Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu - prihvaćeni
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
POSLANIČKA GRUPA SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA
18.12.2015. godine
B e o g r a d
PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosimo amandmane na PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU.
AMANDMAN I
U članu 7. Predloga zakona kojim se menja član 64a Zakona o poljoprivrednom zemljištu, stav 1. reči: ''na period do 30 godina'' zamenjuju se i glase: ''na period do 10 godina''.
U istom članu 7. Predloga zakona stav 1. procenat: „30%” zamenjuje se procentom: „10%”.
U članu 7. Predloga zakona posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Predmet zakupa iz stava 1. ovog člana može da bude poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, ako nije predmet restitucije“.
Dosadašnji stavovi 2.-23. postaju stavovi 3.-24.
U istom članu 7. Predloga zakona stav 13. na kraju rečenice umesto tačke stavlja se zarez i dodaju se reči: „s tim što površina po ovom osnovu ne može biti veća od 200 ha.“
OBRAZLOŽENjE
Razlog za podnošenje prvog dela amandmana je u činjenici da pravo prvenstva zakupa do 30 godina predstavlja višegeneracijski gubitak, budući da obuhvata ceo radni vek poljoprivrednikâ i članova njihovih porodičnih domaćinstava. Prihvatanjem predloga gubi se perspektiva višegeneracijskog planiranja, razvoja i jačanja poljoprivednih gazdinstava. Naglašavamo značaj perspektive posebno u svetlu poraznih statistika: u prethodnoj deceniji je u Srbiji nestalo 150.000 poljoprivrednih gazdinstava; Studija Republičkog zavoda za statistiku o radnoj snazi i aktivnostima poljoprivrednih gazdinstava pokazuje da je u poljoprivredi angažovano 1,4 miliona ljudi, a da na imanjima manjim od 2 ha radi oko 43% poljoprivrednika, što pokazuje da postoji visoka koncentracija radne snage na porodičnim gazdinstvima čija je veličina takva da može da obezbedi samo egzistencijalni minimum.
Smatramo da rešenje predloženo amandmanom stvara balans između potrebe investiranja u poljoprivredu sa jedne i opstanka poljoprivrednih domaćinstava sa druge strane.
Cilj drugog dela amandmana je da se ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini predviđena za davanje u zakup po osnovu prava prvenstva zakupa, poveća u korist fizičkih lica, poljoprivrednih gazdinstava koja su Predlogom zakona isključena iz prava prvenstva zakupa (77% zakupaca državnog zemljišta su registrovana poljoprivredna gazdinstva).
Razlog za podnošenje trećeg dela amandmana je usklađivanje sa odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/13, 142/14 i 88/15-Odluka US), radi izuzimanja iz postupka zakupa zemljišta koje je predmet restitucije, a dok se ne okonča postupak za vraćanje oduzetog poljoprivrednog zemljišta.
Razlog podnošenja četvrtog dela amandmana je ograničavanje površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koju po pravy prečeg zakupa mogu obrađivati stočari, čime bi se omogućilo većem broju stočara da ostvare pravo prečeg zakupa.
AMANDMAN II
U članu 8. Predloga zakona kojim se menja član 64b stav 1. posle reči „nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, koje ima prebivalište” dodaju se reči: „najmanje pet godina”.
OBRAZLOŽENjE
Cilj podnetog amandmana je da se pooštre kriterijumi za pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i spreče zloupotrebe.
AMANDMAN III
U članu 11. Predloga zakona kojim se dodaju čl. 72a, 72b, 72v, 72g i 72d, u članu 72a stav 2. tačka 5) menja se i glasi:
„ima prebivalište najmanje pet godina u jedinici lokalne samouprave u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini“.
U istom članu 72a Predloga zakona stav 3. tačka 1) menja se i glasi:
''je udaljeno najmanje 500 m od državne granice'';
U istom članu 72a Predloga zakona posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
''Fizičko lice mlađe od 40 godina koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom ima posebne povlastice koje propisuje i bliže uređuje Ministar''.
Dosadašnji st. 4.- 6. postaju st. 5.-7.
U članu 72b Predloga zakona stav 1. u tački 5) reč ''tri'' zamenjuje se rečju ''pet''.
U članu 72g stav 4. Predloga zakona reči „u roku koji nije duži od pet godina“ zamenjuje se rečima. „u roku koji nije duži od deset godina“.
OBRAZLOŽENjE
Obrazloženje za prvi deo amandmana je istovetno kao za Amandman II.
Što se tiče drugog dela amandmana, ne postoje zakonska ograničenja u pogledu blizine državne granice za sticanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu. Pojedine odredbe Zakona o zaštiti državne granice („Službeni glasnik RS“, br. 97/08 i 20/15-dr.zakon) regulišu prava i obaveze vlasnika ili korisnika poljoprivrednog zemljišta, npr. član 53: „Vlasnik ili korisnik zemljišta dužan je da omogući slobodan prolaz radi postavljanja i održavanja propisanih oznaka na području graničnog prelaza.“; član 56. stav 1: „Radi vidljivosti granične linije, ministar nadležan za unutrašnje poslove može zabraniti setvu određenih vrsta poljoprivrednih kultura, odnosno sađenje određenih vrsta voćaka i drveća i drugog rastinja u dubini 100 metara od granične linije, a ako to zahtevaju razlozi bezbednosti – i na većoj udaljenosti.“
Takođe, predloženim rešenjem poljoprivrednici koji obrađuju poljoprivredno zemljište u blizini državne granice se stavljaju u nepovoljniji položaj i uskraćuje im se pravo da obrađuju zemlju, u odnosu na poljoprivrednike koji obrađuju poljoprivredno zemljište koje nije u blizini državne granice.
Cilj trećeg dela amandmana je ukazivanje na značaj posebnih povlastica poljoprivrednicima mlađim od 40 godina kao nosiocima daljeg razvoja, imajući u vidu da je, shodno Studiji Republičkog zavoda za statistiku o radnoj snazi i aktivnostima poljoprivrednih gazdinstava, blizu 33 odsto nosilaca gazdinstava starije od 65 godina, dok je mlađih od 35 godina samo 5%. U više od 200 sela nema stanovnika mlađih od 20 godina.
Cilj četvrtog dela amandmana je usklađivanje sa predloženim rešenjem u Amandmanu II.
Cilj podnošenja petog dela amandmana je produženje roka za plaćanje cene u ratama kod kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, jer je rešenjem iz Predloga zakona rok do pet godina za mala gazdinstva ekonomski neprimeren rok, obzirom na njihovu profitabilnost i akumulativnu sposobnost. Nije moguće napraviti akumulaciju koja će omogućiti redovno servisiranje kredita.
NARODNI POSLANICI
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR)
_____________________________
ELVIRA KOVÁCS (ELVIRA KOVAČ)
_____________________________
ÁRPÁD FREMOND (ARPAD FREMOND)
______________________________
ZOLTÁN PÉK (ZOLTAN PEK)
______________________________
ANNAMÁRIA VICSEK (ANAMARIJA VIČEK)
_______________________________
- - - - - - - - - - I S P R A V K A - - - - - - - - - -
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
POSLANIČKA GRUPA SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA
23.12.2015. godine
B e o g r a d
PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Podnosi se ispravka Amandmana br. I, br. II i br. III podnetih dana 18. 12. 2015. godine u 12:15 časova zavedenih pod brojem 01 320-2924/15 na PREDLOG ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU. U prilogu dostavljamo ispravljen tekst.
ISPRAVKA AMANDMANA I
Član 7. menja se i glasi:
“ Član 7.
Naziv člana 64a i član 64a menjaju se i glase:
„Pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa''
Član 64a
Pravo prvenstva zakupa na period do 30 godina ima pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i koje dostavi investicioni plan na koji saglasnost, uz predlog mera za realizaciju zakupa, daje komisija, s tim što ukupna površina predviđena za davanje u zakup po ovom osnovu ne može da iznosi više od 30% od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini predviđene za davanje u zakup u jedinici lokalne samouprave.
Komisiju iz stava 1. rešenjem obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede koje se objavljuje u službenom glasilu Republike Srbije.
Dokaz da je lice upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da se nalazi u aktivnom statusu, investicioni plan na koji je prethodnu saglasnost dala komisija i predlog mera za realizaciju zakupa iz stava 1. ovog člana, dostavljaju se Ministarstvu koje te dokaze dostavlja jedinici lokalne samouprave.
Odluku o pravu prvenstva zakupa donosi jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema dokaza iz stava 3. ovog člana.
Ako jedinica lokalne samouprave ne donese odluku o pravu prvenstva zakupa u roku iz stava 4. ovog člana, odluku donosi Ministarstvo.
Pravo prvenstva zakupa može da ostvari više pravnih lica na teritoriji jedne lokalne samouprave, a koja nisu u svojstvu povezanih lica, s tim što ukupna površina ostvarena po ovom osnovu ne može da bude veća od površine iz stava 1. ovog člana.
Lice koje ostvari zakup po osnovu prava prvenstva zakupa nema pravo ostvarivanja prava prečeg zakupa.
Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je predviđena za davanje u zakup umanjuje se za površinu iz stava 1. ovog člana.
Pravo prvenstva zakupa iz stava 1. ovog člana može da se ostvari i na katastarskim parcelama koje nisu bile predmet zakupa i korišćenja u prethodne tri agroekonomske godine, a katastarske parcele koje su opredeljene za pravo prvenstva zakupa smatraju se obuhvaćenim i sadržanim u godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Pravo prečeg zakupa ostvaruje se u postupku koji sprovodi jedinica lokalne samouprave raspisivanjem javnog poziva.
Javni poziv iz stava 10. ovog člana raspisuje se do 30. juna tekuće godine, a prijava na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavlja se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine jedinici lokalne samouprave.
Ako se na osnovu javnog poziva iz st. 10. i 11. ovog člana poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ne izda po osnovu prava prečeg zakupa, to zemljište daje se u zakup javnim nadmetanjem.
Pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (u daljem tekstu: pravo prečeg zakupa) ima pravno i fizičko lice koje je:
1) vlasnik sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, poljoprivrednog objekta, staklenika, plastenika i višegodišnjih zasada (voćnjaka i vinograda koji su u rodu) koji se nalaze na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini i koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje 3 godine;
2) vlasnik domaćih životinja, koji je i vlasnik, odnosno zakupac objekta za gajenje tih životinja na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se pravo prečeg zakupa ostvaruje i koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje 1 godinu.
Pravna i fizička lica iz stava 13. tačka 1) ovog člana imaju prednost prilikom opredeljivanja površine poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa.
Pravna i fizička lica iz stava 13. tačka 2) ovog člana pravo prečeg zakupa ostvaruju po osnovu uslovnih grla, i to do 1 ha po uslovnom grlu.
Ako je broj uslovnih grla po hektaru veći od preostale površine primenjuje se princip srazmernosti između broja uslovnih grla svakog imaoca prava prečeg zakupa i raspoložive površine u hektarima.
Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta koja pripada pravnom ili fizičkom licu kome je utvrđeno da ima pravo prečeg zakupa umanjuje se za površinu poljoprivrednog zemljišta koju ima u svom vlasništvu i u vlasništvu njemu povezanih lica, kao i za površinu poljoprivrednog zemljišta koju već ima u zakupu po osnovu ugovora zaključenog sa Ministarstvom i sa drugim licima.
Prilikom ostvarivanja prava prečeg zakupa za pravna lica iz stava 13. ovog člana prednost može imati ono pravno lice koje dostavi dokument o nameri da zaposli veći broj radnika u odnosu na ostala pravna lica.
Ako tokom trajanja zakupa pravno ili fizičko lice prestane da ispunjava uslove na osnovu kojih je dobilo pravo prečeg zakupa, odnosno pravo prvenstva zakupa, ugovor o zakupu prestaje da važi.
Zakupnina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru.
Zakupnina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa po osnovu iz stava 13. tačka 2) ovog člana je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru, s tim što zakupnina po pravu prečeg zakupa po tom osnovu ne može biti veća od prosečne cene zakupa po hektaru na teritoriji Republike Srbije u poslednje tri godine.
Zakupnina koja se ostvaruje po pravu prvenstva zakupa ne može da bude manja od zakupnine iz stava 21. ovog člana.
Prosečno postignuta cena zakupa po hektaru je prosečna postignuta cena na poslednjem održanom javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a ako u jedinici lokalne samouprave nije bilo javnog nadmetanja u prethodnoj godini, prosečna postignuta cena poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini svih graničnih jedinica lokalne samouprave.
Visinu zakupnine iz st. 20. i 21. ovog člana utvrđuje jedinica lokalne samouprave.
Odluku o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po osnovu prava prečeg zakupa donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.
Protiv odluke iz st. 4. i 25. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu, a protiv istih odluka donetih od strane organa jedinice lokalne samouprave sa teritorije autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.
Vlada bliže propisuje uslove, način i postupak za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijume za utvrđivanje visine zakupnine za pravo prvenstva zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa.
Ministar bliže propisuje uslove, način i postupak za ostvarivanje prava prečeg zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prečeg zakupa.”
OBRAZLOŽENjE
Amandamnom se eliminiše mogućnost da lica ( posebno tajkuni koji su se već okoristili privatizacijom) koja poseduju svoje zemljište ili imaju korisnička prava i isključivo se bave ratarskom proizvodnjom, za nove investicije ne koriste svoje zemljište već od države preuzimaju drugo zemljište, a cilj nam je da na svakom zemljištu niču investicije, prerada i da se uvećava zapošljavanje. Bez amnadmana postojala bi mogućnost da se zemljište zakupi po pravu prvenstva na jedno lice, a ono u vlasništvu povezanog lica proda!
PIO osiguranje definisano je zakonom o PIO i u njemu je definisana obaveza jednog člana da bude obveznik osiguranja, a nije nužno da to bude fizičko lice- nosilac koji iz mnogo razloga ne mora biti takav osiguranik. Takođe mišljenja sam da ukoliko prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta ne morate biti obveznik PIO zemljoradnika, ne bi morali ni prilikom zakupa!
Amandmanom se otvara mogućnost da po jednoj lokalnoj samoupravi može da bude više investitora, a ne samo 1, ali da ukupna površina bude do 30%. Recimo, kod investicija u staklenike na maloj površini se daju napraviti ekstremni profiti te ne treba sprečavati da se i drugi investitori priključe, a da svi zbirno ne pređu Zakonom predviđenih 30%.
Amandmanom se i smanjuje aktivni status za lica koja imaju nameru da zakupe zemljište za stočarstvo, kao vlasnici životinja i objekata. Mišljenja sam da je godina dana dovoljna, jer nam je cilj da posle usvajanja Zakona bude što više stočara.
Amandmanom se reguliše da se pravo prečeg zakupa, posle ostvarivanja, ne bi zloupotrebilo i prestalo sa delatnošću za koju je pravo prečeg zakupa ostvareno. Na primer, pojava da se stoka posle prve godine otuđi ili iskoristi za drugo pravo prečeg zakupa.
Amandmanom se takođe reguliše da kod prava prvenstva zakupa cena, po kojoj se zemljište izdaje u zakup, ne može biti niža od one koju iz prava prečeg zakupa koriste naši stočari.
Amandmanom se i sprečavaju zloupotrebe, na način da lica koja imaju poljoprivredno zemljište u svom vlasništvu i vlasništvu povezanih lica i zakupu neće moći za tu površinu da ostvare pravo prečeg zakupa.
ISPRAVKA AMANDMANA II
Član 8. menja se i glasi:
„Član 8.
U članu 64b. st. 1. i 2. menjaju se i glase:
„Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, sa prebivalištem najmanje tri godine u katastarskoj opštini na kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa, da je vlasnik najmanje 0,5 ha poljoprivrednog zemljišta, odnosno pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine, koje je vlasnik poljoprivrednog zemljišta najmanje 10 ha u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi zemljište koje je predmet zakupa i ima sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave kojoj pripada ta katastarska opština.
Pravo učešća u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u prvom krugu ima fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje 3 godine, sa prebivalištem najmanje tri godine na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi javno nadmetanje, a čija se parcela graniči sa zemljištem u državnoj svojini koje je predmet zakupa.”
U stavu 3. posle reči: „poljoprivrednih gazdinstava” dodaju se reči: „i nalazi se u aktivnom statusu najmanje tri godine.”
Stav 4. briše se.”
OBRAZLOŽENjE
PIO osiguranje definisano je zakonom o PIO i u njemu je definisana obaveza jednog člana da bude obveznik osiguranja, a nije nužno da to bude fizičko lice- nosilac gazdinstva koji iz mnogih razloga ne mora biti takav osiguranik. Takođe mišljenja smo da ukoliko prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta ne morate biti obveznik PIO zemljoradnika, ne bi morali ni prilikom zakupa.
Amandmanom se sprečava da lica koja učestvuju u licitaciji preko fiktivne adrese zloupotrebe mogućnost dobijanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
ISPRAVKA AMANDMANA III
U članu 11. novi član 72a menja se i glasi:
„Član 72a
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice može steći teretno pravnim poslom pod uslovima propisanim ovim zakonom, osim u oblasti administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice može steći ako:
1) je državljanin Republike Srbije;
2) ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje tri godine ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu najmanje tri godine;
3) ima uslove/mehanizaciju/opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti;
4) u svojini ima najviše do 30 ha poljoprivrednog zemljišta;
5) ima prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini najmanje pet godina;
6) u poslednje tri godine nije izvršio otuđenje više od 3 ha poljoprivrednog zemljišta u svom vlasništvu, osim u slučajevima u kojima je utvrđen javni interes;
7) ukupna površina koju će fizičko lice imati u svojini nakon kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta ne prelazi 40 ha.
Predmet prodaje može da bude poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ako:
1) je udaljeno najmanje 10 km od državne granice, a uz saglasnost Vlade, za svaki pojedinačan slučaj, udaljenost može biti i manja, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove;
2) nije predviđeno važećim planskim dokumentom;
3) nije predmet restitucije;
4) ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima;
5) ne pripada ili se ne graniči sa zonom bezbednosti/vojnom bazom.
Fizičko lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom može steći u svojinu najviše do 20 ha površine na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini.
Fizičko lice koje ima dospele neizmirene obaveze po osnovu zakupnine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ne može da postane vlasnik poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja može da bude predmet prodaje ne može da iznosi više od 20% od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja može da bude predmet zakupa u jedinici lokalne samouprave.
Vlada propisuje bliže uslove, način i postupak prodaje, kao i dokumentaciju koja se dostavlja u postupku prodaje. ”
U novom članu 72b stav 1. tačka 5) reči: „tri godine” zamenjuju se rečima: „pet godina”.
OBRAZLOŽENjE
Ispravka amandmana vrši se iz razloga što se predlažu novi uslovi pod kojima fizičko lice može steći poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Takođe, propisuje se da fizičko lice koje ima dospele neizmirene obaveze po osnovu zakupnine ne može da postane vlasnik poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i da ukupna površina koja može da bude predmet prodaje može da iznosi najviše 20% od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja može da bude predmet zakupa u jedinici lokalne samouprave Takođe, uvodi se mogućnost da Vlada u svakom konkretnom slučaju može da da saglasnost da predmet prodaje bude poljoprivredno zemljište koje je udaljeno manje od 10 km od državne granice.
NARODNI POSLANICI
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR)
_____________________________
ELVIRA KOVÁCS (ELVIRA KOVAČ)
_____________________________
ÁRPÁD FREMOND (ARPAD FREMOND)
______________________________
ZOLTÁN PÉK (ZOLTAN PEK)
______________________________
ANNAMÁRIA VICSEK (ANAMARIJA VIČEK)
______________________________
- - - - - - - - - - - - - - - I S P R A V K A - - - - - - - - - - - - - - -
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
NARODNI POSLANICI SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA
23. decembar 2015. godine
B e o g r a d
PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Podnosi se Ispravka ispravke amandmana br. I podnetog dana 23. decembra 2015. godine u 13,30 časova pod brojem 01 320-2924/15 na PREDLOG ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU, pa se u prilogu dostavlja ispravljen tekst.
ISPRAVKA ISPRAVKE AMANDMANA I
Član 7. menja se i glasi:
“ Član 7.
Naziv člana 64a i član 64a menjaju se i glase:
„Pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa''
Član 64a
Pravo prvenstva zakupa na period do 30 godina ima pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i koje dostavi investicioni plan na koji saglasnost, uz predlog mera za realizaciju zakupa, daje komisija, s tim što ukupna površina predviđena za davanje u zakup po ovom osnovu ne može da iznosi više od 30% od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini predviđene za davanje u zakup u jedinici lokalne samouprave.
Komisiju iz stava 1. rešenjem obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede koje se objavljuje u službenom glasilu Republike Srbije.
Dokaz da je lice upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da se nalazi u aktivnom statusu, investicioni plan na koji je prethodnu saglasnost dala komisija i predlog mera za realizaciju zakupa iz stava 1. ovog člana, dostavljaju se Ministarstvu koje te dokaze dostavlja jedinici lokalne samouprave.
Odluku o pravu prvenstva zakupa donosi jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema dokaza iz stava 3. ovog člana.
Ako jedinica lokalne samouprave ne donese odluku o pravu prvenstva zakupa u roku iz stava 4. ovog člana, odluku donosi Ministarstvo.
Pravo prvenstva zakupa može da ostvari više pravnih lica na teritoriji jedne lokalne samouprave, a koja nisu u svojstvu povezanih lica, s tim što ukupna površina ostvarena po ovom osnovu ne može da bude veća od površine iz stava 1. ovog člana.
Lice koje ostvari zakup po osnovu prava prvenstva zakupa nema pravo ostvarivanja prava prečeg zakupa.
Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je predviđena za davanje u zakup umanjuje se za površinu iz stava 1. ovog člana.
Pravo prvenstva zakupa iz stava 1. ovog člana može da se ostvari i na katastarskim parcelama koje nisu bile predmet zakupa i korišćenja u prethodne tri agroekonomske godine, a katastarske parcele koje su opredeljene za pravo prvenstva zakupa smatraju se obuhvaćenim i sadržanim u godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Pravo prečeg zakupa ostvaruje se u postupku koji sprovodi jedinica lokalne samouprave raspisivanjem javnog poziva.
Javni poziv iz stava 10. ovog člana raspisuje se do 30. juna tekuće godine, a prijava na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavlja se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine jedinici lokalne samouprave.
Ako se na osnovu javnog poziva iz st. 10. i 11. ovog člana poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ne izda po osnovu prava prečeg zakupa, to zemljište daje se u zakup javnim nadmetanjem.
Pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (u daljem tekstu: pravo prečeg zakupa) ima pravno i fizičko lice koje je:
1) vlasnik sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, poljoprivrednog objekta, staklenika, plastenika i višegodišnjih zasada (voćnjaka i vinograda koji su u rodu) koji se nalaze na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini i koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje 3 godine;
2) vlasnik domaćih životinja, koji je i vlasnik, odnosno zakupac objekta za gajenje tih životinja na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se pravo prečeg zakupa ostvaruje i koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu najmanje 1 godinu.
Pravna i fizička lica iz stava 13. tačka 1) ovog člana imaju prednost prilikom opredeljivanja površine poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa.
Pravna i fizička lica iz stava 13. tačka 2) ovog člana pravo prečeg zakupa ostvaruju po osnovu uslovnih grla, i to do 1 ha po uslovnom grlu.
Ako je broj uslovnih grla po hektaru veći od preostale površine primenjuje se princip srazmernosti između broja uslovnih grla svakog imaoca prava prečeg zakupa i raspoložive površine u hektarima.
Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta koja pripada pravnom ili fizičkom licu kome je utvrđeno da ima pravo prečeg zakupa umanjuje se za površinu poljoprivrednog zemljišta koju ima u svom vlasništvu i u vlasništvu njemu povezanih lica, kao i za površinu poljoprivrednog zemljišta koju već ima u zakupu po osnovu ugovora zaključenog sa Ministarstvom i sa drugim licima.
Ako tokom trajanja zakupa pravno ili fizičko lice prestane da ispunjava uslove na osnovu kojih je dobilo pravo prečeg zakupa, odnosno pravo prvenstva zakupa, ugovor o zakupu prestaje da važi.
Zakupnina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru.
Zakupnina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po pravu prečeg zakupa po osnovu iz stava 13. tačka 2) ovog člana je prosečno postignuta cena zakupa po hektaru, s tim što zakupnina po pravu prečeg zakupa po tom osnovu ne može biti veća od prosečne cene zakupa po hektaru na teritoriji Republike Srbije u poslednje tri godine.
Zakupnina koja se ostvaruje po pravu prvenstva zakupa ne može da bude manja od zakupnine iz stava 20. ovog člana.
Prosečno postignuta cena zakupa po hektaru je prosečna postignuta cena na poslednjem održanom javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a ako u jedinici lokalne samouprave nije bilo javnog nadmetanja u prethodnoj godini, prosečna postignuta cena poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini svih graničnih jedinica lokalne samouprave.
Visinu zakupnine iz st. 19. i 20. ovog člana utvrđuje jedinica lokalne samouprave.
Odluku o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po osnovu prava prečeg zakupa donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.
Protiv odluke iz st. 4. i 24. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu, a protiv istih odluka donetih od strane organa jedinice lokalne samouprave sa teritorije autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.
Vlada bliže propisuje uslove, način i postupak za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijume za utvrđivanje visine zakupnine za pravo prvenstva zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa.
Ministar bliže propisuje uslove, način i postupak za ostvarivanje prava prečeg zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prečeg zakupa.”
OBRAZLOŽENjE
Amandamnom se eliminiše mogućnost da lica ( posebno tajkuni koji su se već okoristili privatizacijom) koja poseduju svoje zemljište ili imaju korisnička prava i isključivo se bave ratarskom proizvodnjom, za nove investicije ne koriste svoje zemljište već od države preuzimaju drugo zemljište, a cilj nam je da na svakom zemljištu niču investicije, prerada i da se uvećava zapošljavanje. Bez amnadmana postojala bi mogućnost da se zemljište zakupi po pravu prvenstva na jedno lice, a ono u vlasništvu povezanog lica proda!
PIO osiguranje definisano je zakonom o PIO i u njemu je definisana obaveza jednog člana da bude obveznik osiguranja, a nije nužno da to bude fizičko lice- nosilac koji iz mnogo razloga ne mora biti takav osiguranik. Takođe mišljenja sam da ukoliko prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta ne morate biti obveznik PIO zemljoradnika, ne bi morali ni prilikom zakupa!
Amandmanom se otvara mogućnost da po jednoj lokalnoj samoupravi može da bude više investitora, a ne samo 1, ali da ukupna površina bude do 30%. Recimo, kod investicija u staklenike na maloj površini se daju napraviti ekstremni profiti te ne treba sprečavati da se i drugi investitori priključe, a da svi zbirno ne pređu Zakonom predviđenih 30%.
Amandmanom se i smanjuje aktivni status za lica koja imaju nameru da zakupe zemljište za stočarstvo, kao vlasnici životinja i objekata. Mišljenja sam da je godina dana dovoljna, jer nam je cilj da posle usvajanja Zakona bude što više stočara.
Amandmanom se reguliše da se pravo prečeg zakupa, posle ostvarivanja, ne bi zloupotrebilo i prestalo sa delatnošću za koju je pravo prečeg zakupa ostvareno. Na primer, pojava da se stoka posle prve godine otuđi ili iskoristi za drugo pravo prečeg zakupa.
Amandmanom se takođe reguliše da kod prava prvenstva zakupa cena, po kojoj se zemljište izdaje u zakup, ne može biti niža od one koju iz prava prečeg zakupa koriste naši stočari.
Amandmanom se i sprečavaju zloupotrebe, na način da lica koja imaju poljoprivredno zemljište u svom vlasništvu i vlasništvu povezanih lica i zakupu neće moći za tu površinu da ostvare pravo prečeg zakupa.
NARODNI POSLANICI
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR)
_____________________________
ELVIRA KOVÁCS (ELVIRA KOVAČ)
_____________________________
ÁRPÁD FREMOND (ARPAD FREMOND)
______________________________
ZOLTÁN PÉK (ZOLTAN PEK)
______________________________
ANNAMÁRIA VICSEK (ANAMARIJA VIČEK)
______________________________
