O setu pravosudnih zakona

PREDSEDAVAJUĆA (Elvira Kovač): Zahvaljujem.

Sledeći reč ima predsednik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

BALINT PASTOR: Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, pre nego što nastavim dalje želeo bih da vam se zahvalim što ste ovde i što predsedavate bez obzira na to što ste sahranili oca pre nepuna dva dana. Mislim da to dokazuje i pokazuje vaš odnos prema Narodnoj skupštini, ovoj državi i generalno prema poslu.

Gospođo potpredsednice Skupštine, gospođe ministarke, članice Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o predlozima zakona iz oblasti pravosuđa, ovih 11 prvih tačaka našeg dnevnog reda. Obično se ističe Predlog zakona o sudijama, Predlog zakona o Javnom tužilaštvu, Predlog zakona u uređenju sudova, Predlog zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o Visokom savetu tužilaštva. Ali, ima tu još nekih predloga zakona zbog potrebe usaglašavanja našeg sistema pravosuđa i generalno državne uprave sa izmenjenim Ustavom.

Ustav je izmenjen 09. februara prošle godine kada je proglašen akt o promeni Ustava u ovoj Narodnoj skupštini, a prethodno su građani na referendumu 16. januara potvrdili te ustavne izmene.

Danas raspravljamo o temi o kojoj se u ovoj Narodnoj skupštini raspravlja otprilike na svakih 15 godina, što znači da nije neka tema koja je svakodnevna, nije neka tema o kojoj se svakodnevno raspravlja u Narodnoj skupštini, a to je dobro što je tako, jer ne bi bilo prirodno, ne bi bilo dobro za pravnu sigurnost, ne bi bilo dobro za funkcionisanje države kada bismo svake godine menjali zakone koji regulišu oblast pravosuđa.

Danas važeći zakoni su doneti 2008. godine, znači nedavno nakon usvajanja Mitrovdanskog ustava krajem 2006. godine i o svemu ovome na ovaj način govorim zbog toga da bi ukazao na to da smo imali reformu pravosuđa 2008. godine. Tada su doneti novi zakoni iz oblasti pravosuđa, svi oni zakoni koji će danas biti izmenjeni, odnosno na čije mesto će doći novi zakon, nakon ustavnih izmena.

Ja se sećam tadašnje rasprave 2008. godine pošto sam bio učesnik i te rasprave u ovoj Narodnoj skupštini, ima tu još poslanika koji su bili tada deo parlamenta pa jedino što smo uloge malo promenili. Oni koji su bili na vlasti su danas u opoziciji, oni su koji su bili u opoziciji danas su na vlasti. Mi iz SVM smo tada bili deo vladajuće većine, ali smo bez obzira na to glasali protiv tih predloga zakona. Ima tu poslanika koji se toga sećaju, a glasali smo protiv pre svega zbog još uvek važećeg, do duše u nekoj meri je izmenjen Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Taj zakon se sada ne menja. Taj zakon donet je 2008. godine, a izmenjen 2013. godine i važi i dan danas, a 2008. godine smo glasali protiv seta pravosudnih zakona zbog toga što je tada predložen Zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštva u potpunosti bio takav da nije vodio računa o tome da pravda treba da bude dostupna građanima Republike Srbije.

Tada je broj osnovnih sudova, odnosno tadašnjih opštinskih sudova smanjen sa 138 na 34. Ukinuti su sudovi koji su do tada postojali 150, 200 godina unazad, kao što su na primer sudovi u Bečeju, sud u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, Senti, Temerinu i mi smo zbog toga glasali protiv tog predloga zakona. Tada je opstalo ili ostalo svega osam osnovnih sudova na teritoriji AP Vojvodina. Nakon toga, nakon promene vlasti 2013. godine, a tada je ministar pravde bio ministar Selaković, uspeli smo da vratimo neke od tih sudova. Na primer sud Bečeju, funkcioniše i dan danas od te 2013. godine, sud u Senti i formirali smo sudsku jedinicu u Bačkoj Topoli osnovnog suda u Subotici.

Ono što nije vraćeno je sud u Temerinu, osnovni sud, nekadašnji opštinski sud u Temerinu i u Kanjiži. Možda će biti prilike i za to u nekoj narednoj izmeni tog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ali nakon 2013. godine mislim da je pravda u većoj meri dostupna građanima Srbije nego što je bila dostupna 2008. godine od tadašnje reforme pravosuđa do 2013. godine.

Što se tiče sada predloženih zakona, želim da kažem da je izuzetno dobro što se poštuju rokovi. Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava je predviđeno da će se zakoni iz oblasti pravosuđa uskladiti sa izmenjenim Ustavom u roku od godinu dana od stupanja na snagu izmenjenog Ustava. Taj rok ističe 9. februara i evo danas u subotu, inače što je meni interesantno, tačno 21 godine nakon toga što sam diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu evo počinjemo raspravu o setu pravosudnih zakona.

Ali, nije to bitno. Bitno je što se poštuju rokovi, jer to u ovoj državi nikada nije bila praksa i vrlo retko se dešava da se poštuju neki rokovi koji su predviđeni Ustavom ili Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava.

Siguran sam da ćemo ove zakone usvojiti do 9. februara i da ćemo poštovati taj rok koji smo sebi propisali. Šta je još bitno? Bitno je što smo pre skoro godinu dana Ustav izmenili na način da možemo govoriti o ustavnom kontinuitetu. To se skoro nikad nije desilo u istoriji ove države.

Kada smo raspravljali o promeni Ustava u prošlom sazivu, ja sam nabrajao sve ustave ove države, počev od Sretenjskog pa zaključno do Mitrovdanskog ustava i skoro se nikad ili nikad se nije desilo da se radilo o ustavnom kontinuitetu i da je Ustav izmenjen i u materijalnom i u formalnom smislu na način kako je to bilo predviđeno tada važećim Ustavom. Mi smo to pre skoro godinu dana uspeli da uradimo.

Ono što je sada predviđeno predlozima zakona iz oblasti pravosuđa, to je razrada onoga što sada stoji u Ustavu, što je ova Narodna skupština usvojila pre godinu dana i što su građani potvrdili pre toga na referendumu.

Ono što su dobre strane izmenjenog Ustava, to je u većoj meri garantovanje nezavisnosti sudstva, samostalnosti tužilaštva, ukidanje tzv. probnog mandata za sudije, znači garantovanje stalnosti sudske funkcije i to su neke vrednosti univerzalnog karaktera koji su u temeljima liberalno-demokratske ustavnosti i to je svakako pozitivno.

Ono što sam rekao pre godinu dana kada smo raspravljali o Aktu o promeni Ustava, to bih želeo da kažem i sada. Bez obzira što je Ustav već izmenjen i mi smo glasali zbog ovih vrednosti za promenu tog Ustava, ali ipak u zagradi bih želeo da kažem ono što sam i tada rekao - nisam preterani optimista i nisam siguran da je dobro što Narodna skupština u potpunosti ostaje bez nadležnosti u materiji izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Zašto?

Zato što je ustavno načelo suverenosti građana. Naš Ustav kaže – suverenost potiče od građana a građani suverenost vrše pomoću narodne inicijative i referenduma ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Ti predstavnici se biraju na tajnim, slobodnim, višestranačkim izborima i ti predstavnici nosilaca suverenosti, tj. građana, su narodni poslanici, članovi parlamenta. I dan-danas sudovi, sudska veća, presude donose u ime naroda. Naš Ustav kaže, član 145. – presude se donose u ime naroda.

Presude se donose u ime naroda, a istovremeno predstavnici naroda, predstavnici nosilaca suverenosti se isključuju iz procedure izbora sudija koji presude donose u ime istog tog naroda čiji smo mi predstavnici. One sudije koji će presude donositi u ime naroda neće birati predstavnici naroda, tj. nosilaca suverenosti, već uski krug kolega. Ja, naravno, znam da će u Visokom savetu sudstva i u Visokom savetu tužilaštva i dalje biti istaknuti pravnici, da će te istaknute pravnike birati Narodna skupština, znači ne mogu da kažem da se stopostotno kida nit između nosilaca suverenosti i sudija koje presude donose u ime naroda, ali Narodne skupštine kao predstavnika naroda više u proceduri izbora nosilaca pravosudnih funkcija nema. To je nešto što je od nas očekivala Evropska unija, to je nešto što je od nas očekivala Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope.

Ova država je na evropskom putu i treba da bude na evropskom putu. Savez vojvođanskih Mađara je stranka koja se zalaže za priključenje Republike Srbije Evropskoj uniji što pre, ali sam imao potrebu da ove stvari kažem, jer bez ovih argumenata, bez ovih činjenica mi ne bismo imali celovitu sliku.

Možemo mi sada da kažemo da politika više neće biti od uticaja na pravosuđe i da će od sutra ili od usvajanja ovog zakona pravosuđe u potpunosti biti nezavisno, ali, znate, to je sa ovom temom isto tako kao što je i sa slobodom medija. Kao što ni na medije, ni na sudije, pritisak ne mogu da vrše samo političari, samo parlament, samo Vlada, već to mogu da čine i tajkuni, to mogu da čine i određeni subjekti privrednog života, to mogu da budu mediji, to mogu da budu neki istaknuti, bogati, neka istaknuta bogata udruženja građana, tzv. „en-dži-o“ itd.

Zbog toga, kada kažemo da će sudski sistem u potpunosti, da će sudije biti u potpunosti nezavisne, daj bože da bude tako. To više neće zavisiti od vas, kao ministra pravde, neće zavisiti od nas kao narodnih poslanika, neće zavisiti od, recimo, predsednika Odbora za pravosuđe, koji je do sada bio po funkciji član Visokog saveta sudstva, ali će zavisiti od nekih drugih.

Određene sudije se i te kako bave politikom, određene sudije se i te kako pojavljuju na medijima i te određene sudije ne dele uvek mišljenje sa predstavnicima poslanika iz vladajuće većine, nego se dešava, bogami, da imaju simpatije prema određenim opozicionim poslanicima. Tako da je to to, da bismo imali celovitu sliku.

Želeo bih da kažem da apsolutno podržavamo one delove predloga svih ovih zakona koji se odnose na prisustvo pripadnika nacionalnih manjina u pravosudnom sistemu. Tu pre svega mislim na javne tužioce, na dosadašnje zamenike javnih tužioca, odnosno sada na tužioce odnosno glavnog javnog tužioca, na sudije i sudije pripravnike.

Predlozima zakona je predviđeno isto ono rešenje koje je bio naš amandman 2008. godine u prethodnoj reformi pravosuđa, a suština tih rešenja je da se prilikom izbora sudija i javnih tužilaca vodi računa o sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne terminologije u sudu. To je jako dobro, ali je dosadašnje vreme u prethodnih 15 godina pokazalo da to nije dovoljno i nije nikakva tajna, taj sastanak je bio javan, mi smo pre nedelju dana imali sastanak sa ministarkom pravde i dogovorili smo se da ćemo raditi na tome da podzakonskim aktima budu predviđeni i određeni mehanizmi za poboljšanje srazmera ili udela pripadnika nacionalnih manjina u pravosuđu.

Ja tu, naravno, ne zastupam ideju tzv. ključa koji je važio za vreme komunizma, ali je jednostavno neprirodno da pripadnike nacionalnih manjina skoro nema u pravosuđu, ni u sudovima ni u javnim tužilaštvima. To nije krivica ove Vlade, nije krivica ni prethodne vlasti, to je zaostavština 90-ih godina i svi mi zajedno moramo da radimo na tome da se poboljša udeo odnosno srazmera pripadnika nacionalnih manjina.

Tu postoje i preporuke OEBS-a, poznate kao preporuke iz Graca, koji baš govore o tome da podzakonskim aktima treba razraditi mehanizme, da bismo imali veći broj pripadnika nacionalnih manjina u sudovima, odnosno javnim tužilaštvima.

Zašto je ovo bitno? To je bitno zbog toga da bi pravda bila u većoj meri dostupna građanima, to je bitno zbog toga da bi građani pripadnici nacionalnih manjina mogli da koriste svoj jezik u sudskim postupcima. Ukoliko pogledate koliko postupaka se vodi na jezicima nacionalnih manjina, bez obzira što su u mnogim sudovima u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina, onda ćete videti da su ti podaci poražavajući. Ima nešto malo u Subotici, ima nešto malo u Novom Pazaru, ima nešto malo u Nišu i to je to. Ali je to manje od 200 sudskih postupaka ukupno na teritoriji Republike Srbije godišnje. Šta je razlog? Razlog je što nema ljudi koji bi mogli da vode te prvostepene postupke na jezicima nacionalnih manjina. Zbog toga ćemo zajedničkim snagama da radimo na povećanju broja pripadnika nacionalnih manjina i u sudovima i u javnim tužilaštvima.

Da zaključim, veliki posao je odradila i ova Narodna skupština i Ministarstvo pravde, svakako treba da se zahvalimo i gospođi Popović, ministarki pravde, i gospodinu Vinšu koji je kao pomoćnik ministra mnogo radio na ovim predlozima zakona i predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine u ove prethodne dve godine. Ja se nadam da ćemo ove predloge zakona usvojiti za nekoliko dana, da ćemo poštovati rok koji smo sebi zadali i ja se nadam da će vreme pokazati da će, bez obzira na sve one rezerve o kojima sam ja govorio, sudski sistem biti nezavisan, na usluzi građanima.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge zakona u danu za glasanje. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Pastor.

Reč ima Jelena Jerinić.