Ima li boljeg izbornog rešenja za manjine od prirodnog praga

Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji živi 57.900 Hrvata, a najviše ima Mađara – 253.899. – Bošnjaka u Srbiji ima 145.278. – Zakon je do 2007. godine predviđao da je izbornim listama nacionalnih manjina dovoljno 3.000 potpisa podrške, ali je Ustavni sud tu odredbu proglasio neustavnom, pa je vraćeno 10.000 potpisa

Pri­li­kom po­se­te pred­sed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća Hr­vat­skoj, još jed­nom je za­tra­že­no obez­be­đi­va­nje ga­ran­to­va­nih me­sta, pre sve­ga u Skup­šti­ni Sr­bi­je, za hr­vat­sku na­ci­o­nal­nu ma­nji­nu u skla­du sa, ka­ko je na­vo­đe­no, me­đu­dr­žav­nim spo­ra­zu­mom. To bi pod­ra­zu­me­va­lo is­pi­si­va­nje no­vih iz­bor­nih pra­vi­la za stran­ke na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, ali, po ne­kim mi­šlje­nji­ma, i iz­me­ne Usta­va, a to će, su­de­ći po re­ak­ci­ja­ma, bi­ti ne­što oko če­ga te­ško mo­že bi­ti sa­gla­sno­sti, pre­vas­hod­no me­đu oni­ma ko­jih se to ti­če. U sva­kom slu­ča­ju, do re­še­nja se ne mo­že sti­ći ni br­zo, ni la­ko, uko­li­ko je že­lja da se iz­beg­ne stva­ra­nje spo­ro­va na pri­lič­no ši­ro­kom po­lju.

U Sr­bi­ji po­sto­ji 28 na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i, ka­ko ka­že Ra­sim Lja­jić, pot­pred­sed­nik vla­de i li­der SDPS-a, upra­vo o to­me se vo­di­lo ra­ču­na ka­da je tra­žen iz­bor­ni mo­del za stran­ke na­ci­o­nal­nih ma­nji­na.

Lja­jić is­ti­če da je on autor sa­da­šnjeg re­še­nja u za­ko­nu, ko­ji pred­vi­đa pri­rod­ni prag za stran­ke na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i po ko­me je za po­sla­nič­ki man­dat do­volj­no oko 14.000 gla­so­va. Pri­ča da je on ovaj mo­del pred­lo­žio, da se s njim slo­žio Jo­žef Ka­sa, ko­ji je u to vre­me bio pred­sed­nik SVM-a, te da je on, na­kon to­ga, ovaj pred­log iz­neo stran­ka­ma vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, kao i da ga je pri­hva­tio ta­da­šnji pre­mi­jer Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca i to je, „na kra­ju kra­je­va, usvo­je­no”.

Lja­jić is­ti­če: „Ovo je re­še­nje ko­jim se ni­ko­me ne po­kla­nja­ju man­da­ti, ali se olak­ša­va mo­guć­nost ula­ska pred­stav­ni­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u par­la­ment. Ne­mo­gu­će je u ze­mlji ko­ja ima 28 na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i et­nič­kih za­jed­ni­ca ga­ran­to­va­ti me­sto svim tim za­jed­ni­ca­ma. Na sve­tu ne po­sto­ji dr­ža­va ko­ja ima ta­kvo re­še­nje. Čak ni u Hr­vat­skoj, ko­ja ima znat­no ma­nji broj na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, ni­je sva­koj ma­nji­ni za­ga­ran­to­va­no me­sto, već za jed­no me­sto kon­ku­ri­šu, na pri­mer, Če­si, Slo­va­ci, Ma­đa­ri, pa ko do­bi­je naj­vi­še gla­so­va od njih, ula­zi u par­la­ment. Ovo je je­dan zdrav kom­pro­mis.”

„Mi smo va­ga­li sve mo­gu­će mo­de­le, tra­že­ći naj­bo­lji, i ovo sa­da­šnje je naj­bo­lje jer omo­gu­ća­va jed­noj ma­nji­ni ko­ja ima 0,4 od­sto gla­so­va da uđe u par­la­ment. Ovo omo­gu­ća­va si­gu­ran ula­zak Hr­va­ti­ma u par­la­ment, pa i ne­kim ma­lo­broj­ni­jim ma­nji­na­ma od njih. Ovaj mo­del da­je mo­guć­nost udru­ži­va­nja ma­njin­skih stra­na­ka, ali i sa stran­ka­ma ve­ćin­skog na­ro­da, pre­ma to­me, sva­ki dru­gi mo­del bio bi lo­ši­ji. Ap­so­lut­no tre­ba raz­go­va­ra­ti o pra­vi­ma, ali ova­kva pro­me­na bi bi­la pu­canj u po­gre­šnu me­tu”, na­vo­di Lja­jić.

Pre­ma po­sled­njem po­pi­su sta­nov­ni­štva, u Sr­bi­ji ži­vi 57.900 Hr­va­ta, a naj­vi­še ima Ma­đa­ra – 253.899. Šef po­sla­nič­ke gru­pe SVM-a Ba­lint Pa­stor ka­že da je nji­ma pri­hva­tljiv po­sto­je­ći si­stem pri­rod­nog pra­ga. Is­ti­če: „Uko­li­ko se raz­mi­šlja o ga­ran­to­va­nim me­sti­ma, po­dr­ža­va­mo tu mo­guć­nost, po­što je ona naj­bo­lja, ali za to je, po mom mi­šlje­nju, neo­p­hod­na pro­me­na Usta­va. Ta­ko da to ne bi mo­glo baš br­zo da se im­ple­men­ti­ra.”

Bo­šnja­ka u Sr­bi­ji ima 145.278, a vi­še nji­ho­vih stra­na­ka u sva­kom sa­zi­vu Skup­šti­ne Sr­bi­je uspe­va da, sa­mo­stal­no, osvo­ji po­sla­nič­ke man­da­te, ali ima i onih ko­ji u par­la­ment ula­ze na li­sta­ma stra­na­ka ve­ćin­skog na­ro­da. Mu­a­mer Zu­kor­lić je na iz­bo­ri­ma uče­stvo­vao sa­mo­stal­no, nje­go­va Bo­šnjač­ko-de­mo­krat­ska za­jed­ni­ca San­dža­ka je osvo­ji­la dva man­da­ta. Zu­kor­lić ka­že da „sa­da­šnji za­kon­ski okvir od­no­sa dr­ža­ve pre­ma ma­njin­skim na­ro­di­ma i za­jed­ni­ca­ma ima do­brih od­red­bi, ali ga tre­ba do­dat­no una­pre­di­ti”. Is­ti­če: „Neo­p­hod­no je da vlast bu­de u stal­nom di­ja­lo­gu s pred­stav­ni­ci­ma tih za­jed­ni­ca, ka­ko bi se do­bi­la obo­stra­no pri­hva­tlji­va re­še­nja.”

Ko­li­ko tač­no ima Al­ba­na­ca, ne zna se, po­što su oni boj­ko­to­va­li po­pis sta­nov­ni­štva. Deo al­ban­skih par­ti­ja boj­ko­tu­je i iz­bo­re, ali Po­kret za de­mo­krat­sko de­lo­va­nje uče­stvu­je u iz­bor­noj tr­ci, u ovom tre­nut­ku ima jed­nog po­sla­ni­ka u par­la­men­tu, a u pret­hod­nom sa­zi­vu ima­li su dva. Ša­ip Kam­be­ri, ko­ji je bio po­sla­nik u pret­hod­nom skup­štin­skom sa­zi­vu, ka­že: „Na­čin uče­šća na­ci­o­nal­nih ma­nji­na na iz­bo­ri­ma, stvar­no je te­žak, po­seb­no za ma­le ma­nji­ne, kao što su Hr­va­ti i, svo, mi. Na­ma je naj­ve­ći pro­blem sku­plja­nje 10.000 pot­pi­sa, bu­du­ći da ka­pa­ci­tet jed­ne stran­ke ko­ja se pro­sti­re na dve-tri op­šti­ne ni­je ta­kav da mo­že­mo za dan da to za­vr­ši­mo. Mi se ti­me ba­vi­mo i po me­sec da­na i ni­šta ne osta­je za kam­pa­nju. Za­to je ide­ja o za­ga­ran­to­va­nim me­sti­ma do­bra, ili ne­ki dru­gi mo­da­li­tet, ko­ji će obez­be­di­ti na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma, po­seb­no onim naj­ve­ćim, ma­kar jed­nog po­sla­ni­ka, a da se dru­gi deo bi­ra na iz­bo­ri­ma.” 

„Tre­ba to raz­mo­tri­ti u okvi­ru evro­in­te­gra­ci­ja, ali bez ob­zi­ra na te­ško­će, mi i sa­da uče­stvu­je­mo na iz­bo­ri­ma, na­še po­li­tič­ko opre­de­lje­nje je da kroz uče­šće u ra­du in­sti­tu­ci­ja i stal­no po­ku­ša­va­ju­ći da bu­de­mo part­ne­ri vla­de, re­ša­va­mo pro­ble­me. Me­đu­tim, upr­kos to­me, što je, ovaj put, naš po­sla­nik gla­sao za iz­bor Vu­či­će­ve, ali i Vla­de Ane Br­na­bić, ni­je is­po­što­va­no ono što smo se do­go­vo­ri­li”, ka­že Kam­be­ri.

De­mo­krat­ski sa­vez Hr­va­ta u Voj­vo­di­ni, u par­la­ment je ušao na li­sti De­mo­krat­ske stran­ke, baš kao i svih ra­ni­jih go­di­na. Ovaj put DSHV pred­sta­vlja To­mi­slav Žig­ma­nov. On in­si­sti­ra na spro­vo­đe­nju čla­na 9 spo­ra­zu­ma, ko­ji su pot­pi­sa­le ta­da­šnja dr­ža­va Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra s Hr­vat­skom, ko­ji je oza­ko­njen 2004. go­di­ne. Is­ti­če: „Mo­del pri­rod­nog pra­ga od­go­va­ra ve­li­kim ma­nji­na­ma kao što su ma­đar­ska i bo­šnjač­ka, ili te­ri­to­ri­jal­no kon­cen­tri­sa­nim kao što su Al­ban­ci, ni­jed­na dru­ga ma­nji­na od do­no­še­nja za­ko­na ni­je ostva­ri­la mo­guć­nost da bu­de za­stu­plje­na ni u re­pu­blič­koj, ni u po­kra­jin­skoj skup­šti­ni.”

Na pod­se­ća­nje da je on po­sla­nik, a da u par­la­men­tu ne go­vo­ri, ka­že: „Go­vo­rio sam o bu­dže­tu i o za­ko­ni­ma o osnov­nom, sred­njem i vi­so­kom obra­zo­va­nju. S dru­ge stra­ne, po­sla­nič­ko, klu­bu ko­me ja pri­pa­dam, DS, ni­ka­da ni­je pri­hva­će­na ne­ka ini­ci­ja­ti­va, a tu bi, ve­ro­vat­no, i ne­ke mo­je su­ge­sti­je i pred­lo­zi bi­li uklju­če­ni.” Za­što ni­je pred­lo­ge iz­neo na sed­ni­ci par­la­men­ta, Žig­ma­nov ob­ja­šnja­va: „Ni­sam na­šao za shod­no za­to što je at­mos­fe­ra u skup­šti­ni i vi­še ne­go ne­bla­go­na­klo­na, ne sa­mo pre­ma opo­zi­ci­ji već ona ima ele­men­te an­ti­hr­vat­ske hi­ste­ri­je, pa bi bi­lo ne­svr­sis­hod­no go­vo­ri­ti.”

Za­kon je do 2007. go­di­ne pred­vi­đao da je iz­bor­nim li­sta­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na do­volj­no 3.000 pot­pi­sa po­dr­ške, ali je Ustav­ni sud tu od­red­bu pro­gla­sio ne­u­stav­nom, pa je vra­će­no 10.000 pot­pi­sa. Ri­za Ha­li­mi (PDD) je vi­še pu­ta uka­zi­vao na pro­blem pot­pi­sa, pred­la­gao vra­ća­nje na sta­ro, ali to, zbog po­me­nu­te od­lu­ke USS, ni­je pri­hva­ta­no. Ra­sim Lja­jić ka­že da ima lo­gi­ke da ma­njin­ske li­ste ima­ju ma­nji broj pot­pi­sa, kad već ima­ju i od­red­bu o pri­rod­nom pra­gu za pre­la­zak cen­zu­sa. Žig­ma­nov ka­že da od­red­ba o pri­rod­nom pra­gu „ne da­je re­zul­tat, on ne od­go­va­ra jed­noj ra­nje­noj za­jed­ni­ci kao što je hr­vat­ska, o ko­joj još uvek 50 od­sto srp­skih gra­đa­na ne mi­sli po­zi­tiv­no, a ose­ćaj slo­bo­de je ne­do­volj­no raz­vi­jen”. 

MIRJANA ČEKEREVAC