Govor dr Balinta Pastora na komemoraciji povodom godišnjice deportacije subotičkih Jevreja

Poštovani Skupe, Dame i Gospodo!

Razmišljanja, pogledi na svet su različiti. Stavovi se sučeljavaju, politički programi su raznovrsni, ali nikada, ni u jednom trenutku ne smemo izgubiti iz vida jednu stvar, o kojoj uvek, bez izuzetka moramo jednako razmišljati: a to je da ni jedan stav ne može prouzrokovati stradanje niti jednog pojedinca, zajednice ili naroda!

Prošla je godina i mi smo se ponovo okupili da se zajedno prisetimo na deportacije i uništenja naših sugrađana Jevreja. Odajući im počast pitamo se kako je to čovek mogao učiniti čoveku? 

Treba da kažemo jasno, da nećemo dozvoliti da izbledi sećanje na užas koji se dogodio pre 80 godina! Moramo da kažemo i to, ali i da se zalažemo da diskriminacija i izazivanje mržnje ne bi nikome mogli postati oruđe!

Naša je individualna i kolektivna, a posebno politička odgovornost da ove pojave osudimo ali to nije dovoljno, već treba i da im se suprotstavimo! One bi se naime vrlo lako mogle osloboditi, i dovesti do posledica, koje su uvek fatalne.

U znak sećanja na svoje sugrađane, Jevreje izložene ponižavanju, progonu, deportovanju u logore smrti, grad Subotica je pre 30 godina podigao spomenik kod nekadašnjeg geta i ovde, u dvorištu sinagoge, što je od strane zajednice poznate po nacionalnoj, verskoj i kulturnoj raznolikosti i najprirodnije. Spomenik je opipljiv, vidljiv znak i mesto sećanja.

Mi, Subotičani međutim znamo da to sâmo po sebi nije dovoljno. Mi Subotičani znamo i cenimo ulogu jevrejske zajednice koja je nekada brojala šest hiljada duša, u privrednom, društvenom i kulturnom usponu našeg grada. Znamo gde i kako su živeli, šta su stvorili i na kojim vrednostima im možemo zahvaliti. 

Mi o njima govorimo i ne zaboravljamo čime su doprineli razvoju Subotice. Ali nije ni to dovoljno, zato čuvamo i štitimo ono što su nam ostavili u nasleđe. 

O stanju sinagoge pre kompletne obnove pretpostavljam da vam ne moram govoriti. Nismo dozvolili da arhitektonski biser Subotice potpuno propadne. Ona nije samo nasleđe Srbije i Mađarske, već i Evrope i celog sveta.  

Čvrsta nam je bila namera da je spasemo, odajući i na taj način počast jevrejskoj zajednici Subotice. Zahvaljujući našim naporima, uz veliku podršku Vlade Mađarske i sredstvima iz budžeta u Srbiji, ovo prelepo zdanje je od 2018. godine ponovo zablistalo u svom punom sjaju.

Naglasio sam da se strahote holokausta ne mogu ispraviti. Preostaje nam, a to je naša dužnost, da učinimo sve da iskorenimo i najblažu pojavu nečeg sličnog. 

Dostojno čuvanje uspomene na stradale, tako bar ja mislim, može da bude jedno od načina za to. I upravo iz tog razloga smo se zauzeli da sinagoga, koja je nekada služila kao mesto okupljanja za molitvu subotičke jevrejske zajednice, postane mesto kulturnih događaja visokog kvaliteta. 

I time im želimo odati dostojnu počast, kao i sa ovom interaktivnom izložbom postavljenom u njoj koja na četiri jezika svedoči o nasleđu koje su Subotici ostavili naši sugrađani Jevreji.

Hvala na pažnji.

3. april 2025.

10,30 - Subotica - Intervju dnevnom listu „Politika” (objaviće se u ponedeljak, 7. aprila)

14,00 - Subotica - Generalni konzulat Mađarske u Subotici - svečano uručenje državnih odlikovanja povodom nacionalnog praznika Mađarske