koje društvo, tj. društvo u osnivanju Republike Srbije koje upravlja železnicama, odnosno železničkom infrastrukturom, nema ekonomski interes, mogu biti dati autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave. U prvobitnom tekstu predloga je pisalo samo da se pravo korišćenja nad tim prugama može dati jedinicama lokalne samouprave. Sada je tu dopunjen ovaj član i mogućnošću da to bude predato AP Vojvodini.
   
Siguran sam, gospodine ministre, da vi odlično, mnogo bolje od mene razumete ovu razliku koja postoji između rešenja iz našeg amandmana i ovog rešenja koje je predloženo od strane Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine. Prema ovom predlogu Odbora radilo bi se, da upotrebim kolokvijalan izraz, o slepim kolosecima, o nekim prugama, vezano za koje ne postoji ekonomski interes društva za upravljanje železničkom infrastrukturom.
   
Ne tražimo onu železničku infrastrukturu za čije održavanje ne postoji više ekonomski interes. To bi bilo suludo. Autonomna pokrajina Vojvodina traži  železničku infrastrukturu zbog toga što je to sa jedne strane Ustavom moguće, a sa druge strane zbog toga što, kao što sam rekao i pre dva dana, konkurišući kod evropskih i drugih fondova želimo doprineti kvalitetu, poboljšanju kvaliteta železničkog prevoza putnika, lica i robe na teritoriji AP Vojvodine, zbog toga što je Republika Srbija u poslednjih nekoliko decenija pokazala i dokazala kako razmišlja o razvoju železničke infrastrukture u Vojvodini. Mi mislimo da bi to nadležni organ AP Vojvodine znao i umeo da radi na ispravniji i bolji način. Zbog toga tražimo železničku infrastrukturu, ali smo realni i ne tražimo i nikada od nas nećete čuti nerealne zahteve, ne tražimo Koridor 10, jer je to železnička infrastruktura od međunarodnog značaja, to treba da bude i ostane u svojini Republike Srbije. Smatramo da bi sve drugo funkcionisalo bolje kada bi vlasnik bila AP Vojvodina.
   
Za ova dva dana se desila jedna novina. U sredu je zasedala Vlada AP Vojvodine, koja je jednoglasno podržala amandmane SVM. Nadam se da ova podrška celokupne Vlade AP Vojvodine znači, da će sve one stranke koje zajedno sa nama čine Vladu AP Vojvodine, glasati za naše amandmane. Drugačije postupanje ne bi bilo logično, jer ne vidim racio u tome, da su pre dva dana podržali naše amandmane u vezi infrastrukture železničke u Vojvodine, a da za nekoliko dana u Narodnoj skupštini poslanici koji pripadaju istim tim strankama vladajuće većine glasaju protiv ovih amandmana. Zbog toga se ja nadam da je još uvek moguće, da će ovi naši amandmani proći i biti prihvaćeni u danu za glasanje, u ponedeljak.
   
U ovim zaključcima Vlade AP Vojvodine nedvosmisleno stoji, o tome nisam govorio pre dva dana, ali je bitno što stoji u zaključcima Vlade Vojvodine, da se ne misli da je to neko moje tumačenje Ustava, da je i prema važećem Ustavu Republike Srbije, moguće da železnička infrastruktura pređe u vlasništvo Vojvodine za teritoriju pokrajine.
     
Naime, član 183. Ustava Republike Srbije kaže, da pokrajina utvrđuje u oblasti saobraćaja, u skladu sa zakonom, odnosno uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanje puteva. Na osnovu ove odredbe je, kao što sam rekao, stvoren ustavni okvir za preuzimanje ingerencije u železničkom saobraćaju od strane AP Vojvodine.
   
Sa druge strane, Statut  AP Vojvodine, koji je potvrđen od strane Narodne skupštine, utvrđuje nadležnosti AP Vojvodine u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređenja puteva. Prema odredbi Statuta, Vojvodina uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u drumskom, rečnom i železničkom saobraćaju, u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonom koji određuje pitanja od pokrajinskog značaja.
   
Te nadležnosti, nažalost, nisu na tako precizan način određene kao što je to slučaj u oblasti puteva i plovnih puteva. Ali, kao što smo mogli više puta čuti u raspravi povodom Statuta Vojvodine u Narodnoj skupštini, Statut je podzakonski akt. To znači da se na detaljniji način te nadležnosti mogu razrađivati bilo kojim zakonom koji usvaja Narodna skupština.
   
Nažalost, zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine su definisane ingerencije Vojvodine samo u oblasti inspekcijskog nadzora u železničkom saobraćaju na teritoriji AP Vojvodine. Zbog toga meni nije jasno zašto se LSV u svojim amandmanima pozivala na zakon o nadležnostima Vojvodine. Na taj zakon se ne može pozivati, jer taj zakon ne predviđa nadležnosti u vezi preuzimanja železničke infrastrukture od strane AP Vojvodine. Kao što sam malo pre rekao, to omogućava Ustav i Statut AP Vojvodine i zbog toga, sa političke tačke gledišta, ne vidim razlike između amandmana SVM i LSV. Zbog toga nam je drago, što je i Liga podnela amandmane koji su, doduše, sa pravne tačke manjkavi, ali sa političke tačke gledišta se radi o istim zahtevima koje smo formulisali mi kao stranka.
   
Kao što sam malo pre rekao, zaključci Vlade AP Vojvodine su jednoglasno prihvaćeni pre dva dana u Novom Sadu. Ono što je možda još interesantnije, ne znam gospodine ministre, da li vi znate za ovu strategiju, jer je ona prihvaćena pre nego što ste vi postali ministar. Vi ste tu bili potpredsednik Narodne skupštine u to vreme i odlično smo sarađivali. Radi se o strategiji razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008-2015. godine. Ova strategija je doneta, čini mi se, u januaru 2008. godine.
   
Tačka 4. ove strategije predviđa da će se upravljanje transportom i infrastrukturom koja je u vlasništvu države postepeno prenositi na organe AP i jedinica lokalne samouprave. Danas smo došli do te tačke. Ovim zakonom o železnici je to moguće učiniti, a mi mislimo da bi bilo i celishodno.
   
Još jedanput apelujem i na Vladu Republike Srbije, i na naše partnere iz vladajuće koalicije da podrže naše amandmane. Prinuđen sam da nedvosmisleno kažem, kao što sam rekao i pre dva dana, da mi nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon i nećemo biti u mogućnosti da omogućujemo usvajanje ovog zakona u Narodnoj skupštini, ukoliko amandmani, slobodan sam da kažem SVM, LSV i Vlade AP Vojvodine ne budu bili prihvaćeni. To nećemo biti u mogućnosti da prihvatimo zbog toga što će se ovim zakonom i zakonom o javnoj svojini, koji će biti na dnevnom redu Narodne skupštine 22. septembra, na duže staze biti definisane mogućnosti ekonomskog razvoja AP Vojvodine. Jednostavno, ne možemo asistirati prihvatanju zakona koja je u ekonomskom smislu štetan interesima građana AP Vojvodine i zbog toga se nadam da će ovi naši amandmani ipak biti prihvaćeni.
     
Govorio sam i pre dva dana o tome, da železnička infrastruktura nigde u svetu više nije i odavno nije simbol državnosti. Naravno, ne radi se o secesiji, ne radi se o osnivanju posebnih Železnica Vojvodine, ne radi se o deobi Železnica Srbije, radi se o tome da Vojvodina želi da preuzme železničku infrastrukturu na svojoj teritoriji, kao što želi da preuzme i puteve drugog reda, kao što želi da preuzme regionalne kanale i svojim sredstvima i sredstvima koje bi dobijala na raznim konkursima, želi da investira u ovu infrastrukturu i želi da omogućuje kvalitetniji železnički prevoz za sve građane Republike Srbije. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆA:  Iskorišćeno je vreme od predstavnika poslaničke grupe. Reč ima ministar Milutin Mrkonjić. Izvolite.
   
MILUTIN MRKONJIĆ:  Uvažavam gospodina Pastora. Tačno je da je naša saradnja uvek bila dobra, ali mi je dužnost da kažem, a to je i moje mišljenje i mišljenje komisije koja je radila amandmane, pa i Vlade, a pročitaću sve da ne bi bilo nesporazuma. Zahvaljujući gospodinu Zoranu, železnica je jedinstveni saobraćajni sistem.
   
Na žalost, podsetiću na neka davna vremena, kada su pojedine republike uvodile elektrifikaciju pruga po sistemu koji im je trenutno odgovarao. Onda nismo, kada smo elektrificirali sve pruge, mogli da vučemo sa istim lokomotivama do Ljubljane, nego smo menjali na granici lokomotive, u Jugoslaviji.
   
Da toga ne bi bilo tako je gospodine Zorane, gospodin Krasić je u pravu. Kažem, železnica je jedinstven sistem.
   
Vrlo rado bih ja to, u stvari mi ovim zakonom to i dajemo na korišćenje, apsolutno, i lokalnim samoupravama, pa i autonomnoj pokrajini. Ali, da budem precizan, da pročitam obrazloženje za ovo što ste vi rekli, za sve vaše amandmane koje nismo usvojili – Predlogom zakona utvrđeno je da je javna železnička infrastruktura u svojini Republike Srbije, što je u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije. Prema Ustavu Republike Srbije, javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinica lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Prirodna bogatstva i dobra za koja je određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari, u skladu sa zakonom. Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuje se zakonom. Dakle, drugi zakon koji će doći verovatno za mesec dana će regulisati pitanja svojine. Slažem se da idemo malo ispred, ali kada taj zakon bude donet odmah ćemo prilagoditi tom zakonu i ovo što mi sad ovde govorimo. Hvala najlepše.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslanik Pásztor Bálint, pa narodni poslanik Zoran Krasić.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospodine ministre, zahvaljujem se na objašnjenju. Video sam i ja mišljenje Vlade i video sam zbog čega je Vlada smatrala da ove naše amandmane treba odbiti, ali sam i dalje na stanovištu da bi u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije mogli preneti u vlasništvo AP Vojvodine železničku infrastrukturu, osim Koridora 10, o čemu mi ne govorimo, naravno. To nije i ne bi bilo realno.
   
Citirao sam i strategiju Vlade Republike Srbije koja govori o tome da će se infrastruktura, koja je trenutno u vlasništvu Srbije, postepeno prenositi na organe autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Tačno je da je još uvek na pravnoj snazi zakon iz 1995. godine, o sredstvima u svojini Republike Srbije koji određuje da autonomne pokrajine i lokalne samouprave praktično nikakvu svojini nemaju, ali ću vas podsetiti da je taj zakon danas protivustavan zbog toga što je u Ustavu predviđeno da i lokalne samouprave i autonomne pokrajine imaju i mogu imati svoju imovinu.
   
Nažalost, u ustavom datom roku do kraja 2008. godine nije donet zakon o javnoj svojini i zbog toga smo mi godinama unazad insistirali na donošenju tog zakona. Na žalost, taj zakon će se sad doneti u poslednji čas, u cajtnotu i to zbog toga što je svima jasno da bez tog zakona ne može biti ništa od kandidature Srbije u EU. To je jedini razlog zbog kojeg će ovaj zakon sada biti donet, inače bi bio donet još pre dve i po godine, kako je to propisano našim važećim Ustavom.
   
Kao što sam malo pre rekao i pozivao se na druge članove Ustava, ovi naši amandmani su pravno mogući. Sada je političko pitanje da li neko smatra, da li Vlada smatra da je celishodno, da je oportuno da to bude, da železnička infrastruktura bude u svojini Vojvodine. Objasnio sam koje su namere. Namere, naravno, nisu da vozovi sa teritorije uže Srbije ne mogu koristiti železničku infrastrukturu u Vojvodini. Nije to namera, to nikome u Vojvodini ne pada na pamet. Namera je da se omogućuje da Vojvodina ulaže u infrastrukturu na svojoj teritoriji, jer ja, na žalost, moram da kažem da se Republika Srbija poslednjih decenija pokazala kako zamišlja investiranje u infrastrukturu, železničku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine. Zbog toga smatramo da su ovi naši amandmani, ne samo pravno mogući, nego su i politički ispravni i celishodni.
   
Što se tiče zakona o javnoj svojini i relacije između Zakona o železnici i zakona o javnoj svojini, mogu i da vam verujem, gospodine ministre, da ćete vi predložiti izmene ovog zakona odmah kada se usvoji zakon o javnoj svojini, ukoliko bude postojala kolizija, ukoliko će postojati rešenje u zakonu o javnoj svojini prema kojem će železnička infrastruktura preći u vlasništvo AP Vojvodine. Ali, moram da kažem i to da smo mi više puta videli poslednjih godina kako se stvari u ovakvim situacijama odvijaju. Odvijaju se na sledeći način. Ukoliko ovaj zakon bude prihvaćen tako da Vojvodini neće biti data mogućnost da upravlja železnicom na svojoj teritoriji, osim Koridora 10, onda to neće biti predviđeno ni zakonom o javnoj svojini i reći će se – to nije moguće zbog toga što to nije predviđeno Zakonom o železnici. Verujte da je to tako u praksi. Ja znam kako bi trebalo pravno da bude, ali verujte da je tako u praksi, više puta smo to iskusili.
   
Zbog toga sam ja rekao pre dva dana da je ovaj zakon uvertira, na žalost, i zbog toga je i kolateralna šteta čitave ove priče oko javne svojine, ali mi ne možemo odstupiti, jer odstupanjem od naših amandmana i glasanjem za zakon koji ne sadržava ove amandmane bismo mi direktno potpisali da smo saglasni da Vojvodina ni drugim zakonom ne preuzme železničku infrastrukturu, puteve drugog reda i regionalne kanale. Mi smatramo da bi to rešenje sa ekonomske, ne sa političke, nego sa ekonomske tačke gledišta bilo štetno interesima građana AP Vojvodine. To misli i LSV, to misli i čitava, celokupna Vlada AP Vojvodine. Ne znam kako će se u danu za glasanje ponašati ostale stranke, ali se nadam da ni one neće biti voljne da glasaju za zakon koji znači ekonomske ili koji nosi u sebi ekonomske štete za građane AP Vojvodine. Zbog toga se ja još uvek nadam da će ovi naši amandmani, bez obzira što sam razumeo mišljenje i stav Vlade, u danu za glasanje biti prihvaćeni. Hvala.   
   
PREDSEDAVAJUĆA: Devet minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. U skladu sa članom 27. dužna sam da vam dam usmeno saopštenje a uskoro ćete dobiti Izveštaj da je uočena štamparska greška u Izveštaju matičnog odbora, nadležnog odbora i bićete obavešteni o ispravci. Narodna poslanica Aleksandra Jerkov ima reč, posle nje narodni poslanik László Varga.
   
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, meni je žao što Vlada Republike Srbije nije prepoznala princip koji se pokušava uspostaviti amandmanima Lige socijaldemokrata Vojvodine i amandmanima Saveza vojvođanskih Mađara, koje je podržala i Vlada AP Vojvodine, a to je princip da onaj ko je nešto finansirao, izgradio i održavao mora imati upravljačka, osnivačka i vlasnička prava nad istim tim što u potpunosti ili pretežno finansirao, što je godinama održavao a da ta prava ne treba da ima onaj koji nije ulagao nikakva sredstva u to koji je štaviše pokazao da ni na koji način ne ume da odgovarajuće održava svu tu infrastrukturu.
   
Reći ću jedan podatak da je pre Prvog svetskog rata, voz od Beograda do Subotice išao brže nego što je to slučaj danas i ljudi su stizali brže iz Beograda u Suboticu vozom nego što danas mogu to da učine, ako je uopšte i moguće to danas raditi.
   
Princip koji mi želimo da uspostavimo ulaganjem ovih amandmana je isti princip kao i kod restitucije. Ukoliko nekom ne smeta da se kroz restituciju onima koji su imovinu gradili ta imovina vrati u vlasništvo, ne vidim na koji način može da im smeta da se ona imovina koju je AP Vojvodina finansirala i izgradila vrati u njeno vlasništvo, kao što nema logike da neko ulaže sredstva u tuđu imovinu tako nema logike da sredstva u železnicu mogu da ulažu svi, treba da ulažu svi i moraju da ulažu svi, ali ona može biti u vlasništvu samo jednih i da to bude Republika Srbija.
   
Ovo je važno za ovaj Zakon o železnici zbog toga što, ukoliko ovo ne bude postalo sastavi deo Zakona o železnici doći ćemo zaista sutra u situaciju da će se objašnjavati, kada budemo usvajali zakon o javnoj svojini i da nije moguće da pruge postanu vlasništvo AP Vojvodine, jer to ne predviđa Zakon o železnici i to je nešto što naravno, mislim nijedan poslanik iz Vojvodine, ali sigurno poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara, ne mogu da prihvate kao legitimno obrazloženje.
   
Ovo što želimo da uradimo je pravedno, ispravno, logično i razumno i to je nešto što ekonomski neće oštetiti AP Vojvodinu da bi svako drugo rešenje zaista nanelo ekonomsku štetu i AP Vojvodini i njenim građanima. Ne treba nama, kako kaže gospodin Krasić, neko da nas hrani, da nam daje nekakve nade, da nam sugeriše, mi vrlo dobro znamo šta je važno za AP Vojvodinu, to zna i Vlada AP Vojvodine i nadam se da će oni poslanici koji dolaze iz Vojvodine, bez obzira na to što Vlada Republike Srbije nije prihvatila ove amandmane, u danu za glasanje ipak razmisliti koga predstavljaju u ovoj skupštini i da će imati razumevanja za amandmane Lige socijaldemokrata Vojvodine i amandmane Saveza vojvođanskih Mađara, zbog toga što će samo oni sprečiti da AP Vojvodini bude nanesena ekonomska šteta. Hvala vam.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Gospodin Lasalo Varga ima tri minuta. Izvolite.
   
LÁSZLÓ VARGA: Gospođo predsednice, gospodine ministre, vi ste jedan od najpoznatijih inženjera u Srbiji i zaista zbog toga imate naše veliko poštovanje, ali mislim da se ovde radi o zaista kompleksnim pravnim pitanjima i siguran sam da je ovaj vaš stav ili da su na ovaj vaš stav uticali pravnici, jer mislim da je to bila situacija, i mislim da su vas pogrešno posavetovali i ubeđen sam da objašnjenje ili obrazloženje kojim je Vlada odbila naš amandman pravno ne stoji.
   
Naime, naš amandman i našim amandmanom i našim amandmanima se ne traži uspostavljanje pokrajinske svojine nad delom železničke infrastrukture. Našim amandmanom se traži samo formiranje okvira, dakle predviđanje mogućnosti za to i to u skladu sa jednim drugim zakonom koji će se u dogledno vreme naći na dnevnom redu. Mislim da je to velika razlika. Ukoliko bismo mi tražili da se ovim zakonom uspostavi pokrajinska svojina nad ovom infrastrukturom ne bismo bili u pravu, ali nismo to napisali u našem amandmanu, iz tog razloga jednostavno mislimo da Vlada, kada je odbila ovaj naš amandman sa pravne strane gledišta nije u pravu. Politički to je potpuno drugo pitanje.
   
Želim da vam dam samo jedan ili dva dodatna argumenta. Sa jedne strane mislim da ne bi Vlada sebi dopustila da donese ovu strategiju koju je gospodin Pásztor citirao, u kojoj piše da će se deo železničke infrastrukture prenositi na AP i na jedinice lokalne samouprave, pošto je 2008. godine ta strategija doneta, u to vreme je važio isti ovaj Zakon o sredstvima u svojini Republike. Je li tako? I onda iz toga proizilazi da ili sada Vlada nije u pravu ili tada nije bila.
   
Sa druge strane, postoji jedan drugi zakon, Zakon o planiranju i izgradnji, isti ovaj zakon o sredstvima u svojini Republike, nije bila prepreka da se neizgrađeno građevinsko zemljište prenese u svojinu AP, ono zemljište koje koristi AP Vojvodina, isto to zemljište, dakle, veoma identična ili slična pravna situacija. Iz tog razloga mislim da bi bilo dobro iz pravnog aspekta još jednom razmisliti o ovim stvarima, a što se političkih konsekvenci tiče, to je jedan drugi i ne manje važan argument. Hvala vam.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem, reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite gospodine Mrkonjiću. Molim vas prijavite se.
   
MILUTIN MRKONJIĆ:  Zahvaljujem na lepim rečima mojim mladim prijateljima i podsećam da ova Vlada, naravno, poštujući sve ovo što ste rekli sada, pre svega tražeći pravni osnov za neke elemente ovog zakona, apsolutno vodi računa vodi računa o tome.
   
Podsećam vas još jednu stvar, često puta sam trpeo kritike za ove tri godine kao ministar što sam prvo počeo realizaciju Koridora deset u Vojvodini. Imao sam muke da objašnjavam da nisam separatista nego da je tehnološki, profesionalno, stručno to najbolje i najbrže rešenje za probleme koje imamo sa koridorima. Videli ste zadnje izveštaje ovih transparensa, da smo sa infrastrukturom najgori, naravno bili smo najgori sada više nismo. Istu stvar sada radimo u pripremi Koridora deset železničkog, opet idemo od Beograda- Novog Sada ka Subotici, zašto? Jer su tamo uslovi tehnički i tehnološki ne politički, najpovoljniji.
   
Verujte mi, ako verujete da sam dobar inženjer na poverenju, dajte mi poverenje, pa tehnološki kao što kaže gospodin Krasić, nemoguće da železnica ima pet gazda. To nas je dovelo u raznim vremenima, evo među vama sam najstariji, u raznim vremenima, raznim političkih opcija, u situaciju u kojoj se danas nalazimo, da smo najgori po infrastrukturi. Železnička je još relativno i dobra kakva je putna.
   
Dakle, želja nam je apsolutno da pratim postojeću normativu za koju priznajem da nisam stručnjak ali tehnološki, profesionalno gledano ova Vlada apsolutno vodi računa o interesima svih građana Republike Srbije i upravo zato insistiram da vi mene razumete. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Narodni poslanik, gospodine Varga želite repliku. Sve je bilo dosta jasno i nije bilo ničeg uvredljivog, nema osnova za repliku. Ministar insistira, hajde ovaj put je izvršio uticaj na mene, izvolite.
   
LÁSZLÓ VARGA: Zaista kratka replika, dakle, ukoliko je železnica jedinstven sistem i to ste sad rekli, i ne postoji iz tog razloga mogućnost da se podeli, onda to treba da važi i za one pruge koje su iz ekonomskog aspekta nerentabilne. Onda u tom slučaju ne biste mogli ovo rešenje koje je Odbor predložio i sa druge strane sama Vlada predložila u predlogu zakona, praktično prihvatili. Dakle, ili jedno ili drugo. Hvala. (...)
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.) Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.
   
DRAGAN STEVANOVIĆ: (...) Gospodine Pastor, zamolio bih vas da budete moj gost na Jugu Srbije. Voleo bih da bar delimično pruge na Jugu Srbije liče kao vaše u Vojvodini, ne mora ništa drugo, ali neka pruge u Vladičinom Hanu, Kuršumliji, Medveđi i Preševu budu bar delimično kao vaše u Vojvodini. Samo toliko mi sa Juga Srbije tražimo.
   
Jedno pitanje – kome da se obratimo mi iz Vladičinog Hana, Surdulice i Vranja, da nam kažu u koje smo to pruge mi ulagali, pa da tražimo da budu naše? Doći ćemo ovde u Skupštinu Republike Srbije i reći ćemo – znate, mi smo u to ulagali ili mi ćemo u to da ulažemo i biće bolje.
   
Ne možete kvalitet usluga na železničkoj infrastrukturi da tražite i da branite argumentima da tražite svojinu nad železničkom infrastrukturom. To su dve potpuno odvojene stvari. Ovde se jedna te isti ambicija brani sa tri različite stvari. Jedni viču – tražili smo svojinu, drugi viču – nismo tražili svojinu, jedni viču – loša infrastruktura, ništa se ne radi, mi bismo to bolje, a ovi kažu – pa, mi smo ulagali, mi smo stvarali, to nama pripada. Koga da slušamo? Da li neko od njih zna šta hoće u suštini? Jasan je odgovor šta se hoće i šta se traži. Sve ovo je jedan kontinuitet Statuta Vojvodine, prenosa nadležnosti itd.
   
Sva je sreća, gospodine ministre, što još ima bar malo razuma u toj Vladi, pa ovo nije prihvaćeno za sada.
   
Ako sam vas dobro razumeo, možda će se stvari promeniti kada se usvoji Zakon o javnoj svojini koji spremate ovde da pošaljete, to ste malopre rekli, pa ako se drugačije tim zakonom definiše, vi ćete ovaj zakon da izmenite. Nemojte to da radite, takav zakon ne treba da prođe ni u Vladi a kamo li u Skupštini. Ako takav zakon bude na Vladi, da Vlada padne. Ako imate iole nacionalne političke svesti i odgovornosti, vi ćete srušiti tu Vladu. Bar se jednom ponašajte onako u Vladi kako po nekad pričate i govorite ili promovišete se u Skupštini. Ne dajte im to da rade.
   
Oni su ovu državu institucionalno onesposobili da se bavi svim onim što hoćete da se bavimo kroz ovaj zakon. Mi ne znamo šta hoćemo da sačuvamo kao nacionalni resurs od infrastrukture u vlasništvu države. Mi to ne znamo ni od putne infrastrukture, od železničke infrastrukture, elektroenergetske infrastrukture. Oni to ništa ne znaju. Ovo je stihija, haos, pa će od zakona do zakona Vlada, u skladu sa potrebama i interesima onih koji čine tu vladu i većinu da se određuje prema svojini.
   
Sada će Zakon o komunalnim delatnostima. Tu ćemo isti problem da imamo. Ovi će da traže – vojvođanska kanalizacija, treba da bude naša. To su vojvođanski vodovodi, treba da bude naše.
   
Pripada li nešto nama sa Juga Srbije ili ovima sa zapada ili sa istoka? Evo, koleginica je iz Lučana, da li i ona nešto da traži? Ne možemo se igrati sa onim što je u vlasništvu države. To sam vam rekao i u načelnoj raspravi. Tu ste da branite, a ne da popuštate.
   
Bio bih srećan, zaista, gospodine Pastor, kada ne biste glasali za ovaj zakon, zbog ovog amandmana i da ne prođe. To bi bilo najidealnije rešenje. (...)
   
PREDSEDNIK: Po imenu ste pomenuli potpredsednicu Gordanu Čomić i gospodina Balinta Pastora, tako da oni imaju sada pravo na repliku. Potpredsednica Gordana Čomić ima reč. Izvolite. (...) Najpre narodni poslanik Bálint Pásztor, a zatim Dragan Stevanović.
   
BÁLINT PÁSZTOR: Gospodine Stevanoviću, mene su učili da poziv treba prihvatiti, pa pošto ste me vi javno pozvali u goste, javno želim da kažem da prihvatam poziv. Vrlo rado ću doći na jug Srbije, pogledaću u kakvom je stanju železnica. Ali, problem je u tome, gospodine Stevanoviću, što je železnička infrastruktura na teritoriji AP Vojvodine nekada bila mnogo razvijenija nego što je danas. U tome je problem.
   
Verujem vam da je u Vladičinom Hanu još gore, ali verujte mi da je u Vojvodini nekada bilo mnogo, mnogo bolje, a kad je bilo mnogo, mnogo bolje, tada je železničkom infrastrukturom upravljala AP Vojvodina. Zbog toga želimo da se ovo sadašnje stanje promeni. Verujte mi da su naše namere iskrene. Želimo da damo doprinos poboljšanju železničke infrastrukture na teritoriji AP Vojvodine.
   
Govorio sam pre dva dana, skoro sam siguran da se vi sećate, da ste slušali da je u Vojvodini železnički saobraćaj krenuo još 1869. godine. Danas smo od gospođice Jerkov mogli čuti podatak da se pre 90 godina od Beograda do Subotice stizalo brže nego danas. Ne mislim da je to normalno. Mislim da je za to neko odgovoran, a sigurno nisu organi AP Vojvodine odgovorni.
   
Sa druge strane, meni je drago, gospodine Stevanoviću, da ste vi shvatili suštinu finansijske decentralizacije i opravdanosti postojanja autonomnih pokrajina na teritoriji Republike Srbije. Predlažem vam da krenete sa kampanjom za formiranje AP na jugu Srbije. Ne mislim da će se Vladičin Han ili Surdulica otcepiti od Republike Srbije, ali ćete videti da ćete imati više novaca, videćete da ćete bolje živeti. Zbog toga za tu ideju imate podršku SVM. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Dragan Stevanović ima pravo na repliku.
   
DRAGAN STEVANOVIĆ: Koristiću i repliku, a ako mogu i posle vreme poslaničke grupe, ako ne stignem sve da odgovorim, što sam imao nameru da kažem.
   
Gospodine Pastor, ne može se problem Vojvodine ili problem Bačkog Petrovca ili Bačke Palanke ili Zrenjanina rešiti u Vojvodini, kao što ste problem Vladičinog Hana, Trgovišta, Vranja, Bosilegrada i Preševa ne rešava dole, nego se rešava u Beogradu. Tu nije ništa loše i to je čak dobro. Kada bi bilo manje tih tendencija i ambicija lokalnih, da se ne izrazim onako kako bih rekao, i regionalnih paša i bimbaša ili subaša, mislim da bi Srbija bila zdravija i kao nacionalno tkivo i kao nacionalna ekonomija ili kako god hoćete. Poziv ostaje otvoren. Drago mi je što ćete da dođete i što ćete da vidite.
   
Moja ambicija nije da se sa vama uveravam gde je bolje, nego da dokažem da nam je svima isto loše. Hajde da i vi i mi zajedno smenimo one zbog kojih nam je loše. Vi ste ih izabrali za koalicione partnere i to ne možete da osporite.
   
Problem su oni koji su vam danas koalicioni partneri i sa kojima sve ređe pokušavate ili uspevate da iznađete zajednički jezik, zato što ste i vi shvatili ko su i kakvi su, i čime se rukovode. Ali oni sa kojima možda i pokušavate da nađete srećnu budućnosti, samo su druga strana jedne te iste medalje. Srbija mora da raskine sa politikom za koju ste i vi verovali da ima smisla, da je racionalna i da građanima ove države od Subotice do Surdulice može da se ponudi nešto bolje i nešto izvesnije. (...)