Vežbaju na leđima nacionalnih zajednica
NOVI SAD – Nakon što je republička vlada usvojila Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ponovo se otvorila tema o tome mogu li i nacionalni saveti biti osnivači i vlasnici javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina, kako to predviđa član 18 predloga zakona koji je sačinilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Razlog za diskusiju daju zakoni o javnom informisanju i radio-difuziji, koji su u suprotnosti s pomenutom odredbom Predloga zakona o nacionalnim savetima jer nalažu da se svi mediji moraju privatizovati, ali da vlasnik i osnivač medija ne može biti država. Iz tih razloga Ministarstvo za kulturu i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) nisu dali povoljnu ocenu za to da i nacionalni saveti mogu biti osnivači javnih glasila. ANEM smatra da bi takvo rešenje samo dodatno urušavalo pravni okvir za delovanje medija u Srbiji.
"Predloženo zakonsko rešenje u direktnoj je suprotnosti s odredbama Zakona o javnom informisanju i Zakona o radio-difuziji. Predlogom se takođe predviđa da republika, pokrajina ili lokalne samouprave mogu preneti osnivačka prava nad postojećim javnim medijima na nacionalne savete, uz garancije nastavka njihovog budžetskog finansiranja", ističe se u saopštenju ANEM-a.
Da pišu projekte
– Reagovali smo čim smo saznali da je republička vlada podržala zakonsko rešenje koje predviđa da i nacionalni saveti mogu biti osnivači medija na jezicima nacionalnih manjina. Mislimo da na ovakav način ne može nikako da se reguliše vlasnička struktura u medijima. Zato ANEM želi iskreno da utiče na to da se za ovo pitanje zainteresuje javnost, jer smatramo da predloženo rešenje neće doprineti kompromisu, već će dodatno zakomplikovati priču – kaže za GL predsednik ANEM-a Saša Mirković.
On ističe da je pitanje kako treba da funkcionišu mediji nacionalnih manjina osetljivo pitanje, ali ANEM smatra da ni opstanak niti uređivački koncept tih medija ni na koji način neće biti ugroženi time što će biti promenjeno vlasništvo i što država više neće biti osnivač tih medija.
– Ti mediji treba da pišu projekte na osnovu kojih će dobiti možda i više para nego što im daju opštine, gradovi ili nacionalni saveti. Ti projekti služe kvalitetnijim i sadržajnim programima, pa će se mediji takmičiti međusobno, a ne da funkcionišu tako što čekaju novac iz budžeta – objašnjava on.
"Nek nas ostave na miru"
S druge strane, predstavnici nacionalnih saveta, osim rumunskog i mađarskog, izbegavaju razgovor o ovoj temi, s obrazloženjem da o tome treba da zauzmu zajednički stav.
Koordinator Odbora za informacije u Nacionalnom savetu Rumuna Niku Čobanu ne slaže se s takvim stavom, uz obrazloženje da ili neko ima ili nema stav prema tome, ali se ne slaže ni s tim što se ANEM sada "meša u pitanja koje se tiču nacionalnih manjina"
– Kad smo se svojevremeno žalili Ustavnom sudu da prenošenje osnivačkih prava sa Skupštine Vojvodine na nacionalne savete nije dobro rešenje, onda su svi ćutali. Samo su tri manjine – Rumuni, Rusini i, delimično, Slovaci – podigle glas protiv takvog rešenja, ali smo ostali usamljeni. Sad, nakon četiri ili pet godina, videli su da nije dobro preneti osnivačka prava na nacionalne savete. E, nama je sad dobro, nek nas ostave na miru! Svi se vežbaju na leđima nacionalnih zajednica. Zašto sad iz Beograda treba da se pozabave manjinskim pitanjima ako već to nisu učinili kad nam je trebala podrška – prokomentarisao je kratko Niku Čobanu.
Pastor: ANEM nije u pravu
Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara u republičkom parlamentu Balint Pastor, koji je juče dao ostavku na funkciju predsednika Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Mađara zbog toga što smatra da ta funkcija, pogotovo kad se usvoji zakon o nacionalnim savetima, traži celog čoveka, rekao je za "Građanski list" da ANEM nije u pravu. On to obrazlaže time da mu nije jasno kako ANEM zamišlja da funkcionišu mediji na manjinskim jezicima po zakonima tržišta.
– U Srbiji, prema Ustavu, postoje ne samo pojedinačna nego i kolektivna manjinska prava. Izbor nacionalnih saveta koji bi vodili računa o važnim institucijama manjina i manjinskim medijama jeste ostvarenje kolektivnih prava manjina. Kome je najviše u interesu da mediji na jezicima manjina funkcionišu dobro i da se ne ugase nego nacionalnim savetima. Ti nacionalni saveti čine zemaljsku samoupravu određene manjinske zajednice. Nacionalni saveti su već četiri godine osnivači pisanih medija na manjinskim jezicima i vode računa o tome da ti mediji dobro funkcionišu i da se ne ugase. Ne znam kojem bi privatniku bilo u interesu da isto to uradi po zakonima tržišta, kad je reč o medijima koji imaju ograničeno tržište – navodi Pastor.
Ana Tomanova-Makanova: Šta su nacionalni saveti?
Ana Tomanova-Makanova, pokrajinska sekretarka za informacije, koja je i predsednica Nacionalnog saveta Slovaka, kaže za GL da su nacionalni saveti, prema rešenju o delatnosti, udruženja građana, dakle, nisu organi države, kao što su lokalne samouprave, iako dobijaju novac iz državne kase. "Naravno da država treba da obezbedi dugogodišnji kontinuitet medija na jezicima manjina. Pitanje je po kom principu? Ukoliko se uzme u obzir da su nacionalni saveti udruženja građana, oni po Zakonu o radiodifuznoj agenciji mogu da osnuju medije civilnog sektora. Međutim, pitanje je kako će zakon o nacionalnim savetima definisati nacionalne savete", navodi ona.
E. MARJANOV