Pastor: Naš je posao da pokušamo da rešimo probleme
Najkasnije do 25. novembra od Subotice do Beograda preko Novog Sada za 70 minuta.
Gostujući u programu Subotičkog mađarskog radija predsednik Saveza vojvođanskih Mađara dr Balint Pastor je između ostalog komentarisao i nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koje je najavio da će brza pruga Subotica - Beograd biti otvorena do kraja novembra.
„Mora biti završena i železnička stanica u Subotici, a moraju se završiti i svi nadvožnjaci, i to mnogo ranije, pošto će saobraćaj početi krajem novembra, a pre toga će se obaviti probni rad od nekoliko nedelja. Dakle, što se tiče građevinskih radova, to bi zaista trebalo da bude završeno veoma brzo. Najkasnije 25. novembra od Subotice do Beograda preko Novog Sada moći će se stići za 70 minuta, dakle brže, znatno brže, a ovo je samo jedna polovina priče, druga polovina će biti kada ćemo isto tako moći stići i do Budimpešte, kada se završe građevinski radovi i na mađarskoj deonici. A kada već govorimo o železnici, želeo bih da istaknem još nešto. Mnogi su mi pisali proteklih dana kako je potvrđen značaj pruge Segedin - Subotica, da je voz uvek pun, što uopšte ne čudi s obzirom na loše uslove koji vladaju na drumskim graničnim prelazima. To je dakle jedna realna alternativa, predstavlja brz, udoban način za putovanje između dve zemlje”, rekao je Pastor.
Za one koji preko granice putuju na posao važnu vest predstavlja podatak da granični prelaz Horgoš 2 – Reske 2 od ove nedelje radi od 4 časova ujutro do 23 sata.
„Granični prelazi Horgoš 1 i Horgoš 2 spadaju među najprometnije granične prelaze ne samo u Evropi već i u čitavom svetu, a to se posebno odnosi na letnje mesece. Za to postoje dva razloga. Jedan je da pola Evrope prolazi preko naše zemlje u letnjim mesecima. Ti gastarbajteri nisu samo srpski državljani, već i gastarbajteri iz jugoistočne Evrope. Drugi razlog je što preko naše prolazi i druga polovina Evrope, a to su turisti, od skandinavskih zemalja preko Poljske, praktično svi turisti biraju ovu rutu. Dakle zbog toga ima toliko ljudi na granici. Mnogi me pitaju zašto ne zabranimo nesrpskim i nemađarskim državljanima da prelaze granicu na graničnom prelazu Horgoš 2. I ja se sećam sivog pasoša iz detinjstva, to je bio pasoš za malogranični saobraćaj koji je nama i građanima Mađarske dao pravo korišćenja određenih graničnih prelaza po principu ekskluziviteta, dakle niko drugi nije mogao da koristi ove granične prelaze, i sasvim je logična ideja da taj sistem ponovo uvedemo. Pokušali smo to da uradimo proteklih godina. Nažalost, za to ne postoji zakonska mogućnost, a razlog je relativno jednostavan. Mađarska je naime već 20 godina članica Evropske unije”, objasnio je predsednik SVM-a.
On je dodao da Evropska unija ne može da pravi razliku između građana EU. Dakle, ako se turski gastarbajter, koji ima, na primer, austrijsko ili nemačko državljanstvo, pojavi na graničnom prelazu, on mora da propusti na isti način kao i stanovnik Horgoša, ili stanovnik mesta Reske, odnosno državljana Srbije ili Mađarske, ili one koji imaju dvojno državljanstvo.
„Evropska unija tu ne može da pravi razliku. Drugo važno pitanje je kako granične službe rade, pre svega na mađarskoj strani, i mnogi očekuju od Saveza vojvođanskih Mađara da nešto preduzme po tom pitanju. Još uvek nije došlo vreme kada bilo ko iz SVM-a mogao da naređuje mađarskim državnim organima. Ono što mi možemo da uradimo, i činimo to neprekidno, jeste da tražimo od zvaničnika mađarske vlade da pokušaju da ovaj granični prelaz bude što prohodniji, jer zaista treba da konstatujemo, a tako je tako već godinama, da se redovi uvek stvaraju na mađarskoj strani, dok na srpskoj strani toga nema. Istina je i to da se, pored činjenice da je ovo možda i najprometniji granični prelaz ne samo u Evropi nego i na svetu, ovde nalazi i šengenska granica, pa su mađarske vlasti odgovorne ne samo za ulazak u Mađarsku već i na teritoriju čitave Evropske Unije”, rekao je Pastor.
Dr Balint Pastor se osvrnuo i na one koji dnevno ili veoma često prelaze granicu. Oni su kako je rekao veoma važna populacija, jer se obavezuju da će svakodnevno stajati u redu po nekoliko sati kako bi raditi u Mađarskoj, ali se posle ipak vraćaju kući.
„Za nas je veoma važno, sa stanovišta zajednice je to jedan veoma važan cilj, da se oni ne presele u Mađarsku, jer bi to značilo da bi onda njihova deca tamo išla u školu, a mi bismo ih izgubili, pripadnike mađarske zajednice koji žive u Vojvodini. Zbog toga činimo sve da im obezbedimo da oni mogu da putuju na posao na human način i da svake noći spavaju kod kuće, dakle da mogu odu i da mogu da se vrate. Zato sam u svom govoru na proslavi Dana Svetog Ištvana rekao da se ne borimo samo za one koji ovde žive, ne borimo se samo za one koji su otišli, već bismo voleli da se oni vrate, i trudimo se da im za to obezbedimo adekvatne uslove za ovo, dakle borimo se i za one koji putuju na posao, da to mogu da rade na normalan, human način”, istakao je Pastor.
Kako je rekao, početkom leta su putnici tražili od njega da se granični prelaz otvori u četiri, a ne u pet časova ujutro.
„Razgovarao sam o tome sa Viktorom Orbanom, razgovarao sam i sa Janošom Lazarom, pisao sam mađarskoj vladi, i od juče je granični prelaz Horgoš 2 otvoren od 4 do 23 sata. Dobio sam dosta privatnih poruka o tome koliko je ovo važno za one koji putuju na posao. Naš je posao da pokušamo da rešimo probleme. I na kraju, obično se postavlja još jedno pitanje, zašto granični prelaz ne radi 0-24, jer za tim postoji potreba. U principu, za tim postoji potreba, ali brojke to, nažalost, ne pokazuju. Granični prelaz Horgoš 2 je od novembra prošle godine radio od 0 do 24, i tada je ustanovljeno da tokom noći nije bilo putnika, ili je bilo nedovoljno, svega nekoliko desetina putnika. Zato sam se dogovorio sa ministrom unutrašnjih poslova Šandorom Pinterom da granični prelaz radi od 5 do 23 sata, što smo sada promenili u 4 do 23 sata. U ovoj formi, mislim, da svako može da pređe granicu, ko to radi zbog odlaska na posao”, objasnio je Pastor.
Dr Balint Pastor juče je razgovarao sa čelnicima mađarskih visokoškolskih ustanova u Subotici, a na tu temu je razgovarao i sa mađarskim ministrom Balažom Hankom 17 avgusta.
„Čelnici Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku i Visoke tehničke škole strukovnih studija su nas zamolili da sednemo i zajednički razmotrimo kako da budemo što uspešniji, odnosno kako da povećamo njihovu konkurentnost. Sve što radimo činimo kako bi članovi naše zajednice mogli da napreduju ovde, kod kuće, u svojoj domovini. Sa ove tačke gledišta, smatram da je od velike važnosti da naše visokoškolske ustanove pružaju i nude konkurentna znanja. U tom pogledu, veliki napredak je proteklih godina postignut u slučaju Učiteljskog fakulteta, koji je svoju ponudu proširio novim smerovima. Visoka tehnička škola strukovnih studija je već decenijama važan deo mađarskog visokog obrazovanja ne samo u Subotici, već i u Vojvodini. Proteklih godina su morali da se brane od različitih napada, jer je bilo raznih pokušaja da se oni utope, spoje sa drugim institucijama iz drugih gradova. Moram da kažem, i to je juče istaknuto, da je isključivo zasluga Ištvana Pastora što se to nije desilo poslednjih godina. Vidimo da Visoka tehnička škola strukovnih studija uživa neprekidnu popularnost, ali u isto vreme želimo, a to je višedecenijska težnja, da se u pravnom smislu podigne na još viši nivo, pa smo razgovarali i o tim detaljima”, zaključio je gostujući u programu Subotičkog mađarskog radija Dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.
