BALINT PASTOR: TREBA BITI POLITIČKI AMATER DA BI UPROPASTIO ODNOSE MAĐARSKE I SRBIJE

Već godinu dana Balint Pastor nalazi se na čelu Saveza vojvođanskih Mađara, prvo kao v. d. predsednika, a od marta 2024. godine i kao predsednik stranke. Na toj poziciji nasledio je oca, Ištvana Pastora, koji je preminuo oktobra 2023. godine. Kraj prve godine na čelu stranke obeležio je učešćem na sednici Saveta za strategijsku saradnju između Mađarske i Srbije koja je bila održana prethodne nedelje u Budimpešti. Sumirajući utiske sa ovog skupa, gospodin Balint Pastor u razgovoru za „Ekspres“ ističe kako je partnerstvo između dve zemlje na najvišem nivou, da odnosi između Beograda i Budimpešte idu konstantno uzlaznom putanjom te da u svemu tome značajnu ulogu ima upravo i stranka kojoj je na čelu.

„Partnerstvo između Srbije i Mađarske je na najvišem mogućem nivou. Srbija ima sporazume o strateškoj saradnji sa osam država u svetu, ali je Mađarska jedina država sa kojom ima i Savet za stratešku saradnju. Na tom savetu su predsednici republika i članovi vlada dveju država i nekoliko poslanika u jednom ili drugom parlamentu, i tu se govori o zaista konkretnim pitanjima od kojih najveći benefit imaju građani sa obe strane granice“, kaže gospodin Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, na početku razgovora za „Ekspres“.

Vi kao predstavnici mađarske manjine u Srbiji imate prilično važnu, značajnu ulogu u određivanju odnosa između dve države.

„Jeste, sve je krenulo pre sada već više od deset godina sa tim istorijskim pomirenjem. I mislim da je to najznačajnije, zbog toga što smo mi krenuli u stratešku saradnju tako da smo zatvorili najbolnija poglavlja zajedničke istorije, a to su četrdesete godine prošlog veka, znači Drugi svetski rat, strahote koje su se desile protiv srpskog naroda 1941–1942. godine i strahote koje su se desile protiv nevinog mađarskog stanovništva 1944–1945. godine. To je obeležilo zajedničko polaganje venaca tadašnjih predsednika republika, ukidanje odluka iz 1945. godine kojima je mađarski narod u Vojvodini na osnovu kolektivne krivice bio žigosan u Srbiji ili tadašnjoj Jugoslaviji. Činjenica da se tadašnji predsednik Mađarske u govoru u Narodnoj skupštini na sednici ponovo izvinio za zlodela 1941–1942. godine napravila je osnovu za određenje odnosa u budućnosti. To što smo zatvorili ta bolna poglavlja dovelo je do toga da apsolutno čiste savesti možemo desetak godina sada već da govorimo o razvoju infrastrukture, o zajedničkim novim graničnim prelazima, o zajedničkim infrastrukturnim projektima, o saradnji u energetici, o saradnji u vojnoj industriji, vojnotehničkoj saradnji. Kada između dve države postoji saradnja, i to strateška saradnja, u oblastima energetike i vojske, to onda znači da je postignut najviši stepen saglasja i partnerstva strateške saradnje između dve države. I tu svakako Savez vojvođanskih Mađara i vojvođanski Mađari imaju od samog početka značajnu ulogu, kao što imaju značajnu ulogu i Srbi iz Mađarske. Jer najveći benefit od ove saradnje imaju svi građani sa obe strane granice, ali najveći benefit imaju vojvođanski Mađari i Srbi u Mađarskoj.“

Da li biste se složili sa ocenom da su ipak u boljoj poziciji vojvođanski Mađari u Srbiji nego Srbi u Mađarskoj?

„Jako je teško odgovoriti na ovo pitanje jer je pre recimo 25 godina bilo više od 350.000 Mađara u Vojvodini, sada ima 184.000, dok u Mađarskoj ima oko pet hiljada Srba. Jako je teško uporediti zbog veličine zajednice sa jedne i druge strane granice. Ali ono što ja smatram najbitnijim to je da smo mi bukvalno u svakodnevnoj komunikaciji sa predstavnici ma srpske manjine u Mađarskoj, odlično poznajemo njihov položaj. Jako je bitno što oni imaju nastavu na srpskom jeziku, imaju i informisanje na maternjem jeziku, imaju i kulturne institucije koje finansira država Mađarska, imaju i crkvu, pravoslavnu koju isto finansira Vlada Mađarske. Imaju sve ono što imamo i mi, samo je problem u tome što je drastično manji broj Srba u Mađarskoj nego što je Mađara u Srbiji, ali se i mi nažalost tu osipamo. I ono što je najbitnije, mi zaista jako tesno sarađujemo, Mađari u Srbiji i Srbi u Mađarskoj. Ja sam imao i skupštinske diskusije ovde u Beogradu u Narodnoj skupštini kada sam tražio od Vlade Republike Srbije da finansira određene projekte Srba u Mađarskoj, kao što je, na primer, izgradnja srpske škole u Segedinu. Jer kao što nas finansira matična država, odnosno naše institucije i očuvanje identiteta, tako mislim da je najnormalnije da i Vlada Srbije finansira institucije Srba u Mađarskoj, pored toga što ih finansira i vlada Viktora Orbana. I tu je do drastične promene došlo od 2010. godine otkad je on premijer Mađarske. Mnogostruko su veći iznosi koji se daju institucijama Srba u Mađarskoj nego što je to bilo do 2010. godine.“

Ima i onih kojima se ne dopada to što vlada Viktora Orbana finansira mađarsku zajednicu u Srbiji i kažu da je to možda malo preterano mešanje u stvari jedne zemlje.

„Pa ti ljudi su oni koji su danas u opoziciji. To je ta liberalna opozicija koja je bila na vlasti ranije, to su te stranke bivšeg režima koje su pokazale koliko mogu i koliko žele da učine u interesu manjinskih zajednica u Srbiji. Meni je bitno to što od strane Srpske napredne stranke nikada nijedna ružna reč nije rečena, ni od strane jednog funkcionera Srpske napredne strane, ni u vezi sa sticanjem dvojnog državljanstva, ni u vezi sa finansiranjem institucija vojvođanskih Mađara, ni u vezi sa programima za ekonomski prosperitet. Samo jedan podatak koji dosta govori – u ovih osam godina, zahvaljujući vladi Viktora Orbana, više od 15.000 preduzetnika poljoprivrednih proizvođača dobilo je sredstva iz budžeta Mađarske da bi ostali u Srbiji, da bi mogli da realizuju određene svoje zamisli. I to je sve dovelo do investicije u visini od oko 500 miliona evra. Na to je Aleksandar Vučić rekao – to su naši građani, žive tu na području Republike Srbije, tu plaćaju porez, tu otvaraju nova radna mesta, zašto bi Srbija imala bilo šta protiv toga.“

Pomenuli ste malopre stranke bivšeg režima, ali i Savez vojvođanskih Mađara je jedno vreme bio u koaliciji sa njima.

„Apsolutno jeste, i sve do 2012. godine je to bilo tako. A 2012. godine, kada je vlada Ivice Dačića bila formirana, i kada je Aleksandar Vučić bio prvi potpredsednik vlade, u te dve godine smo mi bili konstruktivna opozicija. Rekli smo – ne znamo šta možemo da očekujemo od onih ljudi koji su na neki način bili učesnici političkih dešavanja i ’90-ih godina, i 2013. godine smo rekli – ovi ljudi su bili partneri u nekim pitanjima u vezi sa kojima sa Demokratskom strankom nikada nismo mogli da se dogovorimo, kao što je, na primer, ukidanje odluka koje su govorile o kolektivnoj krivici mađarskog naroda. Te odluke bile su na snazi 70 godina i 2014. godine je vlada Aleksandra Vučića ukinula te odluke. Znači apsolutno smo bili uzdržani od 2012. do 2014. godine. U međuvremenu smo izgradili taj partnerski odnos i sve funkcioniše u interesu dobrobiti i jednog i drugog naroda.“

Spominjete saradnju sa Srpskom naprednom strankom. Imali ste nekoliko koalicionih sporazuma sa njima i u jednom intervjuu ste rekli da je otprilike 80 procenata onoga što se u tim sporazumima našlo realizovano. Šta nije realizovano?

„Mi imamo detaljne koalicione sporazume na više od deset strana i to objavljujemo na oba jezika, i na srpskom i na mađarskom. To su sporazumi u vezi sa pre svega infrastrukturnim projektima, ali ima jedan o poljoprivredi, reformi sistema penzijskog i invalidskog osiguranja za poljoprivredne proizvođače, da bi oni plaćali doprinose koji su veliki srazmerno veličini poseda i prihoda koje ostvaruju od poljoprivrede. To, na primer, nije realizovano. Ali mislim da je sasvim korektno to da je realizovano 80 odsto svega onoga što smo se dogovorili, pogotovo ako uzmemo u obzir da smo od 2014. godine u proseku svake druge godine imali izbore.“

Sada se najavljuje i rekonstrukcija vlade. Rekli ste da to ne bi trebalo da utiče na kadrove koje Vaša stranka daje.

„Mi nemamo člana vlade, nemamo ministra, bilo nam je nuđeno svaki put. Mi smo se uvek zahvalili i rekli smo – evo mi želimo da preuzmemo deo odgovornosti i apsolutno na sebe gledamo kao na deo vladajuće većine, ali želimo da imamo samo državne sekretare. Imamo osam državnih sekretara u osam ministarstava zbog toga da bismo mogli da učestvujemo u donošenju odluka u više ministarstava. I ta rekonstrukcija sigurno se neće odnositi na Savez vojvođanskih Mađara, zato što mi gradimo strateško partnerstvo sa Srpskom naprednom strankom i nijedna stranka ne razmišlja o nekim drugim partnerima. I to je tako od početka naše saradnje od 2014. godine.“

Da li bi Vam možda bilo logično da Vašoj stranci odnosno mađarskoj manjini ipak pripadne, recimo, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

„Pa, to je sada...“

Ipak ste vi najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji.

„Jeste, kažem, bilo nam je nuđeno, ne to ministarstvo, nego bilo koje ministarstvo, to je uvek tako funkcionisalo. Sada ne bih da zvučim pretenciozno, ali bilo koje ministarsko mesto da smo tražili sigurno da bismo dobili. Ali mi ne gledamo tako na te stvari, mi smo pouzdani partner, normalan partner Srpskoj naprednoj stranci i nama je bitno da se što više od onih programskih opredeljenja ostvaruje. Da li imamo ministra ili imamo državne sekretare, to je za nas minorno pitanje. Mi svakako radimo bez obzira na to da li imamo ili nemamo ministarsko mesto.“

Da li je jedna od neispunjenih stvari i taj više famozni zakon o finansiranju Vojvodine i o nadležnostima pokrajine.

„To piše u našem koalicionom sporazumu i to je nama kao jednoj regionalnoj stranci svakako jako bitno. Ali ono što je bitnije od koalicionog sporazuma to je Ustav, i po Ustavu, odnosno Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava, taj zakon trebalo je doneti još pre 15 godina. Tako da je to jedna ustavna obaveza i ja se nadam da će u ovom mandatu i ti zakoni biti doneti.“

Ovo isto pitanje postavljao sam i Vašem ocu dva puta kada smo radili intervjue u poslednjih petšest godina. I on se, kao predsednik Skupštine AP Vojvodine, nadao da će to biti doneto u nekom mandatu.

„Jeste, nažalost. Ono što još mogu da kažem to je da je ovaj zakon trebalo doneti još pre osnivanja Srpske napredne stranke. Mislim da sam dovoljno rekao o tome čija je krivica što to još uvek nije, ali sada je to naša zajednička obaveza, pošto je to i ustavna obaveza.“

A možete li da nađete u čijem je interesu da se tako nešto ne donese?

„Pa, ne znam u čijem je interesu. Mislim da bi bilo svima bolje da taj zakon postoji. Svakako je veoma bitnih infrastrukturnih ulaganja bilo na području Autonomne pokrajine Vojvodine prethodnih godina i bez donošenja tog zakona. Ali taj zakon svakako treba da bude donet jer je to ustavna obaveza i od toga mi ne možemo da odstupimo.“

Neizbežno pitanje, kada je reč o odnosima Srbije i Mađarske, jesu odnosi između gospodina Orbana i gospodina Vučića, istovremeno gospodin Orban i dalje važi za „zločestog evropskog dečka“.

„To je prvobitno bio trijumvirat, to sam uvek govorio. Oni su se upoznali zahvaljujući Ištvanu Pastoru i o tome je i predsednik Vučić javno govorio, kao i Tomislav Nikolić u više navrata. I zaista je taj odnos koji je građen još od 2009. godine, kada su i Orban i Vučić i Nikolić bili u opoziciji u Mađarskoj, odnosno u Srbiji, sve je to dovelo do ovakvih odnosa i sada je to već nepovratno. Znači, svakako je bitan njihov lični odnos, ali mislim da smo otišli sada već mnogo dalje od toga i da se ovaj odnos između Srba i Mađara ne može više pokvariti. O tome je isto predsednik Vučić govorio, to je ta njegova famozna rečenica, koju govori puno puta i koja je istinita da, sada već kada Mađari igraju fudbal protiv nekoga, a da to nije Srbija, Srbi masovno navijaju za Mađarsku. To je bilo nezamislivo pre 20 godina. To je jedan podatak koji govori o tome šta smo mi zajednički postigli u ovih petnaestak godina. A što se tiče Orbana, i ne samo Orbana, nego i Sijarta i drugih mađarskih zvaničnika, i kada je u pitanju položaj Srba na Kosovu i Metohiji i kada je u pitanju priključenje Srbije Evropskoj uniji, mađarski zvaničnici su rame uz rame sa zvaničnicima Vlade Republike Srbije. To se pokazalo i na primeru glasanja u Ujedinjenim nacijama u vezi sa Rezolucijom o Srebrenici. Evo prilike da podsetimo javnost – od evropskih zemalja samo su Rusija, Belorusija i Mađarska bile protiv te rezolucije i mislim da to dovoljno govori o odnosima između Srbije i Mađarske trenutno.“

Mnogi ne bi voleli da se nađu u društvu Rusije i Belorusije, naročito sada.

„Pogotovu ako pogledate kakva je to hrabrost, jer položaj Rusije i Belorusije je drugačiji. Ali mi ovde govorimo o jednoj državi koja je članica i Evropske unije i NATO-a. Mnogi su bili uzdržani. Ali je jedna stvar biti uzdržan ili izaći kada počinje glasanje, a drugo je glasati protiv. Zapravo, ako izuzmemo Rusiju i Belorusiju, onda je Mađarska jedina evropska zemlja koja je bila čvrsto na stanovištu i glasala protiv.“

Govorili ste o tome, a i predsednik Vučić je govorio o tome kako su odnosi između Srbije i  Mađarske sada nepovratno popravljeni. Da li verujete da će tako ostati i kada u jednom trenutku gospodin Orban ne bude na vlasti ili gospodin Vučić ne bude na vlasti? Da li mislite da će se odnosi između dve države i dalje razvijati u pozitivnom smeru?

„Svaki mandat ima svoj kraj. Ali se ja nadam da će i u jednoj i u drugoj državi do toga doći u nekoj dalekoj budućnosti jer se pokazalo koliko je njihova uloga važna u građenju ovih odnosa, kao što je važna uloga i Saveza vojvođanskih Mađara i predstavnika Srba u Mađarskoj. Ali ovo što smo malopre pričali, ja mislim da su ovi odnosi nepovratno poboljšani i strateški. I treba biti politički amater da se to pokuša upropastiti i sa jedne i sa druge strane. Ali opasnost postoji, treba samo pogledati kako se ponaša opozicija u Srbiji, slično je i u Mađarskoj, i zbog toga je svim građanima u interesu da ova vladajuća većina bude što trajnija i u jednoj i u drugoj državi.“

S tim što je, ako se ne varam, opozicija uspela da pobedi recimo u Budimpešti.

„Jeste, i to ne prvi put, ali je Fides, recimo, odneo pobedu na izborima za Evropski parlament. Da, tamo je sada snažnija opozicija nego što je bila ranije, ali siguran sam da će građani Mađarske vrednovati ovo što je vlada učinila za njih u poslednjih 14 godina. A tamo su izbori 2026. godine na proleće.“

U Srbiji ne bi trebalo pre 2027, ako se ne varam, ali ništa nije nemoguće.

„U Mađarskoj nikada od 1990. godine nisu bili prevremeni izbori. Tamo bilo šta da se desi, svake četiri godine su izbori.“

Ovde je malo drugačije. Spomenuli ste malopre, kada govorimo o strateškoj saradnji, oblast odbrane, vojne industrije, ali i energetike. To je naročito zanimljivo pošto se sada spominje mogućnost zajedničkog ulaganja u nuklearnu energiju.

„Da. Ima i toga, ima i skladištenja gasa, ima i snabdevanja gasom, i iz jedne sada već i iz druge države ima i ove berze struje između Srbije i Mađarske i Slovenije... Znači apsolutno je sve više i više tih konkretnih projekata koji funkcionišu.“

Jedno pitanje nevezano za sve ovo, a tiče se monsinjora Ladislava Nemeta, koji je prvi Mađar koji je postao nadbiskup beogradski, a uskoro će postati i kardinal. Koliko je to značajno i za mađarsku zajednicu u Srbiji, za Vas i za ukupan odnos Srbije i Mađarske?

„Mislim da je bitno i za to, bitno je i za odnos između Srbije i Vatikana. Jer nikada niko nije bio u rangu kardinala na teritoriji Republike Srbije ili u Vojvodini ili bilo gde na ovim našim područjima, tako da mislim da njegov izbor za kardinala može samo pomoći i vojvođanskim Mađarima i generalno Srbiji.“

Ranije je bilo dosta ljudi iz Srbije koji su pokušavali da dođu do mađarskog državljanstva kako bi došli do državljanstva Evropske unije. Koliko pratite, da li je i sada taj trend prisutan?

„Ako ste državljanin Mađarske, onda ste državljanin Evropske unije. Ali mislim da razlozi prvenstveno nisu bili ovi, nego se radilo o ljudima koji imaju neku vezu sa mađarskom kulturom ili su imali pretke koji su bili sa ovih područja, ili su se izjašnjavali kao Mađari. Svakako je sada već ta potražnja manja, zato što ova mogućnost postoji već 14 godina. Ali još uvek nailazim na ljude koji pitaju kako mogu doći do mađarskog državljanstva. I odgovor je vrlo jednostavan. Pošto ne može da piše u zakonu da to moraju da budu pripadnici mađarskog naroda, jer bi to bila diskriminacija, uslova ima dva. Jedan je da je neko od predaka bio nekadašnji državljanin Mađarske, odnosno da je pre 1920. godine živeo na ovim našim područjima, a drugi je uslov znanje jezika. E to znanje jezika je malo teže ispunjiv uslov, ali ništa nije nemoguće“.

MARKO R. PETROVIĆ