Postavite pitanja Bálintu Pásztoru ovde >>
| Драган Колак, 04.03.2009.: Поштовани господине Пастор, драго ми је кад видим младе људе који уносе и новине у политички живот. Нисам довољно обавештен па бих Вам поставио неколико питања. Како би то изгледала МУЛТИЕТНИЧКА РЕГИЈА у којој би било 90 одсто житеља једне националности? Како би мултиетнички изгледали органи регионалне самоуправе у којима би "равноправно учествовали сви становници без обзира на националну припадност" ако је однос 9:1? Да ли би код одлучивања било мајоризације или ће се у органима "штитити права мањина"? |
P.B., 05.03.2009.:Poštovani gospodine Kolak,
Hvala Vam na ovim pitanjima. Uvek je dobro kada se razgovara o temama u vezi kojih postoje razni nesporazumi. Niste prvi koji mi na sajtu postavljate pitanja u vezi regionalne samouprave - multietničke regije na severu AP Vojvodine. Ne bih da ponavljam ono što sam već napisao odgovarajući Vašim prethodnicima, ali svakako želim i Vama dati odgovor. Dakle, SVM, DSVM i DZVM su u martu 2008. usvojili koncept autonomije. U tom dokumentu se govori i o spomenutoj multietničkoj regiji (deo III). Predlažem Vam da pročitate ovaj dokument na web adresi: http://www.vmsz.org.rs/templates/articles/files/MK_konceptautonomije_2008.pdf. Ovim dokumentom nisu detaljno regulisani organi regionalne samouprave, to bi trebalo urediti republičkim zakonom, ali bi ravnopravnost svih žitelja tih opština koje bi oformile region, bila zagarantovana. Mađari u ovoj regiji ne čine 90, već 52% stanovništva. I dalje sam ubeđen da bi određene poslove u vezi infrastrukture, ekologije, poljoprivrede, organi ovog subregiona efikasnije izvršavali od organa lokalnih samouprava, autonomne pokrajine ili Republike.
| Dusan, 21.02.2009.: Gospodine Pastor, interesuje me vase misljenje o statutu AP Vojvodina, imate li neke primedbe na statut. Da li je po vama neka uredjenja ustava SFRJ iz 1974. godine davala bolji polozaj Vojvodine nego sto danas ima u Srbiji? Unapred hvala na odgovoru. Pozdrav. |
P.B., 22.02.2009.:Poštovani Dušane,
Zalažem se za što hitnije potvrđivanje Predloga statuta u republičkoj skupštini. Siguran sam da nijedno rešenje iz predloga koji je pokrajinska skupština usvojila sredinom oktobra prošle godine, nije u suprotnosti sa važećim republičkim ustavom. O autonomiji jednog regiona u Evropi se ne može govoriti ako ta pokrajina nema pravo da određena pitanja samostalno uređeje, bez prava na imovinu i izvorne prihode. Ova prava predlog statuta obezbeđuje, ne izlažući iz okvira koje daje republički ustav. Kritike koje u statutu vide prvi korak ka odvajanju Vojvodine su u potpunosti neosnovane. Što se tiče ustava iz 1974., sigurno je da je taj akt u određenim segmentima bio mnogo povoljniji za Vojvodinu. Nisam zadovoljan sa sadašnjim položajem Vojvodine u ustavu Srbije, ali ne možemo izlaziti iz tih okvira. Statut mora biti u saglasnosti (i jeste) sa republičkim ustavom. U suprotnosti bi pao na Ustavnom sudu, što nam nije u interesu. Pravo rešenje bi bilo promena republičkog ustava iz 2006. No, nažalost, malo nas je koji tako mislimo, pa je to zasada neizvodljivo.
| Aleksandar, 19.02.2009.: Procitao sam odgovor o legalitetu udruzivanja opstina i gradova u zajednice koje bi pospesile napredak... mada, na pitanje i dalje nije odgovoreno jer je pitanje bilo koji je cilj madjarske autonomije. Ako govorimo o glasanju svih naroda a u tim mestima su 90% Madjari onda govorimo o madjarskoj autonomiji u sred Srbije. Da li bi po tom kljuc imali Poljaci pravo da se u Cikagu opredele za samostalnost/autonomiju? Svakako da ne... No problem lezi u tom istom zakonu na koji se pozivate koji ne odredjuje tacno i detaljno sta to znaci udruzivanje i koji su to zajednicki ciljevi. Ako prestavite plan i nacrt o cemu mozete crno na belo da dokazete da bi napredak bio napravljen tu nije potrebna nikakva udruzenost nego samo volja i posvecenost bez ikakve autonomije. No, nazalost nece se taj film gledati. Od pocetka 90-ih Srbija je markirana kao povoljno tle sa povoljnom istorijom za savremenu regionalizaciju 21-veka - tj cepanje svega moguceg na sto je moguce manje regione i opstine (vazalstva ili ti kantone. Od volje coveku kako ce ovo nazivati - isto mu izadje. Moje pitanje je: da li postoji neki plan i nacrt kojim dokazujete da se vasi zahtevi usredsredjuju na boljitak a nikako na separatisticku nastrojenost i autonomasenje ka nezavisnosti sto se u slucaju Kosova pokazalo kao separatizam uz podrsku legalista i separatista 21-veka (a to po kljucu sve silom nista milom)... |
P.B., 20.02.2009.:Poštovani Aleksandre,
Hvala Vam na pitanju. Ova je tema koja je dovela do dosta nesporazuma, pa je dobro što o njoj "razgovaramo". Ne mogu se sa Vama složiti da su samostalnost i autonomija isto. Ti pojmovi nisu ni srodni. Vojvođanski Mađari nikad nisu bili zagovornici nasilja, niti su težili cepanju Srbije. Naše zahteve za zaokruživanjem pravne regulative u vezi zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina (potreba donošenja Zakona o nacionalnim savetima) i razmišljanja o uspostavljanju subregiona i povezivanja lokalnih samouprava unutar Srbije ne možete uporediti ni sa stanjem na Kosovu ni sa Poljacima u Čikagu (naš Ustav obezbeđuje individualna i kolektivna prava tradicionalnih nacionalnih manjina u Srbiji). Pitate da li postoji plan i nacrt, kojim dokazujemo da se naši zahtevi usredsređuju na boljitak, a nikako na separatističku nastrojenost. Da, postoji. Stranke, koje su oformile Madjarsku koaliciju su u martu 2008. izradile zajednički koncept autonomije. Ovaj dokument možete pročitati na: http://www.vmsz.org.rs/templates/articles/files/MK_konceptautonomije_2008.pdf.
