O Zakonu o regionalnom razvoju i o granicama upravnih okruga
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Bálint Pásztor.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što saopštim stav SVM povodom Predloga zakona o regionalnom razvoju, dozvolite mi da kažem da sam vrlo srećan zbog toga što trenutno u skupštinskoj proceduri ima svega 48 zakona. To znači da Skupština, mada nije ni bila, ali sada pogotovo nije crna rupa. To omogućava i to da se Predlog zakona koji je prošao Vladu 4. juna nađe na dnevnom redu samo nekoliko dana kasnije u Narodnoj skupštini.
Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda, od osam tačaka imamo pet predloga zakona koji su stigli u Skupštinu u maju i u junu, imamo dva predloga zakona koja su stigli u martu, a to znači da će Vlada morati da ubrza rad jer jednostavno neće moći da prati tempo Narodne skupštine.
Što se tiče Predloga zakona o regionalnom razvoju, vrlo smo srećni što se ovaj predlog zakona našao na dnevnom redu i u skupštinskoj proceduri, ali moram da kažem i to da je možda malo prebrzo ovaj predlog zakona stigao u skupštinsku proceduru, prebrzo zbog toga što je pre stavljanja na dnevni red ovog zakona trebalo doneti druge propise, druge zakone da bi se ovaj zakon mogao primenjivati.
Sa druge strane, bez obzira na činjenicu da je ovaj zakon bio pripreman dve godine, ima nekih grešaka u ovom predlogu zakona, što ukazuje i na to da je dosta brzo pisan i nije mi jasno zašto se nije moglo sačekati još nekoliko nedelja, da ne bi došlo do ovih grešaka. Malo kasnije ću govoriti o tim greškama da bi Vlada amandmanima mogla da poboljša ovaj predlog zakona.
Mogu samo da sumnjam da je bio cilj ovako brzog stavljanja na dnevni red ovog predloga zakona da se pokaže da u ovoj bici pod radnim nazivom “ko je više za decentralizaciju i regionalizaciju”, da li G17 plus ili DS, da je bio cilj da G17 plus dobije jednu bitku, a to je i uspeo. Predsedniku G17 čestitam na dobijanju ove bitke. Ovo je prvi zakon koji govori o regionalizaciji i koji je pred narodnim poslanicima. Nažalost, to nije zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, nažalost nije zakon o javnoj svojini, to nisu neki drugi predlozi zakona koji su možda bitniji za regionalizaciju Srbije i decentralizaciju, ali je Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj bio nadležan za izradu ovog zakona. Ovaj zakon je izrađen i za nekoliko dana će biti, siguran sam, usvojen u Narodnoj skupštini.
Kada sam malopre govorio o nekim greškama i o tome da ovaj zakon neće biti moguće primenjivati na način kako bi to trebalo, onda sam pre svega mislio na član 5. i 6. Predloga zakona o regionalnom razvoju, koji kaže da oblasti koje čine regione određuje Vlada na predlog organa nadležnog za poslove statistike. Taj organ određuje i jedinice lokalnih samouprava koje čine oblasti i nažalost znamo da je na Šestoj vanredni sednici Narodne skupštine bio Predlog zakona o zvaničnoj statistici, ali je povučen. Naravno znam da Srbija i dan danas ima Zavod za statistiku, ali je pre usvajanja ovog zakona svakako trebalo prvo usvojiti predlog zakona o zvaničnoj statistici i tek nakon toga je trebalo raspravljati o ovom zakonu o regionalnom razvoju.
Što se tiče druge manjkavosti ili greške, takođe jedna pravna sitnica koja može da utiče na primenu ovog zakona o regionalnom razvoju se nalazi u članu 41. Predloga zakona koja govori o oblasnim asocijacijama. Ovaj član kaže da ove oblasne asocijacije treba da budu osnovane u skladu sa Zakonom o udruženjima. Srbija nažalost nema zakon o udruženjima zbog toga što je više puta taj predlog zakona bio povučen iz skupštinske procedure. Danas na snazi imamo zakon koji definiše oblast rada udruženja u Srbiji koji je u potpunosti anahron zakon, donesen 1982. godine, koji govori o radnim ljudima itd, samoupravljanju, pa je bilo celishodno sačekati donošenje zakona o udruženjima koji se nalazi na sednici ovog zasedanja, kao i Predlog zakona o regionalnu razvoju, pa smo tek onda trebali da raspravljamo o ovom zakonu.
Što se tiče značaja zakona o regionalnom razvoju, nažalost imam utisak da pojedine opozicione stranke poklanjaju isuviše velik značaj ovom zakonu. Ovaj zakon ne donosi ništa spektakularno, ne donosi ništa novo Srbiji, pogotovo ne donosi ništa novo AP Vojvodini.
Saglasan sam time da Ustav Republike Srbije u članu 94. kaže da se Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju u skladu sa zakonom i da je donošenje ovog zakona svakako nužnost, da je svakako trebalo doneti ovaj zakon, ali ovaj zakon se ne može nazvati čak ni prvim korakom ka decentralizaciji i regionalizaciji. Ovaj zakon isključivo govori o ekonomskoj decentralizaciji i bitan je, pre svega, zbog jedne činjenice, da je olakšan pristup statističkih regiona korišćenju prepristupnih fondova EU. To naravno nije beznačajna činjenica, to je vrlo bitno za ekonomski razvoj Republike Srbije, ali se nikako ne može reći da je ovaj zakon o regionalnom razvoju prvi korak u Srbiji ka decentralizovanoj i regionalizovanoj državi.
Pre nego što smo počeli raspravu o ovom zakonu trebali smo doneti odluku odnosno Vlada Republike Srbije je trebala preispitati odluku o upravnim okruzima. Nažalost, ti upravni okruzi će imati značaja i u ovom zakonu. Granice upravnih okruga su pre petnaest godina zacrtane na način koji su suprotni zdravoj logici.
Gospodine Dinkiću, sigurno znate, pošto dolazite i u Sentu i u Adu i u Kanjižu i vrlo je dobro što dolazite da te opštine pripadaju Severno-banatskom upravnom okrugu, a da se Kanjiža, Senta i Ada nalaze na bačvanskoj strani Tise, a da nikako ne treba da pripadaju Severno-banatskom upravnom okrugu. Ta odluka je doneta pre 15 godina zbog toga što je u to vreme na republičkom nivou bio na snazi zakon o izboru narodnih poslanika, koji je predviđao većinski sistem izbora. Jednostavno je trebalo postići sledeće, da se razbije to biračko telo koje pripada nacionalnim manjinama i zbog toga je to učinjeno u Vojvodini, na severu Vojvodine, u Potisju i Sandžaku. Ni na jednoj drugoj teritoriji Republike Srbije, ali nažalost ti upravni okruzi koji su nelogični, koji su suprotni svakoj zdravoj logici su održani do dana današnjeg. Za promenu granica tih upravnih okruga ne treba menjati ni jedan zakon, to se menja uredbom Vlade Republike Srbije, ali nažalost izgleda da nema uopšte političke volje da se te granice promene.
To nije mađarsko pitanje i u Sandžaku to nije bošnjačko pitanje, to je pitanje zdrave logike – da li se Kanjiža nalazi u Bačkoj ili se Kanjiža nalazi u Banatu. Ako se Kanjiža nalazi u Bačkoj i ako Tisa nije promenila tok, onda pravni sistem treba dovesti u sklad sa zdravom logikom, jer inače – šta će nam država, šta će nam upravni okruzi? Vlada još nije smatrala, od 2000. godine, da to treba promeniti. Nažalost, vi gospodine Dinkiću, taj sistem direktno prenosite u ovaj zakon o regionalnom razvoju. Hvala Bogu, to niste napisali u sam tekst zakona, ali ste napisali u obrazloženje ovog zakona.
Tu na strani petoj obrazloženja piše sledeće, citiram: "Predviđeno je da jedna ili više oblasti čine region. Oblasti će poštovati postojeću podelu na upravne okruge i neće deliti okruge". To znači da će se regioni u oblasti formulisati na način koji je suprotan zdravoj logici i svakoj privrednoj i ekonomskoj logici.
Na strani četvrtoj obrazloženja piše sledeće, opet citiram: "Vlada će podzakonskim aktom na predlog Republičkog zavoda za statistiku i u skaldu sa kriterijumima uređenim standardima EU utvrditi oblasti koje čine ovih sedam regiona. Napominjemo da će se u bližem određivanju područja oblasti i regiona poštovati Ustav, kao i postojeće podela na upravne okruge, te će oblasti biti sastavljene od jednog ili više okruga, a regioni od oblasti. "
Što se tiče spomenutih standarda EU, ne verujem da su standardi EU da se menjaju tokovi reka. Ne verujem da su standardi EU da se nešto definiše u direktnoj suprotnosti sa zdravom ekonomskom logikom. Sa druge strane, valjda se podrazumeva da će se poštovati Ustav, to ne treba napisati u obrazloženju predloga zakona da će se poštovati Ustav, ali nije dobro što je napisano i što Vlada očigledno misli da ovu podelu upravnih okruga treba preneti na ovaj drugi nivo, da to treba da bude osnova za ravnomeran regionalni razvoj. To nije dobra početna osnova i nadam se da će ministarstvo i Vlada preispitati ove stavove koji su napisani u obrazloženju zakona.
Nismo mogli na ovo dati amandman, jer ovo nije napisano u samom predlogu zakona, nego u obrazloženju i nadam se da će to biti promenjeno na isti način kako je to promenjeno kod donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. Drago nam je što smo uspeli postići saglasnost i sa poslaničkom grupom G17 plus i sa Vladom Republike Srbije, da se zdrava logika, ekonomska logika uzme u obzir, kada se govori o područjima regionalnih privrednih komora.
Upravo pre nekoliko nedelja, kada smo doneli taj zakon, uspeli smo zajednički izdejstvovati, da privredna društva sa područja opštine Kanjiže, Sente i Ade budu ponovo u sastavu regionalne privredne komore u Subotici i to je vrlo dobro primljeno. Mislim da je taj put koji treba da nastavljamo, a ne ovaj put koji je zacrtan tu u obrazloženju predloga zakona.
Što se tiče još nekih predloga koje je trebalo doneti pre donošenja zakona o regionalnom razvoju, tu svakako spada statut AP Vojvodine. Naravno, znam da se ovim zakonom uspostavljaju statistički regioni, a ne administrativni regioni, ali gospodine potpredsedniče Vlade, problem je u tome što Ustav Republike Srbije jasno kaže da do kraja 2008. godine treba doneti novi statut.
Imao bih jedno pitanje za vas, gospodine Dinkiću, kao potpredsednika Vlade Republike Srbije – zašto još uvek nemamo u skupštinskoj proceduri predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine? Naravno da smo svesni činjenice da ni statut ni zakon ne mogu stići na dnevni red pre nego što Vlada utvrdi predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, ali nije nam jasno zašto se čeka sa izradom tom zakona o nadležnostima Vojvodine i šta je tu problem i zašto se krši Ustav Republike Srbije od strane Vlade Republike Srbije i zašto se Narodna skupština dovodi u situaciju da mora da krši već sedam meseci Ustav Republike Srbije.
Kada govorimo o aspektu ekonomske decentralizacije koju treba da donese ovaj zakon o regionalnom razvoju, onda moram da kažem da smatramo da ministarstvo i Vlada imaju suviše velike nadležnosti i da se ne može govoriti ni o ekonomskoj regionalizaciji i decentralizaciji, kada o svemu odlučuje Vlada i ministarstvo.
Pitao bih gospodina potpredsednika Vlade – kako možemo tumačiti član 17. ovog predloga zakona sa aspekta toga da se ovde predlaže ekonomska decentralizacija Republike Srbije, kada se u članu 17. predloga zakona u stavu 3. kaže sledeće, citiram, ovaj član se odnose na programe finansiranja razvoja regiona: "Programe iz stava 1. ovog člana i to za projekte koji će se finansirati iz budžeta Republike Srbije, kao i iz drugih izvora za budžetsku godinu donosi Vlada na predlog ministarstva, u skladu sa nacionalnim planom i regionalnim strategijama."? Kakva je to ekonomska decentralizacija kada Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva odlučuje o tome koji će se programi finansirati iz republičkog budžeta? Naravno da nam je drago što je u istom članu rečeno u st. 4. i 5. da će se grad Beograd i AP Vojvodina pitati za mišljenje u vezi programa na teritoriji Vojvodine, odnosno grada Beograda, ali je to samo neobavezno mišljenje. Mislimo da to nije u skladu sa principom ekonomske decentralizacije.
Još jedan zakon je trebalo doneti pre nego što raspravljamo o zakonu o regionalnom razvoju, a to je svakako Zakon o javnoj svojini. Svakako je trebalo promeniti situaciju koja govori o tome da je Srbija jedina država u Evropi u kojoj ni lokalne samouprave ni autonomne pokrajine nemaju svoju imovinu. Nažalost, ni opštine, ni gradovi, ni pokrajine ne mogu uticati na ekonomski razvoj svojih teritorija, ni na zapošljavanje svojih građana, na način kako bi to bili u mogućnosti da imaju veći stepen i finansijske autonomije i da imaju svoju imovinu, da određena zemljišta mogu npr. ponuditi određenim investitorima.
Kako je moguće da opština Senta svega 2,5% od prikupljenih poreza dobije nazad kao transfer, a ukupno dobija nazad oko 7% od iznosa koji se prikupi u vidu poreza na teritoriji opštine Senta. To je jedan primer, ali je karakterističan za celu Republiku Srbiju, za sve opštine i za sve gradove.
Na kraju bih želeo da se osvrnem vrlo kratko na današnju izjavu predsednika Republike, Borisa Tadića. On kaže da će se regionalizacija ostvariti, prva etapa do 2013. godine, a druga etapa do 2020. godine. Ne znam šta ćemo raditi do 2013. godine, odnosno do 2020. godine. A druga stvar, kaže predsednik države, citiram: "Regionalizacija nije podela Srbije, već podela bogatstva i stvaranje mogućnosti da se nerazvijeni delovi zemlje ravnomerno razvijaju.". Znači, to je princip Robin Huda. Treba da uzmemo od bogatih i da damo siromašnima. Slažemo se, ali ne treba uzimati od bogatih, treba stvarati klimu u kojoj svi delovi Republike Srbije mogu da se razvijaju. Treba Ustav da se poštuje i u vezi Vojvodine, a ne da se borimo kod svakog rebalansa da Vojvodina dobije 7%, a naravno, jug Srbije, srednja Srbija, istočna i zapadna Srbija, Sandžak, Šumadija treba da se razvijaju i treba da postignemo koliko god je moguće ravnomeran regionalan razvoj. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Gospodin Velimir Ilić ima reč. Izvolite.
....................................................................
PREDSEDNIK: Gospodin Dinkić ima reč, izvolite.
MLAĐAN DINKIĆ: Da odgovorim na ova dva pitanja gospodina Bálinta Pásztora i na ovo poslednje. Najpre, da odgovorim na pitanja koja je Bálint Pásztor postavio. Pitao je, vezano za definiciju upravnih okruga. Kao što znate, to nije u nadležnosti Ministarstva ekonomije, već Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kada smo pripremali ovaj zakon, kada smo definisali oblasti, nismo mogli nikako drugačije da pođemo od postojećih upravnih okruga.
Međutim, kao što je gospodin Pásztor rekao, to je moguće promeniti, čak i zakonskim aktom. Predlažem gospodinu Pásztoru da u narednim danima kada ministar Marković bude obrazlagao zakon o udruženjima, porazgovara oko ove teme vezano za Kanjižu, kao što smo našli rešenje oko privrednih komora, verujem da je moguće naći i ovo rešenje. Zaista ne zavisi od ovog zakona, već automatski, kako se promeni uredba o definisanju teritorije upravnih okruga, automatski se to podrazumeva i u statističkim oblastima, u skladu sa ovim zakonom.
Što se tiče pitanja vezano za član 17., mislim da se radi o jednom nerazumevanju, jer je postavljeno pitanje – zašto Vlada donosi odluku o finansiranju iz budžeta RS kod programa finansiranja razvoja regiona? Zato što se radi o budžetskim sredstvima, o budžetu RS, normalno je da Vlada po zakonu o budžetskom sistemu mora da donese odluku, ali predlog daju oni koji sede u regionalnom savetu. Regionalna strategija jeste osnov da se neki projekat predloži, a Vlada ga samo usvaja, s obzirom da ga ona finansira.
U slučaju Vojvodine, traži se mišljenje AP, zato što se ovde radi o finansiranju iz republičkih sredstava. Naravno, kada pokrajina finansira iz sopstvenih sredstava, onda ne pita Republiku za mišljenje, već sama ulaže u svoj projekat. Isto važi i za grad Beograd.
Naravno da ovde postoji jedna asimetrija. Asimetrija proističe, nažalost, iz činjenice da trenutno postoji samo jedan aktivan administrativni region u Srbiji, a to je Vojvodina. Kada se to jednoga dana bude promenilo i kada se bude utvrdio koncept administrativne regionalizacije, onda će svakako ovo biti prilagođeno u samom zakonu. Ovako, mi smo pošli od postojećeg ustrojstva teritorijalizacije Srbije i naravno, nismo želeli da se mešamo u nadležnost koja je definisana drugim zakonom, odnosno Ustavom.
Što se tiče pitanja gospodina Bálinta Pásztora, vezano za rok donošenja statuta Vojvodine i zakona o prenosu nadležnosti, prema mojim saznanjima, a nisam direktno uključen u to, međutim, jeste moja koleginica Kalanović. Taj posao jeste tehnički završen. Sada očekujem da će to biti i u narednom periodu usvojeno na Vladi i predloženo Skupštini. Koliko znam ne postoji ni jedna tačka koja je neusaglašena, vezano za zakon o prenosu nadležnosti i statuta pokrajine. U tom smislu, očekujem da će to biti u narednom periodu usvojeno.
...