O budžetu za 2008. g.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor, predsednik Poslaničke grupe manjina. Izvolite gospodine Pásztor, prvo po Poslovniku, pa nastavite vaše vreme. Hvala.
 
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, po članu 103. Poslovnika Narodne skupštine koji kaže – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Želeo bih da govorim o pitanju koje je na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu. Gospodine potpredsedniče, da li imam vašu dozvolu da nastavim da govorim o dnevnom redu? 
 
(Predsedavajući: Izvolite, gospodine Pásztor, hvala vam.)
 
Hvala lepo. SVM neće podržati Predlog zakona o budžetu za 2008. godinu, odnosno glasaćemo protiv predloženog budžeta. Ukratko ću izneti šta su naši razlozi zbog kojih ćemo glasati protiv predloženog budžeta.
 
Prvo, tu su neki formalni razlozi. Nadao sam se da o formalnim razlozima neću morati da govorim. O formalnim razlozima sam govorio u junu kada je ova Narodna skupština donela Zakon o budžetu za 2007. godinu, ali sam, nažalost, primoran i ovom prilikom da govorim i o nekim formalnim pitanjima u vezi budžeta za 2008. godinu.
 
To što Predlog zakona o budžetu nije stigao u Skupštinu do zakonom predviđenog roka, do 1. novembra, nego je to učinjeno sa nekoliko dana zakašnjenja i stoga ne bismo pravili problem. Problem je u tome što je tamo negde oko sredine novembra Predlog budžeta bio povučen, a evidentan razlog za to je bio taj da se pre donošenja budžeta donesu zakoni koji su preduslov za raspisivanje predsedničkih izbora. Tu je problem, jer je slogan DS bio – život ne može da čeka. Izgleda da život može da čeka, izgleda da je po DS najvažnije da imamo izbore za predsednika Republike, izgleda da DS misli da je glavni cilj postojanja građana Republike Srbije da učestvuju na izborima u svojstvu glasača i to nije dobro. Nije dobro ni zbog toga što ćemo mi evidentno, kao Narodna skupština, prekršiti zakon, jer neće biti moguće da donesemo zakon o budžetu do 15. decembra i za to neće snositi krivicu Narodna skupština, nego Vlada Republike Srbije.
 
Mogao bih da kažem da se barem sada budžet ne donosi u junu, nego se donosi u decembru, kao u svim normalnim evropskim zemljama i možda bismo morali da budemo zahvalni i Republici Srbiji, odnosno Vladi Republike Srbije, što je dostavila Predlog zakona o budžetu u novembru ili decembru.
 
Kad smo kod formalnih pitanja, žao mi je što gospodin Cvetković trenutno nije tu jer bih želeo da kažem da je dobro što je on, kao ministar finansija, ponudio razgovor sa poslaničkim grupama, da je obavio razgovor sa poslaničkim grupama o Predlogu budžeta za 2008. godinu i to je jedna vrlo dobra praksa i tako bi trebalo da se ponašaju i ostali ministri iz svojih nadležnosti, kada se radi o nekim bitnim predlozima zakona, da obave razgovor sa poslaničkim grupama pre nego što taj predlog zakona dođe na dnevni red Narodne skupštine. Toliko o formalnim problemima, odnosno o formalnim pitanjima, kada se radi o suštini.
 
Treba da kažem podatak da je ovaj predloženi budžet za 2008. godinu veći za 58 milijardi dinara u odnosu na budžet iz 2007. godine, da je deficit veći za milijardu i sto miliona dinara u odnosu na budžet iz 2007. godine. Odmah možemo videti da je veoma velika javna potrošnja, a to nije pre svega zbog toga što u Republici Srbiji ima milion i 300 hiljada penzionera i nije zbog svih zaposlenih, jer plate nisu svuda visoke. Želeo bih da citiram jedan podatak iz dnevnog lista „Politika“ od pre nekoliko meseci, da je 1999. godine prosečna plata bila 389 evra, a 2007. godine je svega 353 evra. Znači, velika javna potrošnja nije zbog penzionera, nije zbog svih zaposlenih, nego je prvenstveno zbog toga što država i javna preduzeća troše više nego što bi trebalo i nego što bi smeli.
 
Još jedan podatak, bruto društveni proizvod je dve hiljade osamsto milijarde dinara, pa možemo odmah reći da će budžet 2008. godine biti 23,5% bruto društvenog proizvoda, a 2001. godine je bio 15,5%. Znači, to je jedna vrlo negativna tendencija. 2001. godine svega 15,5%, a 2008. godine će biti 23,5%. To je zbog velike javne potrošnje, a javna potrošnja čini 64% nacionalnog dohotka. 
 
Problem je u tome što velika javna potrošnja ugrožava investicije. Investicije će biti u minusu za nekoliko godina. Ovi pokazatelji će biti gori zbog toga što će biti okončana privatizacija koja još traje ove godine po zakonu, verovatno će trajati i sledeće godine ukoliko ovaj parlament usvoji do kraja godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Ako se to ne dogodi do kraja godine, onda će se privatizacija produžiti, nažalost, nezakonito i bez zakonskog osnova.
 
Rešenje bi bilo smanjenje javne potrošnje i smanjenje deficita platnog bilansa, ali ovaj budžet ne doprinosi postizanju, odnosno približavanju ovim ciljevima. Umesto javne potrošnje bi bilo dobro da možemo govoriti sa ovog mesta o inovacijama.
 
Što se tiče primanja budžeta, moram da kažem podatak da porez na dohodak građana iznosi, prema planovima u 2008. godini, 72 milijarde dinara. Sada se proširuje krug lica koja će plaćati porez na dohodak, na osnovu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Znači, 72 milijarde iz poreza na dohodak građana, a što se tiče poreza na dobit preduzeća, to je svega 34 milijarde dinara. Što se tiče poreza na dodatu vrednost u zemlji, to je nešto manje od 100 milijarde, a što se tiče PDV iz uvoza, a to je 205,5 milijarde dinara. 
 
Šta je zaključak, odnosno šta je konkluzija u vezi primanja budžeta? Konkluzija može da bude da je još uvek ogromno učešće sive ekonomije, jer kod uvoza se ne može, odnosno teško je izbeći plaćanje poreza, a kod PDV u zemlji to, nažalost, nije slučaj, pa zbog toga postoji ova ogromna disproporcija, da je PDV iz uvoza 205,5 milijarde, a PDV u zemlji nešto više od 100 milijardi dinara.

Što se tiče poreza na dobit preduzeća, taj podatak, odnosno suma od 34 milijarde dinara je jedna izrazito mala suma. Naravno da je dobro što je u Evropi možda najniža stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji, ali je problem u tome što taj vid poreza skoro niko ne plaća, odnosno vrlo mali broj preduzeća, pa je zbog toga tako da porez na dobit preduzeća čini 34 milijarde, a porez na dohodak građana 72 milijarde dinara.
 
Što se tiče zaključaka u vezi ovih ekonomskih, odnosno makroekonomskih brojki, nije ni razvojni, nije ni socijalni ovaj budžet, to je jedno opšte mesto, ali nažalost taj zaključak stoji. Naravno da je više socijalni, jer se kupuje u određenoj meri socijalni mir, kako se to radilo i pre deseta, 15 godina. Nije razvojni ovaj budžet, jer je velika javna potrošnja koja ide naročito investicije, a budžet je u nekoj meri i izborni budžet. Gospodin Cvetković je izjavio u prvoj polovini novembra, kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije, da je ovaj predlog budžeta najbolji mogući u datim društveno-političkim uslovima. Šta to znači? To znači da gospodin Cvetković, kao stručnjak, misli da ovaj budžet nije dobar. To se u prevodu na srpski jezik mora reći. Ako je najbolji mogući u datim društveno-političkim uslovima, to znači da se ministar finansija, kao stručnjak, kao ekspert ne slaže sa predlogom budžeta koji je obrazložio pre nekoliko sati u Narodnoj skupštini.
 
Što se tiče izdataka iz budžeta, nažalost, moram da kažem, odnosno da iznesem istu onu rečenicu koju sam izneo i u junu kada smo raspravljali o Predlogu budžeta za 2007. godinu, da je za nauku ili zaštitu životne sredine u Srbiji još uvek se planira neznatan iznos naspram ogromnih iznosa za finansiranje potreba vojske ili policije, odnosno onih ministarstava za koje kažemo da su ministarstva sile. Što se tiče MUP, to ministarstvo će imati 41 milijardu dinara. BIA će imati 3,4 milijarde, Ministarstvo odbrane će imati 65,3 milijarde dinara, a Narodna skupština će imati svega 2,2 milijarde dinara. O čemu govore ove cifre. Ove cifre govore o tome da je Narodna skupština praktično jedini državni organ koji je smanjio svoje troškove, odnosno koji će smanjiti svoje troškove u 2008. godini, a to nije učinio MUP, nije učinila BIA, nije učinilo Ministarstvo odbrane. Želim da vas podsetim, Narodna skupština će u 2008. godini imati 2,2 milijarde, a prošle godine, odnosno ove 2007. ima 3,6 milijardi dinara. Dobro je što će Narodna skupština raspolagati sa manje novca u sledećoj godini, ali nije dobro što neće biti tako za ova velika ministarstva.
 
Želeo bih da tu iznesem jednu broju koja je smešna, a to je budžet Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, to je svega 291 milion dinara. MUP će imati 61 milijardu, Ministarstvo odbrane 65 milijardi, BIA 3,4 milijarde, a Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo svega 291 milion dinara. Da stanje bude još gore, ovo ministarstvo u ovoj godini ima 600 miliona dinara, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo će raspolagati sa polovinom iznosa iz tekuće budžetske godine. Toliko o tome koliko Srbija želi da bude moderna država, koliko Srbija želi da uloži, odnosno Vlada Republike Srbije, u inovacije.
 
Što se tiče Ministarstva nauke, ovo ministarstvo će imati 8,2 milijarde, Ministarstvo poljoprivrede svega 22 milijarde, zajedno sa šumarstvom i vodoprivredom. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju će imati 5,8 milijardi, a ove godine je imala 3,7. Ovo je jedna dosta velika povišica. Što se tiče Saveta za borbu protiv korupcije, taj savet će imati svega 13 miliona dinara, a 2007. godine je imala 13 miliona i 700.000 dinara. Znači, ovaj savet za borbu protiv korupcije će imati manje godine u 2008. godini naspram brojke koju je imala ove godine, tekuće budžetske godine. Toliko o tome koliko Vlada Republike Srbije smatra ključnim problemom borbu protiv korupcije, bez obzira na činjenicu što je jedan od pet prioriteta Vlade gospodina Koštunice, borba protiv korupcije. Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, odnosno Komisija za lustraciju će imati svega 400.000 dinara. Nije greška, svega 400.000 dinara. Ministarstvo kulture, a to je jedan od poslednjih podataka koji ću izneti, raspolagaće sa 6,3 milijardi dinara zajedno sa ustanovama kulture. Vlada Republike Srbije je namenila deset puta manje novca kulturi naspram novca koji ova Vlada želi da troši na potrebe vojske, odnosno odbrane. Deset puta manje na kulturu nego na vojsku. Moram da kažem i to da se i dalje ne finansiraju iz Republičkog budžeta kulturne institucije nacionalnih manjina. Što se tiče ove brojke od 6,3 milijarde dinara za Ministarstvo kulture zajedno sa ustanovama kulture, moram da kažem da to nije ni 1% od budžeta. Prema podacima UNESCO, samo se ona država smatra civilizovanom koja najmanje 1% od budžeta nameni za potrebe kulture. Prema ovim podacima, nažalost, Republika Srbija u 2008. godini neće biti civilizovana zemlja.
 
Što se tiče Kancelarije za pridruživanje EU, ova kancelarija će imati 79 miliona, samo nešto više od 3 miliona više od Kancelarije za saradnju sa medijima. Toliko o tome koliko ova Vlada čiji je potpredsednik gospodin Božidar Đelić, smatra bitnim cilj približavanje EU. Kancelarija za pridruživanje EU 79 miliona, a Kancelarija za saradnju sa medijima 76 miliona. Meni to nije jasno. Što se tiče povećanja iznosa za kabinet potpredsednika Vlade, gospodina Đelića, tu postoji najveća razlika između planiranih iznosa u 2007. godini i planiranih iznosa u 2008. godini. Kabinet, odnosno iznosi za kabinet potpredsednika Vlade su povećani za više od dva i po puta. 
 
Što se tiče denacionalizacije, meni nije jasno, prvo, kako je to moguće da se ni u 2007. godini nije doneo zakon o denacionalizaciji, ali mi je još manje jasno kako je moguće, gospodine Đeliću da u budžetu za 2008. godinu ni jedan jedini dinar nije planiran za denacionalizaciju. To znači prema ovome da Vlada Republike Srbije ne smatra bitnim donošenje zakona o denacionalizaciji ni u 2008. godini, bez obzira na sva predizborna obećanja od 2000. godine na dalje na svim dosadašnjim izborima.
 
Što se tiče readmisije, pre nekoliko nedelja smo ovde govorili o readmisiji. Rekli smo ispred SVM da nam nije jasno kako može u Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o readmisiji stajati da nisu potrebna budžetska sredstva za sprovođenje Sporazuma o readmisiji.
 
To je tako nažalost bilo usvojeno u Narodnoj skupštini, ali isto moram da kažem na činjenicu što će od 1. januara 2008. godine do kraja marta 2009. godine u Srbiju se vratiti između 60 hiljada i 150 hiljada državljana Republike Srbije koji nelegalno borave u EU, u ovom budžetu nisu planirana sredstva za sprovođenje ovog sporazuma.
 
U Sporazumu o readmisiji piše, gospodine Đeliću, da će se svi ti ljudi vratiti od 1. januara 2008. godine do 31. marta 2009. godine. SVM je kritikovao taj sporazum o readmisiji, upravo zbog toga što nisu predviđene kvote za razliku od dosadašnjih bilateralnih sporazuma između Srbije i nekih zemalja EU koji su predviđali kvote. Ovaj sporazum, nažalost, ne predviša kvote, nego piše doslovce da će se ovaj proces završiti do 31. marta 2008. godine a u budžetu za 2008. godinu ni jedan jedini dinar nije planiran za troškove, za sprovođenje Sporazuma o readmisiji.
 
Istina je da su planirana sredstva za devet novih zaposlenih u Službi za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije koja je nadležna za proces readmisije i to je dobro što je tako urađeno, ali nisu planirana sredstva za sprovođenje readmisije u smislu da budu obezbeđena sredstva za reintegraciju ovih ljudi koji će se vratiti u Republiku Srbiju u roku od 15 meseci. Što se tiče subvencija, ovde je već neko rekao da su za železnicu planirana sredstva u iznosu od 10,6 milijardi dinara, a za poljoprivredu je planirano 17,3 milijarde dinara, za kulturu 950 miliona.
 
Meni nije jasno zašta će se potrošiti ta sredstva koja su planirana za železnicu, kada je u toku ukidanje linije između Subotice i Sente, linije koja je vrlo bitna, prvenstveno za đake, srednjoškolce i iz Subotice u Sentu se najlakše može doći vozom, odnosno šinobusom i sada se upravo planira ukidanje ove linije. Moram da vam kažem da ova linija postoji dosta dugo, železnička linija, dovoljno je da kažem jedan vrlo interesantan podatak da je ovom linijom prolazio i Orijent ekspres, to je bio Pariz - Subotica - Senta - Kikinda - Bukurešt itd. Sada se planira ukidanje linije između Subotice i Sente, a za železnicu su planirana sredstva od 10,6 milijardi dinara. Ove subvencije ne doprinose investicijam i inovacijama već potrošnji.
 
Što se tiče subvencije za poljoprivredu i što se tiče položaja poljoprivrednih proizvođača, ja bih želeo da kažem, odnosno da vas sve podsetim, da je ove godine Vojvodinu, i ne samo Vojvodinu, nego celu Srbiju, pogodila nezapamćena suša. Na to su poljoprivredni proizvođači ukazivali još u junu i julu mesecu. Poljoprivredni proizvođači su pisali i predsedniku Vlade i potpredsedniku Vlade, i ministru za poljoprivredu, a naravno, na ta pisma nisu dobili odgovor i neke stranke su isto tako pisale slična pisma, recimo, SVM je 10. avgusta 2007. godine uputio pismo, između ostalih, i potpredsedniku Vlade gospodinu Đeliću, gde smo ukazali na ovu nezapamćenu sušu, da je to elementarna nepogoda koja je prouzrokovala posebno teške posledice po ratarstvo, stočarstvo i voćarstvo. Da su prosečni prinosi soje, kukuruzua i suncokreta prema procenama stručnjaka smanjeni od 30 do 50%, a negde i do 70% i zamolili smo Vladu Republike Srbije da reaguje, jer jednostavno, ako - život ne može da čeka, onda ne mogu čekati ni poljoprivredni proizvođači. Jednostavno, nije moguće da ova vlada ne želi da se bavi problemima poljoprivrednih proizvođača.
 
Gospodine Đeliću, samo u opštinama Subotica, Kanjiža, Novi Kneževac, Mali Iđoš i Bačka Topola su posledice štete oko 7,5 milijardi dinara, a Vlada Republike Srbije do dana dnašnjeg ni jedan jedini dinar nije izdvojila za saniranje posledica suše.
 
Moram da kažem da je SVM predložio jedan amandman kojim predlažemo da se za saniranje posledica suše predvide sredstva od milijarde dinara, da bismo nekako sanirali posledice. 
 
Meni stvarno nije jasno kako je moguće da poljoprivredni proizvođači ni jedan jedini dinar nisu dobili od Vlade Republike Srbije, a kada se u centralnoj Srbiji dogodila šteta od poplava, onda je sledećeg dana Vlada Republike Srbije reagovala i dodelila je tim ljudima sredstva u visini od 48 miliona dinara. Dobro je što je tako učinila. Trebalo je da tako učini i trebalo je da blagovremeno reaguje i da da ta sredstva ljudima koji su pretrpeli posledice poplava.
 
Jednostavno, meni nije jasno zašto još, a sada je već sredina decembra, poljoprivredni proizvođači ni dinara nisu dobili od Vlade Republike Srbije.
 
Kada su poljoprivredni proizvođači u severnoj Vojvodini organizovali protest, onda je Vlada Republike Srbije umesto ministra za poljopriredu poslala pripadnike žandarmerije i to pokazuje kakvo je ophođenje sadašnje vlade prema životnim problemima građana. Meni stvarno nije jasno zašto su poslali žandarmeriju, umesto ministra poljoprivrede, kao da se radilo o nekim kriminalcima.
 
Što se tiče položaja Vojvodine u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu svima nama je poznato da Vojvodini prema važećem Ustavu Republike Srbije pripada 7% i da se 7% mora transferisati iz Republike Srbije u budžet AP Vojvodine.
 
U Vojvodii je formiran fond za kapitalna ulaganja. Pre neki dan smo čuli od direktora ovog fonda za kapitalna ulaganja da je ovaj fond u 2007. godini raspolagao sa 22 milijarde dinara, da je 15 milijardi dinara potrošeno na 415 projekata u 45 opština, i to je zvanična verzija. Moram da kažem da od toga ni 50% nije realizovano. Šta je, zbog čega se to tako desilo, zbog čega nije realizoivano? Zbog toga što sredstva iz Republičkog budžeta jednostavno ne stižu u budžet AP Vojvodine. Dakle, 5. decembra je isto tako prema rečima direktora Fonda za kapitalna ulaganja potrošeno, na 147 projekata pet milijardi dinara, plus postoje dve milijarde u rezervama kao rezerva Fonda za kapitalna ulaganja.
 
Ja moram da kažem da to nažalost nije tačno. Ja bih voleo da je to tačno, ali nije tačno. Ja želim da ponovim podatak, odnosno informaciju da je to samo zvanična verzija, a da se ni 50% od toga nije realizovalo, a Vlada Republike Srbije krši Ustav Republike Srbije.
 
Što se tiče Fonda za razvoj AP Vojvodine situacija je još gora. Planirana su sredstva u Fonudu za razvoj AP Vojvodine od milijardu i 600 miliona dinara, a realizovano je svega 67 miliona, odnosno 4,2%. Mogu da prihvatim sa žaljem činjenicu da Vladi Srbije nije bitna Vojvodina, ali ne mogu da prihvatim činjenicu da Vlada Srbije krši Ustav. Inače, Fond za razvoj raspisuje konkurse za preduzetnike, za mala i srednja preduzeća. Jako puno je ovaj fond pomogao u proteklim godinama, a nažalost, 2007. godine je rad ovog fonda, praktično, blokiran. 
 
Ovaj fond radi prvenstveno iz privatizacionih prihoda, a ni ti privatizacioni prihodi  ne stižu. Meni je vrlo drago što je tu gospodin Vlahović, jer on može potvrditi da 50 posto od privatizacionih prihoda iz Vojvodine ostaje u Vojvodini. To je zahvaljujući gospodinu Vlahoviću, koji je bio ministar u Vladi gospodina dr Đinđića. Tada se gospodin Vlahović dogovorio sa pokrajinskim sekretarom za privatizaciju da to bude tako. U Narodnoj skupštšini je promenjen Zakon o privatizaciji i umesto pet posto, od tada Vojvodini pripada 50 posto. Problem je u tome što ti novci ne stižu i problem je u tome što Vojvodini nikada nije bilo pokazano koliko pripada iz privatizacionih prihoda, a problem je i u tome što završne račune nikada nismo videli u Narodnoj skupštini i nismo videli koliko je novaca Vojvodina dobila. Uvek smo samo videli koliko je bilo planirano predlogom budžeta.
 
Tvrdim da iz privatizacionih prihoda Vojvodina nikada, nijedne godine nije dobila ni približno ona sredstva koja pripadaju Vojvodini, a s druge strane, još jednom da ponovim, Vlada Republike Srbije krši i Ustav, jer ne dobijamo sedam posto iz budžeta Republike Srbije.
 
Prema rečima Jovice Đukića, pokrajinskog sekretara za finansije, budžet je realizovan u iznosu od 7,2 posto, ali nažalost, taj podatak nije tačan. Možda je tačan ako se tu ubrajaju i plate zaposlenih  u državnim organima i penzije u Vojvodini. Naravno, to se ne može tako računati. Prema informacijama Fonda za kapitalna ulaganja, u 2007. godini je izgrađeno 480 kilometara puteva, u 2008. godini se planira izgradnja 650 kilometara, ali ovakvim ophođenjem Republike Srbije se to ne može postići, a nije se postiglo, nažalost, ni u 2007. godini.
 
Što se tiče Nacionalnaog investicionog plana, planirano je devet milijardi dinara u Vojvodini za kapitalna ulaganja, odnosno za investicije u Vojvodini, ali nažalost, tim novcima raspolaže Republika, a ne nadležni organi AP Vojvodina. SVM je predložio jedan amandman da se ovih devet milijardi dinara potroši na osnovu mišljenja, odnosno da ova sredstva potroše nadležni organi AP Vojvodina i nadam se da će ovaj naš amandman biti usvojen.
 
Da zaokružim ovu problematiku u vezi Vojvodine, jer postoji prećutna, možda ne samo prećutna saglasnost DS na ova rešenja koja su ne samo protivna interesu AP Vojvodina, nego su i protivustavna. Jednostavno, smatram da ovo stanje ne treba da bude tolerisano, jer samo da još jednom ponovim ovaj podatak što se tiče  Fonda za razvoj AP Vojvodina, planirana su sredstva od 1,6 milijardi dinara, a realizovano je svega 67 miliona. Ovaj fond za razvoj, zahvaljujući tome, ne može da pomaže preduzetnike u Vojvodini, ne može da pomaže mala i srednja preduzeća.
 
Još samo nekoliko rečenica o lokalnim samoupravama. Nama nije jasno zašto su takve pozicije lokalnih samouprava, nije nam jasno  zašto u Skupštini još nije usvojen zakon o lokalnoj samoupravi, zašto lokalne samouprave još uvek nisu dobile nazad svoju imovinu. Jednostavno, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalne samouprave nemaju svoju imovinu. Gospodin Đelić kaže da nije jedina. Možda nije jedina, ali ne verujem da ima mnogo zemalja u Evropi u kojim lokalne samouprave nemaju svoju imovinu. Siguran sam da se i gospodin Đelić slaže da lokalne samouprave trebaju da imaju svoju imovinu.
 
Što se tiče položaja manjina u ovom budžetu, pošto sam ipak predstavnik Poslaničke grupe manjina, ali nisam želeo da govorim samo o položaju manjina u ovom budžetu, moram da kažem da se nacionalne manjine u ovom budžetu pominju samo na jednom mestu, za razliku od budžeta za 2007. godinu, gde su nacionalne manjine bile spominjane na tri mesta. Pominju se nacionalni saveti nacionalnih manjina i moram da kažem da je gospodin Cvetković o držao reč, da je održao reč i što se tiče toga da će nacionalni saveti nacionalnih manjina dobiti ona sredstva u 2008. godini koja im pripadaju. Mi smo o tome razgovarali u junu. 
 
Rekao sam da je neshvatljivo zašto nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju samo 63 miliona u budžetu za 2007. godinu. Mi smo predložili amandman da ta sredstva budu u visini od 150 miliona. Taj amandman u junu nije prihvaćen, ali u ovom predlogu budžeta taj iznos stoji, tako da bih želo da kažem i pred javnošću da sam bio u pravu kada sam u junu rekao da mi gospodina Cvetkovića smatramo za čoveka koji drži svoju reč. Gospodin ministar je održao svoju reč i nacionalni saveti imaju 150 miliona u 2008. godini.
 
Postoje tu neki problemi što se tiče položaja nacionalnih manjina, to sam ovde govorio i u junu, da ne postoji fond za nacionalne manjine. Prema odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, taj fond je trebalo da bude formiran još 2002. godine. Nije formiran do današnjeg dana. Iz tog fonda bi trebalo da se finansiraju projekti nacionalnih manjina. Iz tog fonda bi trebalo da se finansira kultura nacionalnih manjina.

Na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, fond za nacionalne manjine trebalo bi da postoji sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina i taj fond, nažalost, ne postoji. Molim gospodina Đelića i gospodina Cvetkovića da obrate pažnju na ovo što ću reći na kraju. Mi smo predložili  da se formira ovaj fond za nacionalne manjine, planirali smo našim amandmanom jednu smešnu sumu od 10 miliona dinara. Nadam se da se gospodin Đelić slaže sa time da se ovih 10 miliona oduzmu iz njegovog kabineta, da se, zahvaljujući njemu, formira fond za nacionalne manjine posle pet godina, da izađemo iz ovog protivzakonitog stanja i da fond profunkcioniše. Onda ćemo sledećih godina planirati i veće iznose. Znači, ovih 10 miliona dinara su jedna smešna suma i nadam se da će naš amandman biti usvojen. Naravno, mi ćemo imati i neke druge amandmane o kojima ćemo govoriti i nadam se da će ti amandmani biti usvojeni.
 
Još na kraju samo da zaključim da je SVM protiv predloženog budžeta za 2008. godinu iz pet razloga. Prvi razlog je taj što je planirana enormno velika javna potrošnja koja ugrožava investicije. Sa time mi ne možemo da se složimo.
 
Drugi je razlog položaj Vojvodine u budžetu koji planiran je položaj ne samo u suprotnosti sa interesima građana Autonomne Pokrajine Vojvodine, nego je i protiv Ustava položaj prema predlogu budžeta za 2008. godinu.
 
Treći razlog zbog kojeg se Savez vojvođanskih Mađara glasa protiv budžeta je položaj poljoprivrednih proizvođača. Želeo bih da apelujem na prisutne članove Vlade Republike Srbije da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima jer je ovo stanje jednostavno neodrživo.
 
Četvrti razlog je taj što se u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu ne planira ni jedan jedini dinar za denacionalizaciju bez obzira na to što je donošenje zakona o denacionalizaciji naše zajedničko izborno obećanje od 2000. godine i nažalost, izgleda taj zakon u 2008. godini neće biti usvojen. 
 
Peti razlog zbog  kojeg SVM glasa protiv budžeta je taj što položaj nacionalnih manjina nije uređen na način kako bismo mi to želeli. Još uvek nije formiran fond za nacionalne manjine, ali se ja nadam da će usvajanjem našeg amandmana ovaj fond zaživeti i da će u 2008. godini fond za nacionalne manjine biti planiran u zakonu o budžetu kao posebna stavka. Hvala lepo.
 
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala gospodine Pásztor. Reč ima narodni poslanik László Varga, zamenik predsednika poslaničke grupe, a zatim narodni poslanik Ivica Dačić.