Opozicija nezadovoljna predlogom
Poslanici Skupštine Srbije počeli raspravu o rebalansu budžeta za ovu godinu
Beograd - Usvajanje rebalansa budžeta Srbije jedan je od preduslova za postizanje ekonomske stabilnosti Srbije. Ekonomska i fiskalna politika, koja se vodi u uslovima ekonomske krize, trebalo bi da, osim smanjenja javne potrošnje, doprinese uravnoteženju privrede i umanjenju rasta inflacije - rekla je Diana Dragutinović, ministarka finansija, obrazlažući potrebu za usvajanjem rebalansa budžeta na sednici Skupštine Srbije.
Ministarka je rekla i da očekuje konstruktivnu diskusiju i dobre ideje sa ciljem da se sa što manje posledica izađe iz krize. Ona je navela da je najnovija procena da će bruto domaći proizvod biti u padu od dva odsto, zbog čega je Vlada preduzela mere da se smanje troškovi administracije, uz istovremeno podsticanje proizvodnje, infrastrukturnih projekata i zaštitu standarda najugroženijih građana.
Rebalansom je predviđeno da prihodi budu 649,3 milijarde, a rashodi 719,8 milijardi, tako da bi budžetski deficit iznosio 70 milijardi dinara, što je oko tri odsto bruto društvenog proizvoda. Ministarka je objasnila i da je procenjeno da će pad uvoza u 2009. biti 21,8 odsto, a izvoza - 15 odsto. - Podrška budžetu biće monetarna politika koja je usmerena na očuvanje stabilnosti cena i deviznih rezervi. Finansijskoj stabilnosti zemlje doprineće i novi kreditni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i dogovor da osnivači banaka iz inostranstva ne smanjuju kreditnu aktivnost u Srbiji - naglasila je Dragutinovićeva.
Prema njenim rečima, Fiskalno prilagođavanje budžeta obavljeno je postizanjem ušteda od 65,4 milijarde dinara i povećanjem prihoda za oko 30 milijardi dinara. Najveće smanjenje, za 40 milijardi dinara, jeste, kako je kazala, u diskrecionim pravima koja se odnose na troškove državnog aparata, nabavku robe i usluga, troškove reprezentacije, službenih putovanja i korišćenja mobilnih telefona. Po osnovu povećanja akciza na gorivo prihodi budžeta biće veći za četiri milijarde dinara, a uvođenjem privremenog oporezivanja impulsa u mobilnoj telefoniji po stopi od deset odsto - tri milijarde dinara. Veće takse na automobile jače snage trebalo bi da obezbede prihode od pet milijardi dinara. Značajne uštede, prema rečima Dragutinovićeve, biće ostvarene primenom zakona o smanjenju zarada u državnoj administraciji, javnim preduzećima, agencijama i drugim organizacijama čiji je država osnivač ili vlasnik, kao i zabranom novog zapošljavanja. Iako će penzije biti zamrznute u 2009. iz budžeta će, za penzioni fond biti povećani izdaci za 22,9 milijardi dinara, Nacionalnoj službi za zapošljavanje biće isplaćeno pet milijardi dinara više nego što je bilo planirano, a Fond za zdravstvo dobiće tri milijarde dinara manje. Rebalansom su subvencije smanjene za 6,9 milijardi, a najveći deo te pomoći uskraćen je poljoprivredi, objasnila je Dragutinovićeva.
Na početku jučerašnje rasprave o rebalansu budžeta poslanici opozicionih stranaka kritikovali su predložena rešenja, ocenivši da su nerealna i da će takvom ekonomskom politikom najveći teret krize pasti na srednji sloj stanovništva. Radojko Obradović (DSS) najavio je da ta stranka neće glasati za rebalans, jer nije ni realan ni ostvariv i da je samo pitanje trenutka kada će se u Skupštini ponovo raspravljati o istoj temi. On je pitao kako će se pomoći privredi, smanjiti pad proizvodnje i popuniti rupa u budžetu u vidu konsolidovanog deficita od 90 milijardi dinara i zašto u rebalansu nema nigde aranžmana sa MMF-om od tri milijarde evra. Njegov stranački kolega Zoran Šami izrazio je bojazan da će već na jesen biti proglašen opšti bankrot, a Slobodan Maraš (LDP) ocenio je da je predloženi rebalans budžeta ekspanzivan, kao i da će najveći teret pasti na srednju klasu i mala i srednja preduzeća. On je zamerio Vladi što nema jasnu ekonomsku politiku i što nedeljno menja predloge mera. Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba LDP-a, istakao je da će ta poslanička grupa predložiti izvesne korekcije predloga rebalansa budžeta, ali da to neće promeniti suštinu ekonomskih problema sa kojim se Srbija suočava, a čiji je uzrok pogrešna politika.
- Besmisleno je govoriti o novcu koji je potreban kada ga nema i kritikovati rebalans budžeta kada svi znamo kako smo do njega došli. Možemo srušiti Vladu na budžetu i otići na izbore, ali nakon tih izbora čeka nas još veća rupa - rekao je Jovanović.
Nenad Popović (DSS) poručio je predstavnicima vladajuće koalicije da treba da odu sa vlasti i da daju šansu nekom drugom ko može da se izbori s krizom.
Predloženi rebalans juče je kritikovao i Balint Pastor, poslanik SVM-a, koji smatra da predložene izmene nisu u skladu s Ustavom koji utvrđuje da Vojvodini pripada sedam odsto ukupnog republičkog budžeta. - Niste me ubedili da je predloženi rebalans u skladu s Ustavom, niste ni pokušali da objasnite i demantujete sve što smo govorili - poručio je Pastor ministarki finansija. On je kazao da Savez vojvođanskih Mađara ne može da podrži rebalans koji predviđa svega 46 milijardi dinara za Vojvodinu i da će ako takav predlog bude svojen zatražiti ocenu njegove ustavnosti od Ustavnog suda Srbije. - Nadam se da ćemo naći rešenje jer naš cilj nije rušenje Vlade - rekao je Pastor.
Vladin predlog neće podržati ni poslanici SRS-a, a Aleksandar Martinović, poslanik ove stranke rekao je da je predlog rebalansa nerealan i da je stoga ta stranka pripremila oko 300 amandmana na taj predlog.
Prihodi iskazani u rebalansu daleko su veći od onih koji se mogu ostvariti u praktičnom životu, jer postoji drastičan pad privrednih aktivnosti i industrijske proizvodnje. Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SNS zamerio je ministarki finansija što se nijednog trenutka nije usudila da kaže poslanicima šta Srbiju zaista čeka u narednom periodu. Rekao je da je rebalans budžeta nerealan, neodrživ i da je pitanje trenutka kada će pred parlament doći novi rebalans.
- Želim vam svu sreću, ali vam ona neće pomoći, jer će lomova sigurno biti - naglasio je Nikolić.
Predlog rebalansa budžeta kako se juče čulo, podržaće poslanički klubovi SPS-JS, PUPS i G17 plus. Momo Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, pozdravio je odluku Vlade da se odustane od prvobitnog plana dodatnog oporezivanja svih plata i penzija i rešenje traži u smanjenju javne potrošnje. Rekao je i da treba insistirati na većoj odgovornosti poreskih obveznika, posebno prema PIO fondu i Fondu za zdravstveno osiguranje.
M. R. MILENKOVIĆ