Zahtev za korišćenjem mađarskog jezika u Narodnoj skupštini
PREDSEDNIK (Tomislav Nikolić): Ja sam jutros prozvao šefove poslaničkih grupa, ako još neko želi reč, izvolite.
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam vam se u ime Poslaničke grupe manjina, kao predsednik Poslaničke grupe manjina.
U utorak, u jutarnjim satima, svima nama je postalo jasno da su se granice između demokratskih i nedemokratskih snaga u ovom domu promenile. Izborom gospodina Tomislava Nikolića za predsednika Narodne skupštine, koji ne sporimo, u skladu je sa procedurom, promenile su se granice između demokratskog i nedemokratskog bloka.
Činjenica da je član Srpske radikalne stranke izabran na tako odgovornu državnu funkciju je teško objašnjiva 2007. godine.
Čini nam se da se vraćamo u devedesete godine, kada je svima nama bilo vrlo teško, iz već iznetih, poznatih razloga.
U proteklim godinama je uloženo mnogo rada i truda u demokratizaciju naše zemlje, a 9. maja treba posebno naglasiti - mnogo rada i truda i u proces približavanja naše zemlje EU. Srbija i njeni građani ne zaslužuju da se vraćaju unazad.
Ujedno, moramo konstatovati da je ova situacija izazvana isključivo nemogućnošću dogovora DS, DSS i G17 plus o demokratskoj vladi Republike Srbije. Nesposobnost i neodgovornost pojedinih stranaka, pokazana u proteklim mesecima, nas udaljava od priželjkivanih evropskih integracija.
Danas već možemo videti i konkretne prve znake ovog udaljavanja. Ne vredi govoriti o prošlosti.
Reći ću nekoliko rečenica o poziciji narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara i poslanika koji pripadaju Poslaničkoj grupi manjina u radu Parlamenta sledećih dana.
Savez vojvođanskih Mađara i ostale stranke koje pripadaju Poslaničkoj grupi manjina u ovom cenjenom domu su dobile mandat od birača da bi delotvorno predstavljali njihove interese. Zbog toga će naši poslanici i ubuduće konstruktivno učestvovati u radu cenjenog Parlamenta.
S druge strane, Poslanička grupa manjina i SVM ne žele predložiti članove za stručne odbore Narodne skupštine i neće imati kandidata za potpredsednika Parlamenta, niti će bilo koga podržati od predloženih kandidata.
Time naše stranke, koje i dalje nesumnjivo spadaju u red stranaka demokratskog bloka, žele iskazati nezadovoljstvo činjenicom da je u 2007. godini narodni poslanik iz SRS mogao postati predsednik ovog cenjenog doma.
U ponedeljak smo se uverili i u to da je predizborna kampanja u punom jeku.
Do danas sam u Narodnoj skupštini govorio na srpskom jeziku, ali, zbog toga da bi narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara imali šanse da se sa ove govornice obraćaju svojim biračima, kao i sve ostale stranke, molim predsednika i sekretara Narodne skupštine da se, počev od sledećeg dana zasedanja, u skladu sa stavom 2. člana 231. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obezbedi prevođenje našeg usmenog izlaganja na srpski jezik.
U članu 231. stav 2. Poslovnika piše: «Narodni poslanik ima pravo da na sednicama Narodne skupštine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skupštine, predviđene ovim poslovnikom, podnosi na svom maternjem jeziku.
Narodni poslanik koji ima nameru da se u radu Narodne skupštine služi maternjim jezikom , u smislu stava 2. ovog člana, bilo stalno, bilo u određenom slučaju, dužan je da o tome blagovremeno obavesti sekretara Narodne skupštine, kako bi se obezbedilo prevođenje njegovog usmenog izlaganja ili dokumenata koje je podneo na srpski jezik.»
Moram da kažem, s ponosom, da među glasačima SVM ima i građana drugih nacionalnosti, i Srba, i pripadnika ostalih manjina, ali, naravno, ogromnu većinu naših birača čine građani mađarske nacionalnosti.
I, ako je već počela predizborna kampanja, moram govoriti svojim biračima, kao što to čine i drugi narodni poslanici u ovom cenjenom domu od ponedeljka ove nedelje.
Mi ćemo u skladu s našim pravom formulisanim u navedenom članu Poslovnika, ubuduće na sednicama Narodne skupštine možda govoriti i na mađarskom jeziku.
Jutros sam predao svoj zahtev službi Narodne skupštine, a isto tako, u skladu sa Poslovnikom, predajem kopiju ovog zahteva sekretaru Narodne skupštine. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Izvolite.
OTO KIŠMARTON: Javljam se po Poslovniku, član 1, u vezi s ovim prethodnim govorom.
Verujem da su nacionalne manjine koje žive u ovoj Srbiji i do sada imale potpuno jednaka prava, ista prava kao i većinski narod u Srbiji.
U Kikindi je, ne znam zašto je problem što je radikal sada predsednik ove skupštine, predsednik opštine, takođe, radikal, već dve i po godine. U Kikindi je predsednik Skupštine, isto, radikal i Mađar, dve i po godine.
U Kikindi nije bilo, ni pre radikala niti sada, nikakvih problema na nacionalnoj osnovi. Kikinda je grad gde ljudi žive u potpunoj toleranciji, tako da izbor radikala za predsednika u Kikindi nije doveo ni do kakve lošije promene, nego čak nabolje, u vezi s međunacionalnim odnosima.
Još nešto bih rekao. Što se tiče prava da se govori na mađarskom jeziku, mislim da će to predsednik Skupštine omogućiti. Toliko sam hteo da kažem.
PREDSEDNIK: Ima reč narodni poslanik Gojko Radić.
GOJKO RADIĆ: Priča o demokratiji nam je poznata i, pošto vam smeta predsednik Skupštine zato što je radikal, ne bi bilo lepo da o demokratiji ovde govorite. Jer, ima poslanika ovde iz Subotice, a mi znamo kakva je vaša demokratija u Subotici.
Kada smo formirali Odbor za nacionalne odnose u Subotici, vašoj većini i vašem predsedniku nije palo na pamet da stave pripadnike nacionalnih manjina u Odbor.
U naš odbor za nacionalne manjine u Subotici, voljom vaše većine i Demokratske stranke, nije dozvoljeno da uđu Romi, muslimani, nego ste se pozivali i hteli da nam date jednu manjinu koja ne postoji u Subotici, crnogorsku nacionalnu manjinu, pokušali ste da stavite jednog Crnogorca.
Eto, to je vaša demokratija i o vašoj demokratiji nemojte ovde suviše da pričate. Mi imamo dosta podataka o vašoj demokratiji, ali o tome danas ne bih govorio, jer nije tema dnevnog reda. Biće zato prilike u ovom sazivu Parlamenta i čućemo još dosta o vašoj demokratiji.
PREDSEDNIK: ima reč Pásztor Bálint.
PÁSZTOR BÁLINT: Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Radiću, vi vrlo dobro znate, pošto ste odbornik u SO Subotica, da su u skladu sa odlukom SO Subotica u Savet za međunacionalne odnose mogli da uđu jedino odbornici. Romi danas nemaju odbornike i nijedna romska stranka ih do sada nije imala u SO, a iskreno se nadam da će na sledećim lokalnim izborima ući i predstavnici parlamentarnih stranaka Roma u SO Subotica. Sigurno će u tom slučaju imati, prema odluci SO Subotica, članove u Odboru za međunacionalne odnose, odnosno Savetu u SO Subotica.
U raznim lokalnim samoupravama ovo pitanje je rešeno na razne načine. U Subotici je rešeno tako da jedino odbornici mogu biti članovi ovog saveta za međunacionalne odnose i mogu da kažem da na taj način nije ni u kom slučaju prekršena demokratija, ni na koji način nije prekršen statut SO Subotica i nijedna druga odluka SO Subotica. To sam morao da kažem radi istine.
Inače, nemam nameru da u vezi s ovim pitanjima repliciram, jer sam siguran da to ne interesuje ostale narodne poslanike, a ni građane Srbije. Koliko je meni poznato, danas je na dnevnom redu izbor potpredsednika i radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije a ne SO Subotica. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Ima repliku narodni poslanik Radić.
GOJKO RADIĆ: Gospodine Pásztor, sigurno da nije tema današnje rasprave SO Subotica, ali nisu tema ni nacionalne manjine. Kada pričate o statutu SO Subotica, onda morate i da ga poznajete. Ako niste odbornik, mogli ste da se potrudite da ga pročitate, a pratili ste, vidim, skupštine lokalnog parlamenta i mogli ste toliko da znate.
U lokalnom poslovniku SO Subotica, da bi pripadnici nacionalnih manjina bili zastupljeni u Odboru, uslov je da ih je preko 1.000.
Ne mogu da razumem da Bunjevaca u Subotici nema 1.000, ako ih se tako izjasnilo 16.000. Roma ima oko pet-šest hiljada. Jednostavno, te nacionalne manjine, koje nisu sa vama u koaliciji, vama nisu potrebne ni u lokalnom parlamentu, niti igde, a poznato je, uopšte, u Subotici da neke nacionalne manjine, kao Savez vojvođanskih Hrvata, uživaju ogromne privilegije. To je vaša demokratija.
PREDSEDNIK: Molim vas, gospodine Šajn, dozvolite da se ovo završi, pa ću vam dati reč, da ne bismo prekidali govornike.
PÁSZTOR BÁLINT: Poštovani gospodine Radiću, nisam pričao o nacionalnim manjinama i njihovoj poziciji u Republici Srbiji. Naravno, imaćemo zakonske predloge ako se konstituiše ova skupština u pravom smislu, ako izaberemo potpredsednike, tačnije, ako izaberete potpredsednike, skupštinske odbore i ako budemo u prilici da predlažemo zakone. Imamo projekte zakona, izmene i dopune zakona, koje ćemo odmah predati predsedniku Narodne skupštine.
Još jednom ponavljam da sada nisam govorio o položaju nacionalnih manjina, već sam samo obavestio predsednika i sekretara Narodne skupštine Republike Srbije da u skladu sa Poslovnikom, član 231. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, nameravam ubuduće sa ove govornice da govorim i na maternjem jeziku, iz jednog jedinog razloga - ako sve ostale stranke govore sa ove govornice svojim biračima, onda i ja moram svojim biračima, prvenstveno, da govorim na mađarskom jeziku. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Vaše pravo da govorite na mađarskom jeziku je neprikosnovene i neotuđivo i Skupština će vam omogućiti to pravo. (Aplauz)
Ne bih voleo da je ta vaša želja izraz nekog otpora prema predsedniku Narodne skupštine, jer je ta vaša želja neko vraćanje u prošlost. U vreme demokratije, od 2000. godine naovamo, nismo imali zahteve za prevođenje na maternji jezik.
Dozvolite nam samo da se Skupština organizuje. Stoga bih vas zamolio da još neko vreme govorite ovim izvanrednim srpskim jezikom, koji odlično znate, dok ne organizujemo prevođenje.
Zamolio bih i ostale narodne poslanike koji govore maternjim jezikom, ne samo mađarski, već i drugi, da nas blagovremeno obaveste o tome, pošto su dužni da to urade po Poslovniku, da li žele da se služe maternjim jezikom, da bismo mogli i to da omogućimo.
U međuvremenu sam ostao u nedoumici da li su u Subotici pripadnici Saveta nacionalnih manjina samo odbornici ili i pripadnici nacionalnih manjina. Niste odgovorili na to pitanje i mislim da bi trebalo da pokrenete u Subotici, u Skupštini opštine, raspravu i da uključite i pripadnike Roma u Savet nacionalnih manjina, odnosno da ovu toleranciju koju sada imamo u Skupštini Srbije prenesemo u sve lokalne skupštine u Srbiji. Hvala najlepše.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
PREDSEDNIK: Gospodin Pásztor.
PÁSZTOR BÁLINT: Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za govornicu pošto mi je postavljeno jedno pitanje i na to pitanje hoću da dam odgovor. Pitanje je glasilo - u čije ime sam malopre izneo stav da nećemo predlagati potpredsednike Skupštine i da nećemo učestvovati u predlaganju kandidata za članove skupštinskih odbora.
Na početku izlaganja sam rekao da govorim kao predsednik Poslaničke grupe manjina. Kao što vrlo dobro znate, Poslaničku grupu manjina čine stranke - Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije i Koalicija Albanaca Preševske doline. Prekjuče, na sednici naše poslaničke grupe, doneta je odluka da Poslanička grupa manjina podržava kandidatkinju za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođu Milenu Milošević, i tako smo glasali. Isto tako, juče smo se, na sastanku Poslaničke grupe, dogovorili da je naš stav da Poslanička grupa ne predlaže potpredsednike i članove skupštinskih odbora.
Da ponovim, govorim u ime Poslaničke grupe manjina. Isto tako, mogu da potvrdim da je ovo stvar, naravno, Saveza vojvođanskih Mađara, a za ostale članice, konkretno, stranke koje pripadaju ovoj poslaničkoj grupi, morate pojedinačno njih da pitate.
Na sednici Poslaničke grupe je doneta odluka da se ne predlažu potpredsednici i članovi odbora. Znači, ja sam govorio u ime Poslaničke grupe manjina. Hvala.
PREDSEDNIK: Gospodin Batić.