Vojvođani čekaju Tadića
Predstavnici pokrajinskog DS-a očekuju da u razgovoru sa predsednikom razreše nedoumice u vezi sa usvajanjem zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini
Poslanici Skupštine Srbije, a time i javnost, mogli bi u petak najzad saznati neke od detalja zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini ili bar dobiti informaciju dokle se stiglo sa njegovim usaglašavanjem i kada će stići u republički parlament. Predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović najavila je da će se na dnevnom redu sednice posvećene aktuelnim temama naći poslanička pitanja u vezi sa Haškim tribunalom (na zahtev radikala) i Predlog statuta Vojvodine, odnosno zakon o prenosu nadležnosti, što je zatražila Liberalno-demokratska stranka. Kako je saopšteno iz opozicionog LDP-a, tražili su da na pitanja poslanika odgovaraju ministri Snežana Malović, Verica Kalanović i Žarko Obradović, kao članovi vladine radne grupe za usaglašavanje zakona, čija rešenja su tajna i za najveći broj funkcionera stranaka vladajuće koalicije, posebno onih iz pokrajine.
U međuvremenu, predstavnici Demokratske stranke iz Vojvodine, kako nezvanično saznajemo u vrhu pokrajinskog odbora te stranke, nameravaju da se sastanu sa predsednikom Srbije i liderom stranke Borisom Tadićem kako bi se konačno razrešilo šta se zaista dešava, odnosno gde je i zbog čega „zapelo” oko usvajanja zakona na koji u pokrajini čekaju već pet meseci. Sastanak planiraju čim se Tadić vrati iz Njujorka. Do tada, kako su rekli izvori u vojvođanskom DS-u, važi dogovor da niko iz te stranke, a ni iz vrha pokrajinske administracije, ne daje izjave o očekivanjima u vezi sa usvajanjem zakona, kao i o eventualnim nesuglasicama između pokrajinske i republičke vlasti o kojima se u medijima dosta spekuliše. Očekuju da se posle razgovara sa Tadićem izađe sa usaglašenim stavovima o predlogu zakona i Statutu Vojvodine, kao i sa saopštenjem kojim bi se stavila tačka na priče o sukobu između Novog Sada i Beograda unutar vladajućih stranaka, a pre svega u DS-u.
Ovakvim dogovorom možda bi se mogla objasniti i prekjučerašnja izjava predsednika Skupštine AP Vojvodine Šandora Egerešija „da više ne želi da govori o rokovima u kojima bi Skupština Srbije mogla potvrditi vojvođanski statut”. On nije želeo da komentariše ni sporenja u vladajućoj koaliciji o tom aktu navodeći samo da su njegova očekivanja da one stranke koje su podržale statut u Skupštini Vojvodine to učine i u Skupštini Srbije. „Ako bude tako, nema razloga da se plašimo da li će statut dobiti 126 glasova, jer bi trebalo da ih ima više od 140 kad bi svi politički akteri bili dosledni”, ocenio je Egereši, a prenosi Fonet.
Za sada je, čini se, izvesnije da se to neće dogoditi, makar zbog najava dela predstavnika koalicije SPS–JS–PUPS da neće glasati za „statut koji stvara državu u državi” i LDP-a koji tvrdi da je on nedovoljan da obezbedi Vojvodini stvarnu autonomiju. Ukoliko DS kao najveća stranka koalicije odluči da izađe u susret zahtevima iz koalicije oko socijalista izgubiće podršku koalicionih partnera iz Vojvodine (LSV i SVM) koji insistiraju da su rešenja koja su utvrđena statutom minimum ispod koga ne mogu ići. Kako su za usvajanje statuta u Skupštini Srbije potrebni glasovi 126 od ukupno 250 poslanika, jasno je koliko je demokratama teško da sve to pomire.
O ozbiljnim nesporazumima između vojvođanskih i beogradskih ogranaka vladajućih stranaka spekuliše se već nekoliko meseci. Iz pokrajine se sve češće čuju ocene da se sa zakonom namerno odugovlači jer je republička vlast nespremna da se odrekne svojih nadležnosti u korist pokrajine. Bilo je i tvrdnji da se priprema zakon koji podrazumeva ozbiljnije izmene statuta, što je za vojvođanske vlasti neprihvatljivo. Tezu o nesporazumima dodatno su podgrevale i izjave pokrajinskih predstavnika da iz Vlade Srbije nemaju nikakve povratne informacije o zakonu za koji su pokrajinski sekretarijati pripremili početni materijal i da se informišu isključivo iz medija. Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor nije čak ni na zvanično postavljeno pitanje u zakonskom roku dobio nikakav odgovor od premijera na ovu temu.
U G 17 plus su pokušali da kašnjenje zakona objasne pre svega razlikama u prioritetima pokrajinske i republičke vlasti.
„Za Vojvođane je prioritet statut, a za Vladu Srbije to nije. Ono što nama izgleda kao odugovlačanje, njima izgleda kao naša dokonost, kao da nemamo ništa preče od statuta”, kazala je Ivana Dulić-Marković, gostujući u „Kažiprstu” B 92. Ona je, međutim, bila i jedina koja je otvoreno priznala da je imala „određene nesuglasice” sa predsednikom stranke, jer pokrajinski odbor koji ona vodi imao je primedbe na nacrt zakona, koji su, kako je rekla, prihvatili tim predsednika Tadića i vladin Sekretarijat za zakonodavstvo. Lider stranke Mlađan Dinkić najavio je dolazak u Novi Sad i nezvanično se očekuje da će, iza zatvorenih vrata, o vojvođanskom statutu razgovarati sa predsednikom Izvršnog veća Vojvodine Bojanom Pajtićem (DS).
Ivana Dulić je praktično potvrdila i spekulacije da se pitanja koja se odnose na statut i zakon sada rešavaju unutar stranaka, a ne državnih organa. Kako nezvanično saznajemo, i svaki od troje ministara članova vladine radne grupe usaglašavao je deo teksta zakona koji se odnosi na oblast koju pokriva ministarstvo koje vodi čovek iz njihove stranke. Neki od njih su taj zakon već pokazali delu stranačkog vrha, ali zvanične komunikacije između radne grupe i pokrajinske administracije nije bilo. Ministar Snežana Malović najavila je da bi u toku ove nedelje trebalo da se održi sastanak sa predstavnicima Vojvodine, međutim, u pokrajinsku skupštinu do juče nije stigao ni poziv za sastanak ni nacrt zakona.
Najspornija rešenja iz Predloga statuta
– Definisanje Vojvodine kao evroregije
– Mogućnost da osniva predsedništva u inostranstvu
– Pravo da potpisuje međunarodne ugovore
– Definisanje teritorije i neophodnost raspisivanja referenduma za promenu
– Odluke pokrajinske skupštine sa snagom zakona
– Osnivanje i rad VANU
– Pravo na osnivanje radiodifuzne agencije
G. NOVAKOVIĆ - A. POPOVIĆ