Kako je moguće da potpredsednik DS Bojan Pajtić i celo vojvođansko rukovodstvo dođu u inferioran položaj u odnosu na svoju centralu u Beogradu?

Balint Pastor, Predsednik poslaničkog kluba Manjina i poslanik SVM u Narodnoj  skupštini

Šest meseci je prošlo od usvajanja Predloga statuta AP Vojvodine u pokrajinskom  parlamentu i njegovog upućivanja Narodnoj skupštini na potvrđivanje. Međutim, iako je donošenje novog statuta istaknuto kao jedan od prioriteta stranačke  većine u Srbiji, to se još nije desilo, a odlaganje donošenja ovog akta prate brojne rasprave i sukobi kako između opozicije i vlasti, tako i unutar vlasti i  vojvođanskih odbora vladajućih stranaka.
Jedan od najčvršćih zagovornika što skorijeg usvajanja postojećeg Predloga statuta jeste Balint Pastor, predvodnik Saveza vojvođanskih Mađara u Narodnoj  skupštini koja daje podršku vladajućoj koaliciji.
On očekuje od Vlade da ispoštuje osnovne prioritete na kojima je osnovana, a  među njima jeste i novi Statut Vojvodine koji neće umanjiti nadležnosti koje su već ponuđene. U suprotnom, ističe Pastor, Vlada bi mogla da dođe u opasnost što  se tiče opstanka.

Svedok: Više puta ste izjavili da se zalažete za "veoma široku autonomiju  Vojvodine". Šta po Vama ta autonomija podrazumeva i da li bi ona obuhvatala i  zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast?

Balint Pastor: To podrazumeva zakonodavnu, izvršnu i delimično sudsku vlast, imovinu i izvorne prihode. To su elementi teritorijalne autonomije u teoriji,  ali mi kao lojalni građani Srbije, koji poštuju važeći Ustav, znamo da sve ovo nije moguće. Zbog toga sam više puta rekao da prema važećem Ustavu Vojvodina  nema dovoljne okvire za razvijanje svoje autonomnosti i da ga je zbog toga  potrebno menjati, ali smo i svesni da to nije realno na kratke staze. Prema  sada važećem Ustavu Vojvodina ne može da ima svoju zakonodavnu vlast, ali može  da ima izvršnu vlast; ne može da ima ni delimično sudsku vlast, ali može da ima  imovinu i izvorne prihode.
Bez obzira na to što formalno nikada nije ukidana autonomija Vojvodine od kada  AP postoji, iz onoga što sam nabrojio kao elemente autonomnosti vidimo da ta  autonomija samo na papiru funkcioniše već godinama, pre svega je tako bilo  devedesetih. Pošto ni dan danas Vojvodina nema svoju imovinu, skoro da nema  svoje izvorne prihode, vidimo da od te autonomnosti jedva da nešto i postoji.

S: Još u oktobru prošle godine u pokrajinskoj Skupštini usvojen je Predlog  statuta i poslat u republičku na potvrđivanje. Dosta je vremena prošlo i sve se  više govori o izmenama u samom Predlogu statuta. Koliko ste Vi danas sigurni da  će Predlog statuta biti usvojen u neizmenjenom obliku?

B.P: Uopšte nisam siguran. Da su stranke koje su na vlasti u Vojvodini i u  Srbiji dosledne, taj statut bi već bio usvojen u neizmenjenom obliku. Taj akt stoji u skupštinskoj proceduri već šesti mesec. Očigledno su se određene  stranke predomislile sa jedne strane; sa druge strane je očigledno da deluju  određene frakcije unutar pojedinih stranaka, tu pre svega mislim na DS i na to  vojvođansko i beogradsko krilo. Iz svih tih činjenica proizilazi da mi ne  mozemo biti sigurni da će taj statut biti usvojen u neizmenjenom ili i u  izmenjenom obliku.

S: Vi, dakle, uopšte niste sigurni da će ovakav ili bilo koji novi Predlog  statuta biti usvojen?

B.P: Ne mogu biti siguran. Nije vojvođanska administracija izmislila to da  treba doneti novi statut, nego to piše u Ustavu i u zakonu za sprovođenje  Ustava. Problem je u tome što se direktno krši Ustav i to od onih stranaka koje  čine vladajuću većinu, pre svega DS. Pokušava da se stvori slika o tome da je  taj Predlog statuta protivustavan. Duboko sam ubeđen da nijedna odredba iz tog  Predloga nije protivustavna. U tom predlogu ne piše da Vojvodina može da donese  zakone...

S: Ali šta znači odredba koja kaže da Vojvodina ima pravo da donese akte koji  imaju snagu zakona na području pokrajine, ukoliko imamo u vidu da je statut  Ustavom definisan kao podzakonski akt?

B.P: Tu se zapravo pokušava napraviti razlika između skupštinskih odluka i  odluka koje donosi Izvršno veće Vojvodine, odnosno Vlada Vojvodine kako će taj  organ dobiti ime posle usvajanja ovog statuta. Sa druge strane, u tom predlogu  ne piše ni to da će Vojvodina otvarati strana predstavništva. Tu piše da  Vojvodina, u interesu promovisanja svojih mogućnosti i prednosti, može otvoriti  predstavništva u evropskim regijama. U tome ne vidim ničeg spornog, pošto i  Privredna komora ima predstavništva u Briselu i ostalim evropskim gradovima, to  će imati i određene opštine iz Srbije ali to nisu nikako diplomatska  predstavništva. Još neke odredbe se spominju od opozicije kao secesionističke  koje mogu dovesti do osamostaljivanja Vojvodine, ali o tome naravno nema ni  reči. Ne postoji ni jedna značajna snaga ili organizacija koja se zalaže za  otcepljenje Vojvodine.

S: Ranije ste postavili pitanje predsedniku Vlade kada će biti usvojen Predlog  statuta. Odgovor još uvek niste dobili iako je prošao rok. Do kada ste spremni  da čekate?

B.P: Mi smo spremni da čekamo i ja ću to pitanje postavljati i narednih dana  jer ne možemo ništa drugo da učinimo. Ali to što predsednik Vlade nije  odgovorio smatram lošim zato što to pokazuje da Vlada ne poštuje Skupštinu kao  instituciju. Konkretno, pitao sam Cvetkovića kada će vlada da utvrdi Predlog  zakona o nadležnostima Vojvodine pošto se mesecima govori da će taj statut biti  na dnevnom redu zajedno sa zakonom o nadležnostima Vojvodine.

S: To pitanje ste postavili i u petak i niste dobili odgovor.

B.P: Nisam. U petak sam rekao da je Vlada, time što nije dostavila odgovor više  od tri nedelje, demonstrilala nepoštovanje prema Narodnoj skupštini. To je  nedopustivo u jednoj demokratskoj državi. Rekao sam i to da pitanje neću ponovo  postaviti zbog toga što sam uveren da sada nije trenutak za postavljanje  pitanja - kada će statut biti na dnevnom redu Narodne skupštine i kada će Vlada  utvrditi Predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, nego je već nekoliko meseci  vreme za to da Narodna skupština raspravlja o Predlogu statuta i o Predlogu  zakona o nadležnostima AP Vojvodine.

S: Govori se da je u toku usaglašavanje promena Predloga statuta. Da li je Vas  iko konsultovao oko tih izmena i da li ste spremni da glasate za izmenjen  Predlog statuta?

B.P: Mislim da su ti razgovori pre svega unutar DS-a. Imam taj utisak, jer,  koliko mogu da zaključim, isključivo od DS-a zavisi kada će se ti akti naći na  dnevnom redu, kada će i u kom obliku biti usvojeni. Nas niko nije kontaktirao.

S: U toku je promocija Predloga statuta po Srbiji. Koliko ima svrhe promovisati  taj Predlog kada je očito da on, neizmenjen, neće proći?

B.P: Još uvek se nadam da ima šanse da se taj statut usvoji u nepromenjenom  obliku i to što skorije, ali to zavisi isključivo od DS-a.

S: Nije li besmisleno trošenje novca građana na promociju nečega za šta je vrlo  moguće da neće biti usvojeno u takvom obliku u kakvom se promoviše?

B.P: Možda se tu uopšte i ne troše sredstva, ili ne velika sredstva, ali ne  znam. Ipak, mislim da je to bitno zbog toga što ima jako puno nerazumevanja u  vezi ne samo tog Predloga statuta nego uopšte o ideji decentralizacije ili  regionalizacije Srbije. To je značajno zbog toga što će oni građani, koji  nemaju još svoj stav i žele da se upoznaju idejom decentralizacije i rešenjima  iz tog Predloga statuta, imati mogućnost da stvore sliku o tome da statut nije  protivan interesima Srbije niti građanima uže Srbije i da ne donosi otcepljenje  bilo kog dela teritorije. Nažalost, opozicione stranke su proteklih nedelja i  meseci jako puno neistina izneli o samoj ideji regionalizacije i o Predlogu  statuta Vojvodine. Ta negativna i neosnovana kampanja je, čini mi se, dostigla  svoj vrhunac 24. marta kada je DSS u Novom Sadu uporedio donošenje statuta sa  bombardovanjem.

S: Kakav je Vaš stav o tome što je DSS istakao plakat na mostu "Sloboda" u  Novom Sadu na kojem je uporedio statut i bombardovanje?

B.P: To je vrhunac neargumentovane i negativne kampanje protiv Predloga statuta  Vojvodine. Nerazumljivo je i za svaku osudu poređenje donošenja statuta  Vojvodine, što se čini na osnovu Ustava (!), sa bombardovanjem naše zenilje  kada je više hiljada nevinih građana stradalo.

S: Ako se Predlog statuta menja, kako je moguće da on ne bude vraćen u  pokrajinsku Skupštinu koja je jedina ovlašćena za menjanje statuta?

B.P: Zakon za sprovođenje republičkog Ustava vrlo jasno definiše kakva je  procedura. Pokrajinska Skupština je trebalo do 15. oktobra da usvoji Predlog  statuta i da ga uputi na davanje saglasnosti u republičku Skupštinu. To je  učinjeno. Republička Skupština može da da ili ne da saglasnost na taj Predlog,  ali ona ne može da ga menja amandmanima. Isključivo pokrajinska Skupština može  da povuče iz procedure sopstveni Predlog, ali ne znam da li za tim ima  političke volje. SVM sigurno neće u tome učestvovati, a mislim da je i sličan  stav LSV-a. Ni kao pravnik ne vidim koja bi to procedura bila na osnovu koje bi  jedna odredba mogla biti izmenjena u tom Predlogu. Bilo kakva izmena Predloga  statuta mimo važeće procedure bi bila protivzakonita. Nigde ne piše kako bi taj  postupak vraćanja u pokrajinsku Skupštinu bio moguć, isključivo ukoliko  pokrajinska Skupština ne povuče sopstveni Predlog. Ali, tu onda postoji problem  što bi time bio prekršen ustavni rok da se Predlog statuta donese do 15.  oktobra 2008. godine.

S: Da li ste na bilo koji način uzeli učešća u izradi Nacrta zakona o  nadležnostima Vojvodine i kako ćete glasati ukoliko taj Nacrt bude umanjio ono  što je predviđeno postojećim Predlogom statuta?

B.P: SVM sigurno neće podržati nijedno rešenje koje umanjuje ona rešenja koja  su predviđena u Predlogu statuta. Nas kao SVM niko nije kontaktirao poslednjih  meseci u vezi ovog Predloga zakona o nadležnostima. U izradi tog Predloga su  učestvovali pokrajinski funkcioneri, među njima i naši, ali to je bilo još  krajem prošle godine i od tada nemamo nikakvih informacija šta se sa time dalje  dešavalo.

S: Prema onome što se moglo čuti u javnosti, Nacrt je urađen i poslat Izvršnom  veću. Da li ste imali prilike da ga vidite? Navodi se da Vojvodina neće moći da  potpisuje međunarodne ugovore, da li je to bitno ograničenje u odnosu na  Predlog statuta? Da li ćete podržati taj zakon?

B.P: Predlog još nisam video, ali je evidentno da su neke nadležnosti brisane  iz predloga koji je izradilo Izvršno veće Vojvodine još prošle godine. Ovih  dana će Pokrajinsko veće formulisati svoje predloge u odnosu na tekst  republičke Vlade. Nadam se da će većina tih amandmana biti prihvaćeni pre  utvrđivanja Predloga zakona na Vladi. Nije suštinsko pitanje da li će Vojvodina  sklapati međudržavne ugovore ili međuregionalne sporazume. Bitno je da se  značajno ne smanje one nadležnosti koji su predviđeni Predlogom statuta koji je  usvojila pokrajinska skupština tročetvrtinskom većinom. Takav zakon smo spremni  da podržimo u Narodnoj skupštini.

S: Stavovi Vaše partije oko Predloga statuta su očito u potpunoj suprotnosti sa  stavovima unutar vladajućih stranaka kojima dajete podršku. Ukoliko oni ostanu  pri tim stavovima i usaglase Predlog zakona o prenosu nadležnosti i Predlog  statuta shodno njima, da li ćete uskratiti podršku Vladi?

B.P: Mislim da je u interesu građana da ova Vlada opstane i da usred ove krize  ne idemo u prevremene izbore. Sa druge strane, naši partneri unutar vladajuće  većine trebaju da shvate da mi ne podržavamo ovu Vladu zbog toga što tražimo  određena ministarska mesta i mesta u upravnim odborima, već zbog toga što mi  podržavamo proevropski kurs. Shodno tome, očekujemo poštovanje naših osnovnih  prioriteta. Među tim prioritetima je i usvajanje novog Statuta Vojvodine.  Mislim da bi neizglasavanjem ovog statuta i značajnim umanjivanjem ovih rešenja  Vlada ipak mogla da dođe u opasnost što se tiče opstanka. Još uvek se nadam da  je moguće da se ovaj statut u dogledno vreme usvoji. U suprotnom, stranke  vladajuće većine, pre svega DS, neće moći da objasne svojim biračima kako je  moguće da jedno govore u predizbornim kampanjama, a potom rade nešto sasvim  suprotno.

S: Budući da su stavovi oko statuta unutar vladajuće koalicije gotovo  nepremostivi, da li će ovo biti pitanje od najvećeg izazova za ovu Vladu i,  možda, nјеnоg pada?

В.Р: Nažalost, pitanje statuta je postao politički problem broj jedan u Srbiji.  To je vrlo loše jer je ovo trebalo da bude rešenje i početak evropeizacije i  decentralizacije Srbije.

S: U javnosti se govori o tome da su čelnici vojvođanskih ogranaka vladajućih  stranaka saglasni sa Predlogom statuta, za razliku od njihovih centrala. Koliko  je, po Vama, moguće da dode do cepanja pokrajinskih organaka od njihovih  centrala?

B.P: To je pitanje za te stranke, pre svega za DS. Ne verujem da je realno da  se DS pocepa na dva ili više delova, ali ipak će ta stranka morati da odgovori  kako je moguće da njen potpredsednik Bojan Pajtić i celo vojvođansko  rukovodstvo dođu u takav inferioran položaj u odnosu na svoju centralu!?

S: Svedoci smo svakodnevne degradacije ugleda Skupštine Srbije. Kao glavni  krivac ističe se opozicija, ali je primetno da ni poslanici većine ne nastoje  da vrate diskusiju na glavni tok. Da li se iza toga krije namera da se,  dozvoljavanjem degradacije ugleda parlamenta, dovede do zanemarivanja Skupštine  kao značajnog mesta gde se donose važne odluke?

B.P: Ne znam da li je to namera, ali sigurno klizimo ka tome. Slažem se sa  kontstacijom da ne može opozicija da bude jedini krivac. Tu i vladajuća većina  ima svoju odgovornost, pre svega zbog ne činjenja. Ako pogledate ko su narodni  poslanici onda vidite da, nažalost, danas u Srbiji mesto direktora javnog  preduzeća ili državnog sekretara je značajnije od mesta narodnog poslanika. Svi  beže iz Narodne Skupštine i to se ne događa prvi put u ovom sazivu, to je tako  bilo i u prethodnim sazivima i to nije dobro.

S: Gospodin Elezović je pre nekoliko dana izjavio da razlog tome što Statut i  Zakon o prenosu nadležnsti nisu usvojeni u Skupštini jeste SRS i njena  opstrukcija.

B.P: To naravno ne samo da ne stoji nego je i jedna vrlo loša izjava iz koje se  može videti da gospodin Elezović ne razume funkcionisanje republičkog  parlamenta. SRS ne može da vrši opstrukciju oko Statuta ili Zakona o  nadležnostima jer je Poslovnikom uređeno da rasprava o pojedinostima može da  traje najviše deset sati. Da imamo u proceduri Predlog zakona u nadležnostima  on bi sigurno bio na dnevnom redu i bio bi usvojen posle samo nekoliko dana.  Postala je praksa da se za sve loše odluke i za ne činjenje optuže opozicione  stranke, a to ne može da stoji.

S: Koliko izmenjeni Postovnik omogućava poslaniku da u potpunosti ostvari svoje  obaveze i prava i da, bilo da je predstavnik pozicije ili opozicije, na  ravnopravan nacin uzme učešće u radu?

B. P: Neke izmene u tom Poslovniku su načinjene na predlog SVM-a. Dobro je što  su ti naši amandmani usvojeni jer bi prema prvobitnoj verziji taj Poslovnik bio  mnogo restriktivniji - poslanici bi imali samo minut da obrazlože amandman, a  to smo podigli na dva minuta. Takođe, na naš predlog je utvrđeno da za raspravu  o amandmanima poslaničke grupe imaju isto onoliko vremena koliko i u načelnoj  raspravi i još 15 minuta za šefove poslaničkih grupa da raspravljaju o svim  amandmanima. Takođe, uticali smo na to da se utvrdi da ovlašćeni predstavnik  poslaničke grupe utorkom i četvrtkom ima po pet minuta da govori o nekoj  značajnoj temi ili postavi pitanje. Zahvaljujući svemu tome poslanici mogu da  izvršavaju svoje obaveze i u kontrolnoj u zastupničkoj funkciji.

S: Čemu ta kontrolna funkcija i mogućnost postavljanja pitanja kada Vlada ne  odgovara blagovremeno ili na ključna pitanja nikada ne pošalje odgovor, iako  ima obavezu? Da li Vlada na bilo koji način može da bude kažnjena kada probije  rok?

B.P: Apsolutno se slažem i baš ću zbog toga pokrenuti to pitanje. Ova odredba  ne vredi ništa ukoliko Vlada ne daje odgovor.

S: Da li Vam je nekada neprijatno kada vidite ponašanje vaših kolega u  Skupštini?

B.P: Što se tiče narodnih poslanika SVM, za nas je velika stvar što smo narodni  poslanici i što možemo zastupati građane. Nažalost, može se videti da to ne  doživljavaju sve naše kolege na taj način, ne vide da je to vrlo velika stvar.  Tu mislim na sve poslaničke grupe. Mi pokušavamo da naš posao obavljamo na  način na koji smatramo da bi narodni poslanici trebalo da obavljaju svoju  dužnost.

S: U nameri da promovišete imidž poslanika pokrenuli ste i svoj internet sajt.  Da li očekujete da će vas i druge kolege slediti?

B.P: Iznenadio sam se kada sam iz medija čuo da sam prvi političar posle  predsednika Tadića koji je otvorio svoj sajt. Samo, što se tiče njegovog sajta,  čuo sam da se ne ažurira svakog dana. Nije mi bila namera da budem prvi i da se  lično promovišem, već sam želeo da stvorim mogućnost za sve koji žele  objektivno da se informišu o radu Skupštine i poslanika. Zbog toga su na sajtu  svi moji govori u Skupštini, svi amandmani, a pišem i blog zbog toga što u  manje formalnom tonu mogu da govorim o radu Skupštine i političkim temama.  Takođe, stvorena je mogućnost da se preko sajta ne samo postavljaju komentari  nego i pitanja.

S: Vi ste suvlasnik u jednoj firmi koja se bavi savetovanjem kompanija u  Vojvodini. Kako Vi, kao neko koje i u privatnom poslu, gledate na ideje Vlade o  merama suzbijanja krize? Pre svega, na ideju o povećanju PDV-a i uvođenje  "poreza za bogate"?

B.P: Apsolutno sam protiv povećanja PDV-a. Mislim da bi negativni efekti te  ideje bili mnogo veći od pozitivnih. Pre mesec dana bio sam u Mađarskoj i  govorio na jednom skupu o mogućnostima ulaganja u Srbiju. Istakao sam da je kod  nas stopa PDV-a mnogo niža nego u Mađarskoj i zemljama EU, kao i da je porez na  dohodak niži, a porez na dobit najniži u Evropi. Mislim da bi to trebalo  ostaviti da tako bude jer potencijalne investitore pored političke i privredne  stabilnosti zanima i sistem oporezivanja. Kada je reč o uporezu na bogate",  mislim da to nije dobro rešenje jer se u Srbiji sa postojećim cenama nikako ne  može smatrati bogatim čovek onaj koji ima pedeset hiljada dinara platu.

S: Jedna od mera, koju je nedavno pomenuo i ministar Dinkić, jeste smanjenje  davanja u Vojvodinu.

B.P: To rešenje bi bilo protivustavno. Nikako se ne može razmišljati o takvim  rešenjima. Mi smo se jedva u decembru izborili da Vojvodina dobije sedam odsto  i to zahvaljujući prodaji NIS-а. Bez obzira na to tro u Ustavu piše da  Vojvodini pripada najmanje sedam odsto iz budžeta, ona nikada nije dobila više  od tih sedam odsto. Da nismo uslovili podršku budžetu time da Vojvodina dobije  tih sedam odsto, desilo bi se ono što se još nigde nije desilo - taj budžet bi  mogao da padne na Ustavnom sudu.

S: Pomenuli ste NIS. Ukoliko se ispostavi da je završni račun NIS-а neispravan,  te dođe do određenog refundiranja novca Gaspromu, da li taj novac treba da dođe  iz Vojvodine ili Beograda?

B. P: Jednostavno, ne vidim zašto bi trebalo da dođe iz Vojvodine.

Bombardovanje je bila nelegalna i protivpravna akcija, ali se moglo  izbeći

S: Nedavno se navršila desetogodišnjica početka nelegalnog bombardovanja  zemlje. Gde ste Vi tada bili i kakvo je Vaše viđenje tih događaja, deset godina  posle?

B.P: Tada sam bio u Beogradu na studijama i izbliza sam sve to posmatrao. Ne  samo ja, već cela naša stranka je tih meseci bila u Srbiji i nismo otišli u  Mađarsku, dok čelnici nekih manjih mađarskih stranaka tada nisu bili tu. Sa pravne tačke gledišta to je bila nelegalna i protivpravna akcija, bez odluke  SB UN. Ali, osnovno pitanje je da li je to bilo moguće izbeći. Mislim da je  moglo da je drugačija politika vođena od 1989. godine.

"Vojvođanin" - to je prebivalište i ništa više od toga

S: U pojedinim krugovima u Vojvodini često se govori o "Vojvođanima", neretko i  kao o nekom, posebnom, čak etničkom, identitetu. Šta za Vas znači odrednica  "Vojvođanin"?

B.P: To je prebivalište. Mi to ne doživljavamo i ne prihvatamo kao nekakvu  etničku pripadnost, kao što su "Jugosloveni'" postojali decenijama u našoj  državi. Vojvođani su oni ljudi koji imaju prebivalište na teritoriji AP  Vojvodine i ništa više od toga.

S: Kako komentarišete pojedina nastojanja da se Vojvodini da etnički, čak  nacionalni identitet?

B.P: Vojvodina ima određena svojstva koja proizilaze iz određenih istorijskih i  geografskih osobenosti, ali bez obzira na to, ja nikako ne bih mogao da  prihvatim "vojvođanstvo" kao nekakvu etničku pripadnost.

Nemamo ništa protiv podele Vojvodine na tri podregiona; Severno-bački region samo uz odluku Narodne skupštine

S: Napomenuli ste da je promocija statuta ujedno i promocija ideje  regionalizacije. Koliko mi imamo ljudi koji mogu na pravi način da sprovedu  decentralizaciju i regionalizaciju zemlje, a da se to ne pretvori u  federalizaciju?

B.P: Mislim da Srbija ima kapaciteta za to. Pre svega Vojvodina, koja ima  tradiciju autonomnosti. Treba napomenuti da Ustav omogućuje stvaranje drugih  regiona unutar Srbije. Naravno, to je pre svega odluka građana koji tamo žive.  Ne verujem da će u skorije vreme biti stvorene i druge regije unutar Srbije  pored Vojvodine. Ipak, mislim da o tome treba otvoreno razgovarati i da će  Srbija svakako imati i ljude koji mogu sprovesti tu regionalizaciju. Treba  doneti političku odluku i stovriti svest, pre svega u glavama političara, o  tome da regionalizacija nije negativan pojam i da to nije isto što i  federalizacija ili otcepljenje.

S: Da li se Vi zalažete za regionalizaciju i da li smatrate da Srbija treba da  bude izdeljena na regione?

B.P: Mislim da bi to bilo dobro rešenje koje nema veze sa federalizacijom. Ali,  o tome trebaju odluku da donesu oni građani koji žive na tim područjima Srbije.

S: Jedna od ideja o kojoj se govori jeste i podela Vojvodine na tri regiona. Da  li bi za Vas to bilo prihvatljivo?

B. P: To su podregioni i to treba da se reguliše zakonom. Mi nemamo ništa  protiv toga. Smatramo da je što viši i veći stepen decentralizacije u interesu  Srbije.

S: Da li biste u tom slučaju insistirali na Severno-bačkom regionu?

B.P: To nije Severno-bački region, to je region devet opština na severu  Vojvodine i tu ima i bačkih i banatskih regiona. To nije nikakava tajna i  građani su sa tim konceptom upoznati. Taj koncept može da se ostvari isključivo  ukoliko se o tome donese odluka u Narodnoj skupštini i ukoliko se donese zakon  o regionalizaciji Srbije na takav način. Ta regija ne bi bila isključivo  mađarska budući da tu Mađari čine 52 odsto stanovništva, već bi bila  multietnička. Smatramo da bi povezivanje određeih opština koje imaju zajednička  svojstva i sličan položaj moglo da učini efikasnijim rešavanje njihovih  problema.

Ko je Balint Pastor?

Vegetarijanac koji voli pljeskavice

Prvi put sam sa Balintom Pastorom stupio u kontakt nedavno, oko organizacije  tribine o Statutu Vojvodine na Fakultetu političkih nauka. O njemu se nisam  mnogo raspitivao, a ono što sam čuo uglavnom odgovara prvom utisku - kulturan,  uglađen, odmeren i obrazovan.
Kao građanin koji je pretežno konzervativno nastorjen teško bi se sa gospodinom  Pastorom složio oko nekih pitanja, ali nalazim da sa njim mogu uljudnije (!) da  komuniciram nego sa nekim drugim poslanicima koji, navodno, zagovaraju  konzervativnu opciju.
Ko je, dakle, Balint Pastor?!
Balint Pastor, ili, prevedeno na srpski, Zdravko Pastir, rođen je 1979. u  Subotici. Po obrazovanju je pravnik. Sin je Ištvana Pastora, ali kako ističe,  to mu je više opterećenje nego "dobra veza". Od 2007. godine je narodni  poslanik, sada po drugi put i trenutno predsedava poslaničkom grupom Manjina u  Narodnoj skupštini. Takođe, suvlasnik je firme "Pannon Invest Consortium" koja  se bavi savetovanjem vojvođanskih kompanija. Voli Irsku i Škotsku, od četvrte  godine ne jede meso i vegetarijanac je. Mada, svako pravilo ima izuzetka, a kod  njega su to - pljeskavice i ćevapi!

O učešću Čanka u Velikom bratu

To je odluka Čanka, a ja to ne mogu nikako da prihvatim

S: Nakon učešća Nenada Čanka u Velikom bratu, da li biste prihvatili da idete  bilo kakvu predizbornu u koaliciju sa njime?

B.P: Mi smo manjinska stranka i nemamo cenzus, stoga mi nemamo potrebe da  zajedno idemo na izbore. U politici ništa nije isključeno. Više puta sam rekao  da se ne slažem sa time da je Čanak gostovao u toj emisiji zato što mislim da  su prošla vremena kada su političari biti estradne zvezde. To je odluka Čanka,  a ja to ne mogu nikako da prihvatim. Bez obzira na to, mogu da zamislim  saradnju sa LSV, jer se trenutno jedino SVM i oni u republičkom parlamentu  otvoreno zalažu za autonomiju Vojvodine.

MILAN DINIĆ