Tadić poslušao Sinod SPC
Bojan Pajtić se na „izmene" statuta Vojvodine odlučio posle intervencije Borisa Tadića. Mađari šokirani, Liga ne pristaje na izmene
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić izjavio je da će pokrajinska vlada ozbiljno analizirati argumente Sinoda Srpske pravoslavne crkve da statut Vojvodine narušava suverenitet i integritet Srbije, iako pismo u kom crkva na to upozorava nije adresirano na njega. Istovremeno, Pajtić je najavio da će biti promenjena odredba kojom pokrajina može da sklapa međudržavne ugovore, upravo jedno od tri prava iz statuta, koje je Sinod označio kao obeležja državnosti.
Pajtić se na „analiziranje" i „izmene" statuta Vojvodine, kako Press saznaje, odlučio posle intervencije iz centrale DS-a, na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, koji se slaže sa zamerkama na statut iznetim u pismu Sinoda SPC-a, koje je potpisao mitropolit Amfilohije Radović. Naime, kako nam u vrhu te stranke rečeno, Tadić smatra da treba razmotriti da li se kroz prava - da zaključuje međudržavne ugovore, da osniva svoja predstavništva u inostranstvu i da donosi zakone - Vojvodini „daju obeležja državnosti".
U interesu Srbije
Zbog toga je Bojan Pajtić juče rekao da će pokrajinska vlada ozbiljno analizirati argumente Sinoda, iako pismo „nije adresirano ni na njega, niti na Vojvođane".
- Ozbiljno ćemo analizirati argumente Sinoda SPC-a, kao što to uostalom činimo sa svim dobronamernim sugestijama - od onih koji zastupaju stav da je predviđeni stepen autonomije Vojvodine nizak i neodgovarajući do onih koji smatraju suprotno. Novi statut Vojvodine u najvišem je interesu Republike Srbije, koji ne vodi u njenu dezintegraciju, već u bolje i brže funkcionisanje države, odgovornije i bliže građanima - rekao je Pajtić.
SRS: Uvod u federalizaciju
Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović tvrdi da unutar DS-a, na liniji Beograd-Novi Sad, „postoje ozbiljni problemi dosta dugo".
- Pokrajinski odbor DS-a želi federalizaciju Srbije, a Tadić ne prihvata da utiče na kreiranje politike u Vojvodini. To što je Pajtić rešio nešto da menja u statutu je lakiranje, pokušaj skrivanja suštine - da je statut Ustav buduće federalne jedinice Vojvodine.
Iako je nagovestio da neće biti suštinskih izmena statuta, najavio je da će odredba o međudržavnim ugovorima biti izmenjena na međuregionalne.
Zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostreš potvrđuje za Press da je Pajtićeva najava o promeni odredbe statuta posledica činjenice da pokrajinski DS ima centar u Beogradu.
- To me razočarava, ali to nije prvi put. Očigledno je da se mišljenje vojvođanskih demokrata menja posle pritisaka iz Beograda. Ne znam ko iz vrha DS-a daje sugestije vojvođanskom krilu šta da misli, ali sam siguran da se pokrajinske demokrate nisu same predomislile četiri meseca posle usvajanja statuta - kaže Kostreš.
- Pajtićeve najave o analiziranju jesu čudne, ali LSV će podržati statut ukoliko se izvrše pravno-tehničke ispravke. Bilo kakve suštinske promene koje bi umanjile nadležnost Vojvodine nećemo dozvoliti. Znam da mnogima znači stav SPC-a, ali Sinod nikako da shvati da Koštunica nije premijer i da nije njihovo da se opredeljuju prema DS-u - kaže Kostreš.
Potpredsednik G17 Plus Želko Ivanji tvrdi da je pismo SPC „skuvano u Koštuničinom loncu".
- Politika Amfilohija Radovića poklapa se sa stavovima Vojislava Koštunice. A izmene koje je najavio Pajtić su u redu, statut se i menja amandmanima dok je skupštinskoj proceduri - priča Ivanji.
Poslanik SVM-a Balint Pastor veruje da je Pajtić, kao pokrajinski premijer i potpredsednik DS-a, konsultovao svoju stranku oko svih odredbi tokom pisanja Statuta.
- Ne bi bilo dobro da se DS sada predomisli zbog pritisaka, bilo bi neozbiljno da to urade posle četiri meseca, koliko je statut u skupštinskoj proceduri. S formalno-pravne strane nije mi jasno kako Pajtić misli da promeni statut, jer republički parlament ne može da menja statut, nego da ga potvrdi ili ne. SVM neće podržati statut koji umanjuje rešenje izglasano 14. oktobra - najavljuje Pastor.
Pritisci iz Beograda
Šef poslaničke grupe SPS-a Branko Ružić smatra da „nema razloga za čuđenje", jer Sinod ima legitimno pravo da iskaže stav, opozicione stranke da napadaju statut, a Pajtić da govori o korekcijama.
- Jedini ovlašćeni da odluče o tom aktu su narodni poslanici, a Statut je na redovnom od 1. marta - suzdržan je Ružić.
Predsedniku JS-a Dragan Marković Palma prokomentarisao je da je „tu nebitan Pajtić, irelevantna osoba u odlučivanju".
- Zašto ja iz centra Srbije da ne kažem šta mislim o statutu?! SPC je rođena na Kosovu, tvorac je naše države i nemamo pravo da kažemo da ne sme da se meša u državne poslove. Pa nikome nije smetalo kada je 1997. na čelu kolone DOS-a bio patrijarh Pavle - zaključuje Marković.
Analitičari: SPC ima pravo da reaguje
BEOGRAD - Verski analitičari saglasni su da crkva ima pravo da se izjašnjava o važnim pitanjima za državu, ali različito gledaju na argumentaciju SPC o statutu Vojvodine, iznetu u pismu prosleđenom na tri uticajne državne adrese.
Mirko Đorđević ističe da crkva ima pravo da iskaže svoje mišljenje o ključnim društvenim pitanjima, ali dodaje da se ne sme zaboraviti da je crkva odvojena od države i da ona nije strana koja će odlučivati o pitanju statusa Vojvodine. On smatra da crkva nema potrebe da se plaši da će se nešto promeniti novim statutom, jer se njim, koliko je njemu poznato, ne zagovara stvaranje nove države.
- Konačnu reč će imati poslanici koji će posle rasprave o tome glasati. Dat je preveliki značaj upućenom pismu, ali treba znati da SPC poslednjih godina ima naglašenu političku ulogu u društvu. Godinama smo pratili saopštenja crkve, zvanične memorandume u kojima se tvrdilo da SPC ima rešenje za status Kosova, ali smo uvideli da ni država ni crkva to nisu uspeli da pokažu. Smatram da ni poslednje pismo neće promeniti odluku o statusu Vojvodine, ali je jasno da je glas crkve uticajan kod nekih manjih partija, poput DSS-a i NS-a, koje će insistirati na tome da se posluša mišljenje SPC - govori Đorđević za Press nedelje.
Verski analitičar Živica Tucić ističe da je crkva svuda, pa i kod nas, jedna od institucija društva i dodaje da sve one imaju pravo da iznesu svoje stavove. Tucić navodi da crkve nailaze na veću pažnju javnosti od drugih institucija, pa zato one treba da vode računa da reči koje upućuju budu „dijaloške, blage i da ne izazivaju podele".
- Kod nas crkve retko reaguju na pitanja koja se tiču porodice, rada, zdravstva, etike... Kao da ih više interesuju statusna i teritorijalna pitanja. U višekonfesionalnim državama obično crkve zajednički reaguju na etička, ali i politička pitanja. To im niko ne zamera, već se to prihvata kao jedna od važnih reakcija institucija društva. U oblasti zakonodavstva, crkve takođe iznose svoja gledišta. To je slučaj i u pravoslavnim zemljama, Rusiji i Grčkoj pre svega, ali i u katoličkim, poput Italije, gde i sam Vatikan iznosi obično kritične stavove o nekim zakonskim predlozima. Desi se da se neka sugestija crkve uvaži, mada retko. Ali, tamo niko ne prebacuje crkvama da se „mešaju u politiku" - kaže Tucić.
On ističe da mu nije poznato da su crkve, posebno SPC, reagovale kada se vodila javna debata koja je prethodila usvajanju statuta u Skupštini Vojvodine. Tucić to smatra propuštenom prilikom i napominje da demokratija predstavlja obraćanje ne samo vrhu države, već i upućivanje reagovanja nižim instancama, kada je sporno pitanje tek u nastajanju.
- Reakcije na pismo SPC najvećim delom su bile brze i izuzetno burne. To je nedopustivo. Shvatimo ga kao doprinos debati, ma koliko neko prihvatao ili osporavao argumentaciju koja se u njemu iznosi - zaključuje Tucić.
BILJANA BOJIĆ - S. DEDEIĆ