Političar od detinjstva
UPOZNAJ SVOG POSLANIKA
Mladi Subotičanin Balint Pastor prvi put je postao poslanik u sadašnjem sazivu srpskog parlamenta kao kadar Saveza vojvođanskih Mađara. Međutim, iako mu je ovo prvi mandat, vrlo brzo je postao jedan od najaktivnijih poslanika, zapažen po vrlo oštrim diskusijama, ali i po tome što sve zamerke koje iznese obrazloži biranim rečima, jer „parlament treba da bude mesto u kome se neguje kultura dijaloga, ako hoćemo da nas građani poštuju”.
Pastor je rođen u januaru 1979. godine u Subotici, majka mu je profesor mađarske književnosti, a otac je, „što je opštepoznato, političar, bio i savezni poslanik od 1996. do 2000. godine, a sada je pokrajinski sekretar za privatizaciju”. Diplomu pravnog fakulteta stekao je u Beogradu. Priča da je sve do pred završetak gimnazije želeo da bude istoričar, ali kad je trebalo odlučiti „izabrao sam prava zato što je to praktičnije, prava pružaju široko opšte obrazovanje, a, osim toga, možete da radite gde hoćete”. Kaže da je na izbor studija uticalo i to što je oduvek znao da nikada neće otići iz zemlje. U to vreme, kaže, dosta Mađara je odlazilo na studije u Budimpeštu i većina se nije vraćala, a „ja nisam imao želju da odem iz zemlje, pa sam izabrao Pravni fakultet u Beogradu, koji mi je bio zanimljiv i zato što je na njemu tada radilo dosta opoziciono opredeljenih profesora”.Osim toga, kaže, Beograd je zanimljiv grad, veliki, mada ni Subotica nije mala, ali Beograd pruža razne mogućnosti, a i „meni je, kao, valjda jedinom studentu mađarske nacionalnosti, bilo s jedne strane lakše, s druge teže, jer sam nekako bio, viđao sam to u očima ljudi, egzotična pojava (smeh)”.
Pastor priča da je studentske dane u Beogradu baš lepo proživeo. „Bio sam gospodin student (smeh), zahvaljujući roditeljima nisam imao potrebu da radim bilo šta osim da učim, stanovao sam blizu Skadarlije, koja me je oduševljavala...”
Prvi novac zaradio je posle završetka fakulteta, a to mu je ujedno bila i prva plata. „Osnovao sam s jednim drugom malu konsalting firmu. Odlučio sam se za sopstvenu firmu, jer mislim da je dobro, ako postoji mogućnost, da čovek bude sam svoj poslodavac, pa kad radimo dobro imamo para, kad nema posla nema ni para…”
S obzirom na to da mu je otac Ištvan Pastor, političar, politikom je počeo da se „bavi” od detinjstva. „U kući se uvek pričalo o aktuelnim događajima, o politici, pa sam ja za maturski rad izabrao temu ’Parlamentarizam u monarhiji i republici’. Ipak, zvanično sam ušao u politiku dosta kasno (smeh), tek 2000. godine.”
Bio je, mada tada nije još bio član SVM-a, predstavnik te stranke u izbornom štabu DOS-a 2000. godine. „Tada sam upoznao Čedu Jovanovića i još neke ljude, koje sada srećem u parlamentu.” Neke druge ljude, kako kaže, upoznao je dok je studirao u Beogradu, a „sada se srećemo u Skupštini, kad oni kao predstavnici nekih ministarstava dođu na sednice skupštinskih odbora i to je jako zanimljivo”. Pre ulaska u parlament, bio je angažovan i u Nacionalnom savetu Mađara, a, kaže da, iako je bio na izbornoj listi, nije očekivao da će postati poslanik, ali: „Stranka je odlučila da poslanici ne mogu da budu stariji od 35 godina, da moraju da imaju fakultete i tako sam se uklopio u taj model (smeh)”.
Priča da mu je drago što je o tome odlučeno „dok je Jožef Kasa bio predsednik stranke, pa ne može da se kaže kako je ’ćale’ svog sina poslao u parlament, pošto je moj otac u martu postao predsednik SVM-a”. Živi, kako kaže, još s roditeljima, ali „to mi je sad problem, odem kod roditelja, pa žurim kod devojke...” Kaže da bi „bilo jednostavnije da ovaj problem reši na drugi način, a nada se da hoće u skorijoj budućnosti. Misli da mu devojka zamera što nema mnogo vremena, ali „retko to kaže, zato što smo se upoznali dok sam bio angažovan u Nacionalnom savetu, pa je verovatno navikla”.
Voli da sluša muziku, da čita knjige i surfuje po Internetu. Klasična letovanja ne voli, već gleda da uvek ode nekuda gde može nešto i da vidi. Tako je, prošlog leta, sa devojkom bio u Egiptu, „pola vremena na plaži, a pola smo išli na izlete, bili smo u Crkvi svete Katarine i to je bio izuzetan doživljaj”.
Odu, kaže, i na vikend u Mađarsku, ima šta da se vidi, ali ima i kod nas: „Nedavno smo bili u Vršcu, meni, kao Vojvođaninu, a to je zanimljivo, uvek kad odem u Vršac pomislim kako je to lep grad – baš onako po meri”.
MIRJANA ČEKEREVAC
