„Tijanin zakon” pred parlamentom
Kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu u trajanju od 30 do 40 godina, kaže ministarka Nela Kuburović
Prvi razlog za izmene Krivičnog zakonika jeste prihvatanje inicijative Fondacije „Tijana Jurić”, koju je potpisalo 158.460 građana, a njome se propisuje kazna doživotnog zatvora za najteža krivična dela protiv života, kao što su, između ostalog, ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i nad detetom, bremenitom ženom i nemoćnim licem, rekla je juče resorna ministarka Nela Kuburović predstavljajući u Skupštini Srbije paket „krivičnih propisa”.
Poslanici vladajuće koalicije smatraju da su ponuđena rešenja u „Tijaninom zakonu” pravedna, dok su opozicionari koji bojkotuju rad u parlamentu u holu ocenili da „ovo uopšte nije ’Tijanin zakon’, jer predviđa uslovni otpust”.
Prema rečima ministarke Kuburović, kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina budući da nema razloga da obe kazne postoje istovremeno. Ona je navela da se, pored pomenutih dela iz inicijative Fondacije „Tijana Jurić”, kazna doživotnog zatvora proširuje i na dela za koje je do sada bila zaprećena kazna zatvora od 30 do 40 godina, a to su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam i druga.
Ministarka je navela da kazna doživotnog zatvora postoji u Austriji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Makedoniji, Sloveniji, Švajcarskoj i dodala da je uobičajeni prigovor za ovu kaznu – njena nehumanost, „međutim, postojeća kazna od 30 do 40 godina zatvora mogla bi se, takođe, smatrati nehumanom”. Dodala je:
„Imajući u vidu težinu ove kazne, predviđena su ograničenja za njeno izricanje, koja su ista kao i kod dosadašnje kazne od 30 do 40 godina zatvora, a zadržana je i zabrana njenog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu napunila 21 godinu života.
Predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora. U skladu sa inicijativom Fondacije ’Tijana Jurić’ predviđeno je da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom”.
Najavljujući podršku SVM-a svim zakonima, Balint Pastor kazao je da je veoma važno što je ovaj predlog došao na dnevni red, ali „treba reći da je povod za njega najtragičniji – smrt Tijane Jurić, šesnaestogodišnje Subotičanke koja je brutalno ubijena 2014. godine u Bajmoku”.
Naveo je da broj potpisnika inicijative najbolje govori da ogromna većina građana podržava ovakva zakonska rešenja, „to je izuzetno bitno zbog načela legitimiteta, a predloženim izmenama zakona ostvaruje se još jedna svrha kažnjavanja, a to je ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine sankcije”.
Kazao je da „moramo biti svesni činjenice da i u evropskom i u našem društvu ima onih koji nisu podobni da budu njegov deo, teško je zamisliti resocijalizaciju počinilaca svirepih dela”.
Osvrnuo se i na kritičare zakona, rekavši da oni ističu da se njime krše ljudska prava, da je protivustavan, da je resocijalizacija cilj važniji od svakog drugog i istakao:
„Mi kažemo da postoji Ustavni sud koji jedini može da ceni ustavnost zakona, ali ja sam uveren da je on u skladu sa Ustavom. Kad pogledamo uporedno pravo, dolazimo do zaključka da 183 države i teritorije od 216 imaju doživotni zatvor ili smrtnu kaznu. U Holandiji je doživotni zatvor doživotni zatvor i može da se ne izdrži samo ako kralj ili kraljica pomiluju osuđenika. Kod nas predsednik ima pravo na pomilovanje. Kad se pogledaju taksativno navedena dela, onda je jasno što za njih nema uslovnog otpusta, kod takvih dela je najnormalnije da nema uslovnog otpusta ni posle 27 godina.”
Osvrnuvši se na njegovu diskusiju ministarka Nela Kuburović je kazala da je tačno da postoje zemlje članice Saveta Evrope koje imaju doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta, kao što je Holandija. Osvrnula se i na izjave opozicionara koji bojkotuju rad parlamenta, rekavši:
„Imala sam priliku da čujem izjave predstavnika opozicije koji tvrde da su podržali inicijativu Fondacije ’Tijana Jurić’, da su potpisali za uvođenje doživotnog zatvora, a sada tvrde da ovo nije zakon Tijane Jurić i pozivaju se upravo na odredbe uslovnog otpusta. Ukoliko pogledate predlog koji je fondacija podnela, on i predlaže uvođenje doživotnog zatvora, ali isto tako nemogućnost uslovnog otpusta. Bilo je primedaba da nije bilo javne rasprave, a ministarstvo je kada su pripremane izmene Krivičnog zakonika, koje ste usvajali 2016. godine, predložilo doživotni zatvor i tada je organizovana javna rasprava. Stručna javnost je ostala poprilično nema, čini mi se da možda nisu bili ni dovoljno hrabri, ni dovoljno jasni da kažu svoj stav. Danas od pojedinih predstavnika struke možemo da čujemo da pominju samo mogućnost, odnosno nemogućnost uslovnog otpusta i kako se tako krše preporuke Evropskog suda za ljudska prava, a ja bih volela da bar pogledaju presude počiniocima najtežih krivičnih dela i zašto su upravo i Ministarstvo pravde i vlada prihvatili inicijativu Fondacije ’Tijana Jurić’ da za određena dela nema uslovnog otpusta”.
Ministarka se praktično osvrnula na izjavu Boška Obradovića, lidera Dveri, u skupštinskom holu, koji je kazao da je potpisao inicijativu Fondacije ”Tijana Jurić” i da predlog koji je stigao u parlament nije predlog te fondacije već nadležnog ministarstva, a „napravljen je zbog pritiska javnosti i zato što je vlast htela da prikaže pozitivnu inicijativu”.
MIRJANA ČEKEREVAC