O Zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem. Da li još neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Ne.)

Da li žele reč predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, uz izvinjenje narodnoj poslanici Svetlani Stojanović koja je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica, a omaškom nisam pročitala u spisku narodnih poslanika koji su ovlašćeni predstavnici. Narodni poslanik Bálint Pásztor ima reč.

BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo bih rekao nekoliko rečenica o samoj proceduri. Mislim da nije dobro što je Vlada ove predloge zakona podnela po hitnom postupku. Ne mislim zbog toga što prema mojim procenama ima jako malo onih narodnih poslanika koji se razumeju u bibliotečku delatnost. Jednostavno ako uzmemo u obzir činjenicu da su ovi predlozi zakona stigli u četvrtak popodne, a da je danas utorak, moraćete priznati da jednostavno nije bilo vremena i mogućnosti, prilike da zatražimo mišljenje, predloge stručne javnosti.
   
Verujem, da ste vi uzeli u obzir mišljenje stručne javnosti kada ste radili na ovom predlogu zakona i znamo da ste vrlo dugo radili na ovim predlozima. Rad je počeo još pre vašeg mandata kao ministra kulture, ali bez obzira na tu činjenicu ja mislim da narodni poslanici koji shvataju ozbiljno svoju dužnost i svoje obaveze narodnog poslanika treba da zatraže mišljenje stručne javnosti povodom svih predloga zakona. To ovom prilikom nije bilo omogućeno i mi smo bili uskraćeni za tu stručnu pomoć javnosti, pa smo mogli da procenimo prema našim nestručnim saznanjima koliko su ovi predlozi zakona značajni, odnosno koliko su rešenja adekvatna koja su predviđena ovim predlozima zakona.
   
Što je još veći problem, to se odnosi i na eventulno podnošenje amandmana, kao što sam malo pre rekao prema mojim skromnim saznanjima ima jako mali broj narodnih poslanika koji se razumeju u ovu oblast, u meri da mogu samostalno podnositi amandmane i jednostavno nije dobro što nije bilo vremena i mogućnosti za konsultacije.
   
Ono što smo mi kao ljudi koji se natprosečno ne razumem u ovu delatnost mogli da konstatujemo, jeste da se radi o modernim predlozima zakona, da se ovi predlozi na moderan način bave ovim materijama koje treba da regulišu. To mogu i da kažem i za Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao i u vezi Predloga zakona o obaveznom primerku publikacija i Predloga zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. Zajedničko je ovim predlozima zakona što oni unapređuju postojeći normativni okvir i što je možda najznačajnije u odnosu na sva tri predloga zakona jeste da su oni usaglašeni sa novim informacionim okruženjem. U još uvek važećim zakonima koje regulišu ove oblasti, nema naravno ni reči i ne može biti reči o digitalizaciji, ne može biti reči o savremenim tehnologijama i veoma je dobro što te su te tehnologije i naučna dostignuća uzeta u obzir, kada znamo da se zakoni iz oblasti kulture u ovoj državi u proseku donose na svakih 15 do 20 godina. Mislim da sa stručne strane, kažem opet uz rezervu da se ne razumem u ovu oblast i da nisam mogao da se konsultujem sa stručnjacima. Meni izgleda da sa stručne strane mogu značiti jedan solidan i moderan okvir u narednih nekoliko godina.
   
Ono što je isto tako značajno, kada govorimo o Predlogu zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti jeste činjenica da reguliše stručno usavršavanje zaposlenih u bibliotečko-informacionoj delatnosti kao i prava i dužnosti korisnika. To su bila pitanja koja nisu bila regulisana, još uvek važećim Zakonom o bibliotečkoj delatnosti. Veoma je pozitivno i to što su uzete u obzir nadležnosti AP Vojvodine. Znate, za nas je od izuzetnog značaja to pitanje uvek bilo o kakvom Predlogu zakona da je reč. Mi uvek pogledamo da li su poštovane nadležnosti koje su predviđene Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, da li su uzete u obzir nadležnosti koje su predviđene Statutom AP Vojvodine i uvek konstatujemo, sa zadovoljstvom kada možemo reći da su ti propisi ispoštovani i da su ta rešenja preuzeta u Predlozima zakona.
   
Pored ove teme, još jednom temi posvećujemo uvek veliku pažnju, kad se radi o Predlozima zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, javnog informisanja ili službene upotrebe jezika. To je da li, Predlog zakona uzima u obzir, da li poštuje nadležnosti nacionalnih saveta, nacionalnih manjina. Za razliku od moje pređašnje konstatacije da su uzete u obzir nadležnosti AP Vojvodine, to na žalost nisam u mogućnosti da kažem u odnosu na nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
   
Gospodine ministre moram da vam kažem da mi uvek sa velikom dozom zebnje očekujemo rasprave u vezi Predloga zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, javnog informisanja. Zebnja postoji, zbog toga što uvek postoji opasnost da ste svesno ili nesvesno stave van pravne snage određeni delovi o nacionalnih savetima nacionalnih manjina i mislimo da je to problematično ne samo sa pravne tačke gledišta nego i sa civilizacijske tačke gledišta, ako to mogu na takav način da formulišem.
   
Znam, gospodine ministre da vama ne moram da objašnjavam šta su nacionalni saveti, na žalost ima dosta vaših kolega kojima sa nule moramo govoriti o tome šta su nacionalni saveti, da su oni najviši organi kulturne samouprave određene nacionalne manjine, da su oni ustavna kategorija u Republici Srbiji od 2006. godine, da su bili ustavna kategorija u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, još ranije. Da ova država ima Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i da svi ti propisi garantuju pripadnicima nacionalnih zajednica određena, ne samo individualna već i kolektivna prava. Znamo koliko je Republika Srbija ponosna na Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji u ovom Domu donet 31. avgusta 2009. godine, istog dana kada je donet i tzv. probni Zakon iz oblasti kulture.
   
Mi ne sporimo da se radi modernom zakonu i veoma smo zadovoljni što je Srbija donela jedan takav zakon, da Srbija poštuje, odnosno garantuje ne samo individualna nego kolektivna prava.
   
Postoji ogroman problem i kažem, još jedanput, ne samo pravni nego i civilizacijski kada, na primer, Predlog zakona o bibliotečkoj informacionoj delatnosti ne poznaje nacionalne savete nacionalnih manjina. Šta tu možemo uraditi? Možemo podneti amandmane. Mi smo podneli tri amandmana.
   
Kada govorimo generalno o oblasti kulture, a posebno o bibliotečkoj delatnosti, nacionalni saveti imaju svega nekoliko konkretnih nadležnosti, ali su te nadležnosti veoma bitne za pripadnike nacionalnih zajednica u Srbiji. Jedna nadležnost se odnosi na to da Nacionalni savet daje mišljenje u postupku osnivanja ili ukidanja biblioteka ili organizacionih jedinica biblioteka, koji imaju fond knjiga na jeziku nacionalne manjine. To je član 18. stav 1. tačka 9) Zakona o nacionalnim savetima. Te nadležnosti nema u Predlogu zakona bibliotečkoj informacionoj delatnosti. Da ova nadležnost nije preuzeta, odnosno da ova nadležnost ne postoji u Predlogu zakona ili u zakonu o bibliotečkoj informacionoj delatnosti, sa jedne strane bi došlo do kolizije između ova dva zakona, odnosno jednog predloga zakona i drugog zakona. Sa druge strane, došli bismo u situaciju koja je nedopustiva u pravnoj državi, da se od opštine do opštine razlikuje da li se primenjuje Zakon o nacionalnim savetima ili zakon o bibliotečkoj informacionoj delatnosti. S obzirom naravno na činjenicu da li osnivaču određene biblioteke, tj. konkretno u lokalnoj samoupravi, sa političke tačke gledišta, odgovara da nacionalni savet ima određenu nadležnosti ili ne odgovara da nacionalni savet ima određene nadležnosti. To je, još jedanput da kažem, u pravnoj državi nedopustivo.
     
Druga nadležnost koja postoji u Zakonu o nacionalnim savetima, sadržana je u članu 17. tog zakona. Pročitaću vam ovo rešenje koje postoji u važećem zakonu Republike Srbije. Znači, da citiram – "u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave za koje nacionalni savet utvrdi da su od posebnog značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine, nacionalni savet: 1) imenuje jednog člana upravnog odbora ustanove; 2) daje mišljenje o predloženim članovima upravnog odbora ustanove; 3) daje mišljenje u postupku izbora direktora ustanove". Ove nadležnosti opet nema u konkretnom Predlogu zakona o bibliotečko informacionoj delatnosti. Kao što vidite, ne radi se o izuzetno značajnim nadležnostima. Nacionalni saveti imaju mnogo značajnije nadležnosti u sferi obrazovanja, na primer. Mislim da ne smemo sebi dozvoliti situaciju kao Narodna skupština, da smanjujemo dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava. To opet ne bi bilo u skladu sa civilizacijskim dostignućima. Sa druge strane, to je eksplicitno zabranjeno Ustavom Republike Srbije.
   
Iskren da budem, situacija nije toliko jednostavna. Mi imamo i Zakon o kulturi, tzv. krovni zakon, koji na neki način reguliše ovu oblast. Moram da vam kažem, gospodine ministre, da je taj zakon u koliziji sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i odmah ću objasniti zašto ta kolizija postoji. Ta kolizija postoji zbog toga što su oba predloga zakona bila na istoj sednici 2009. godine. Pošto Zakon o nacionalnim savetima još nije bio izglasan nego je bio u formi predloga zakona, mi se nismo mogli pozivati na rešenja iz predloga zakona, pa smo pregovarali sa vašim prethodnikom, gospodinom Bradićem i sa ljudima iz ministarstva oko naših amandmana. Cilj naših amandmana je bio da Predlog zakona o kulturi i Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđaju ista rešenja.
   
Krenuli smo od povoljnijih rešenja za nacionalne manjine, pošto je to normalno, logično i ja mislim opet u skladu sa civilizacijskim dostignućima. Ti amandmani nisu usvojeni u formi u kojoj su podneti, nego smo mi bili primoravani da damo "primoravani" naravno da damo ispravku tih amandmana. Bili smo vođeni principom – bolje išta nego ništa. Praksa pokazuje da ta kolizija izaziva ogromne probleme na terenu. Nacionalni saveti se pozivaju na rešenja iz Zakona o nacionalnim savetima, određene lokalne samouprave koje ne razumeju važnost rešenja da nacionalni savet da mišljenje, recimo, prilikom izbora direktora ili da predloži jednog člana u UO ustanova kulturnih, pa i biblioteka, se vode rešenjima koje postoje u krovnom Zakonu o kulturi.
   
Mislim da je sad prilika da Predlog zakona o bibliotečko – informacionoj delatnosti dovedemo u sklad sa postojećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kad je reč o bibliotečkoj delatnostima i o nadležnostima u vezi ove sfere unutar sfere kulture. Mi smo predložili, kao što sam malo pre rekao, tri amandmana. Suština tih amandmana jeste da se uzimaju u obzir nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina kad se govori o pitanjima u kojima nacionalni saveti imaju nadležnosti, a te nadležnosti postoje skoro dve godina u Zakonu o nacionalnim savetima.
   
Kao što sam rekao pre nekoliko minuta, bila bi ogromna šteta kad bismo sad propustili da otklonimo tu koliziju. Mislim da bismo sad zajednički mogli da stvorimo presedan i da bismo se mogli držati tog presedana kad ova Narodna skupština bude raspravljala o Predlogu zakona o pozorišnom delatnošću ili o pozorištima, o arhivama, o kinematografiji i o još nekim oblastima unutar kulture. Verujem da ćemo od sledećih meseci raspravljati i o tim, a i o nekim drugim zakonima, bar o ta dva takva predloga zakona iz oblasti kulture.
   
Znam, gospodine ministre, da ste vi privrženi načelu vladavine prava, ne samo pravnoj državi. Znam da to za vas nije floskula, nije politički slogan, nego da verujete u snagu vladavine prava. Nadam se da ćemo se moći dogovoriti da ovi amandmani budu prihvaćeni. Odmah moram da vam kažem da situacija bude kristalno jasna, ne da bi vas ucenjivao, naravno. Pošto se poznajemo dugi niz godina, pa znamo šta sebi dopuštamo, a šta ne. Nikad ne bi sebi dopustio da vas ucenjujem. Moramo stvoriti jasnu situaciju. Ne možemo da glasamo za Predlog zakona, a ne radi se samo o ovom zakonu, nego i o svim budućim zakonima. Recimo, sutra imamo na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i u vezi tog zakona je ista situacija. Nećemo moći i ne možemo podržati zakon koji znači direktan korak unazad kad je reč o nadležnostima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Mi to sebi ne možemo dopustiti, jer bismo time podržali rešenje koje je manje povoljno za pripadnike nacionalnih manjina koje zastupaju nacionalni saveti. Znam da delimo mišljenje po pitanju da narodni poslanici treba da zastupaju interese onih zahvaljujući kojima sede u Narodnoj skupštini.
   
Na kraju bih želeo da najavim da ćemo mi u doglednoj budućnosti vrlo skoro predložiti izmene i dopune Zakona o kulturi, da ne bismo imali ovakvu komplikovanu pravnu situaciju. Mi smo naravno spremni da razgovaramo o konkretnim rešenjima, koja su doduše već postavljena Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i vrlo bismo voleli kada bismo se mogli dogovoriti da Narodna skupština u ovom sazivu izmeni i tzv. krovni ili osnovni zakon o kulturi. Što se tiče ovih predloženih zakona, kažem još jedanput ja se nadam da će naši amandmani biti prihvaćeni i da ovi zakoni neće biti moderni samo u stručnom pogledu, nego da će poštovati dostignuti nivo manjinskih prava. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem. Ministar želi reč. Samo se prijavite molim vas. Ministar Predrag Marković ima reč.
   
PREDRAG MARKOVIĆ: Pre svega hoću da vam se zahvalim na korektno i precizno iznetim primedbama, a potom redom, ja sam neko ko poštuje red.
   
Dakle, izvinite, iz dobronamernosti prema svim poslanicima, hoću da vas zamolim, vi znate da sam ja istovremeno i praktičan čovek. Ne znam koji su amandmani, s druge strane znate moj stav, o tome da se dostignuta  prava ne mogu smanjivati, ali vi ste pravnik ne ja. Takođe, ne mogu se kolizije između dva krovna zakona rešavati zakonima koji tehnički nešto rade, te ćemo sesti i pogledati, jer zbilja vi znate još jednom ponavljam, to sam malopre rekao, ljudi su najvažniji. Vi ste videli ja se zahvaljujem vama na reakciji da je moguće za pet minuta rešiti nešto što nije moglo godinama citiram vas. Zašto? Jer se razmišljalo o tehničkom rešenju. Pogledao sam i član 18. i član 19. Zakona, koji naravno odluke o pitanjima ne morate mi verovati, držim se tog pravila, znate i sami, u boga verujem ostale proveravam, te molim i vi proverite. Mislim da postoji dovoljno prostora u odnosu prema onima koji su osnivači i da mi sada kada detaljno regulišemo jednu oblast molim naprosto da pogledamo da li je moguće tehnički popraviti, dodatno zaštiti određenu grupu građana, jer moramo da vodimo računa, s jedne strane o dostignutim pravima, a sa druge strane o dostignutoj praksi i vi vrlo dobro znate mi imamo veliki problem kada zakonom nešto predvidimo, a znamo da u stvarnosti u ovom slučaju od strane svih Nacionalnih saveta. Vi znate koliki je moj napor da Nacionalni saveti budu partneri i da u tome moramo da učimo i državne organe, ali često i Nacionalne savete, te je vrlo opasno ubaciti nešto što bi možda otežalo nešto u suštini ovako rešivo. Da li pošto sam ja neko ko podržava sve nacionalne manjine, evo ja vam stojim na raspolaganju ovde. Nećemo da oduzimamo vreme, znam da i vama to nije cilj, evo ja sa u subotu u Đurđinu, ujutru u devet sati kosim, predlažem da zajedno malo kosimo na Dužijanciji i da dogovorimo šta je moguće i za jednu i za drugu nacionalnu manjinu. Evo, vidim još će mi se neko pridružiti, jeli tako gospodine Varga? Hvala vam najlepše.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.) Narodna poslanica Svetlana Stojanović ima reč. Izvolite.