Mirko Cvetković átalakított kormányának megválasztásáról

PREDSEDNIK: Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom. Molim predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da se jave za reč. Gospodin Bálint Pásztor, ima reč. Izvolite.

BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo sadašnji i budući ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je treća prilika kada možemo razgovarati o Vladi gospodina Mirka Cvetkovića. I ovo će biti treća prilika kada ćemo mi dati podršku toj Vladi.
   
Prva prilika je bila 7. jula 2008. godine, kada je ova vlada izabrana. Druga prilika je bila 18. decembra 2008. godine, kada je opozicija podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi gospodina Cvetkovića. Ovo je treća prilika kada možemo dati sud o radu aktuelne Vlade.
   
Mi smo u prethodna dva slučaja podržali rad Vlade, a to ćemo učiniti i sada, kao što sam malo pre rekao, iz nekoliko razloga. Ova vlada ima određene pozitivne rezultate u svom radu. Za nas je od izuzetne važnosti što je Srbija konačno ušla u red zemalja čiji državljani putuju bez viza u države, u većinu država EU.
   
Pored toga, donet je Statut AP Vojvodine, Zakon o nadležnostima AP Vojvodine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, uhapšen je Radovan Karadžić. To su možda najvažniji rezultati Vlade gospodina Cvetkovića. Isto tako, ima tu još raznih i obećanja i zajedničkih stremljenja koje trebamo da realizujemo i zbog toga ćemo mi dati podršku ovoj Vladi.
   
Za nas je politička stabilnost na prvom mestu. Mislimo da ne bi bilo dobro da Srbija sada ide na izbore. Ne mislimo da bi to bilo pogubno, ali mislimo da to ne bi bilo u interesu građana Republike Srbije. Ne bi bilo u interesu građana Republike Srbije zbog toga što ovu Vladu čeka još nekoliko zadataka u sledećim mesecima.
   
Svakako je značajno, svakako bi bilo značajno da Republika Srbija dobije status kandidata za članstvo EU. To ne bi bilo moguće postignuti, ako bismo sada imali izbornu kampanju, vanredne izbore, formiranje novog saziva Skupštine i Vlade, sigurno bismo imali zastoj od najmanje pola godine i mislimo da to nikome u Srbiji ne odgovara. Ali, zabrinjava me što je premijer malo pre rekao, samo, da je cilj kandidatura za članstvo EU, a nije rekao ni reč o tome da li je cilj i određivanje datuma početka pregovora o članstvu u EU.
   
Svi mi vrlo dobro znamo da je samo sticanje statusa kandidata za članstvo u EU polovičan rezultat. Gospodin Đelić sigurno zna da ima zemalja u našem okruženju koji su kandidati za članstvo u EU  već nekoliko godina. Na primer, Makedonija već više od pet godina ima kandidaturu, ali još nema određen datum početka pregovora.
   
Zbog toga, smatramo da treba učiniti sve u interesu toga da Srbija ne dobije samo status kandidata za članstvo u EU do kraja godine, nego i da se odredi datum početka pregovora o članstvu EU.
   
Pored toga, smatramo da treba doneti zakon o restituciji, zakon o javnoj svojini. Veoma je dobro što je i premijer o tim veoma važnim zakonskim projektima u svom ekspozeu govorio. Ali, nije govorio, na primer, o zakonu o izvornim prihodima AP Vojvodine. Smatramo da bi donošenje zakona o javnoj svojini, kojim bi AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave, nakon 16 godina, dobile nazad svoju imovinu bilo samo polovično rešenje. Druga polovina ovog rešenja je donošenje zakona o izvornim prihodima AP Vojvodine. Nadam se da se nije odustalo od donošenja ovog zakona do jeseni. Prema mojim saznanjima, donošenje tog zakona je isto tako uslov, na neki način, za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
   
Isto tako, smatramo da bi trebalo realizovati predizborna obećanja o otvaranju više stotina hiljada novih radnih mesta i povećanju standarda. Nadam se da će Vlada energičnije raditi na ostvarenju tog cilja. Isto tako, nadam se da će biti ispunjen i da će se realizovati dogovor između stožerne stranke vladajuće koalicije – DS i Saveza vojvođanskih Mađara, o promeni granica upravnih okruga u Srbiji.
   
Želeo bih sve vas da podsetim da je to deo našeg koalicionog sporazuma. To je trebalo odraditi do kraja 2008. godine, a sada je mart 2011. godine. Više puta smo o tome razgovarali, ali rezultata nema.
   
To nije nacionalno pitanje, to nije u interesu samo mađarske nacionalne zajednice ili bošnjačke nacionalne zajednice, to bi bilo u interesu čitave Srbije, jer postoji niz nelogičnosti koje proizilaze iz još uvek važeće Uredbe o upravnim okruzima, praktično iz 1992. godine.
   
Mislim da nam neće mnogo vredeti statistički regioni, neće nam mnogo vredeti oblasti unutar statističkih regiona, ako još uvek delamo po "logici" iz 1992. godine, koja ne uzima u obzir tok određenih reka i da mi jednostavno ne možemo očekivati sredstva iz EU, da ne možemo raditi na strategijama razvoja određenih opština, određenih oblasti, statističkih regiona, ako nam osnova nije dobra.
   
Zbog toga smatramo da je ovo jedno životno pitanje i da bi za vreme mandata ove vlade konačno trebalo promeniti Uredbu o upravnim okruzima. Nadam se da će se to desiti. Isto tako, smatramo da bi konačno trebalo otvoriti kancelariju AP Vojvodine u Briselu. Uopšte mi nije jasno zašto tu kancelariju još uvek nemamo, zašto još uvek nemamo saglasnost Vlade Republike Srbije, kada je to predviđeno i važećim statutom AP Vojvodine, na koju je saglasnost dala ova Narodna skupština.

(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da čujemo gospodina Balint Pastora.)

To su neki planovi koje bi trebalo realizovati. Mi se nadamo da će ova pitanja biti u fokusu rada Vlade gospodina Cvetkovića u narednih godinu dana.
   
Govorio sam o tome prošle nedelje, da vidimo određene nelogičnosti kod spajanja ministarstava i da ne mislimo da je rekonstrukcija Vlade nešto epohalno. Ne mislimo to zbog toga što, na primer, ne smatramo da će se više raditi u interesu ostvarenja prava i sloboda nacionalnih manjina nakon ukidanja samostalnog Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Ali, dobro je da su prihvaćeni naši amandmani, da će se novoformirano ministarstvo zvati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je pozitivan signal pripadnicima nacionalnih manjina, a još je bolje što će se formirati Uprava za ljudska i manjinska prava, kao organ uprave u sastavu ovog ministarstva.
   
Mi mislimo da je bilo izuzetno značajno što je postojalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Želim javno da se zahvalim ministru Čipliću na radu u proteklom periodu. Naravno, nismo se slagali uvek sa svim rešenjima i nismo se uvek slagali ni sa ministrom lično, ali on ima izuzetno veliku ulogu u tome što je donet Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
   
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, dobro je što Ministarstvo trgovine ulazi u sastav Ministarstva poljoprivrede, a ne obrnuto. Ukoliko bi poslovi Ministarstva poljoprivrede ušli u nadležnost Ministarstva trgovine, mislimo da bi to bio izuzetno loš signal poljoprivrednim proizvođačima. Ovo rešenje je mnogo bolje. Mislim da se ne radi samo o redu reči, da se ne radi samo o simbolici, nego ovo znači da će Vlada ozbiljnije raditi u interesu poljoprivrednih proizvođača.
   
Kao što sam to učinio malopre, i ministru Draginu bih želeo da se zahvalim na dosadašnjem radu. Naravno, znamo da poljoprivredni proizvođači nikada ne mogu biti zadovoljni i ne treba da budu zadovoljni radom Ministarstva poljoprivrede, ali određeni podaci govore o tome da je ovo ministarstvo pod vođstvom gospodina Dragina imalo rezultate. Želeo bih vas podsetiti samo na rekordan suficit u prošloj godini od 1,2 milijarde dolara i o podatku o ukupnom rastu poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini za 14%. Nadam se da će ovakvi rezultati biti aktuelni i ove godine i da će ovo ministarstvo na sličan način funkcionisati i pod vođstvom gospodina Petrovića.
   
Nadam se da će rečenica iz ekspozea gospodina premijera o tome da će se Vlada postarati da budu veća ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i ostvariti i da će poljoprivreda biti u svakom smislu prioritet za ovu vladu. Želeo bih vas podsetiti da je poljoprivreda, nažalost, jedina grana privrede u Srbiji koja posluje sa suficitom. Zbog toga treba podržati poljoprivredne proizvođače. Nadam se da će gospodin Petrović, u svojstvu ministra, moći da se izbori za adekvatna budžetska sredstva. Nikad nije dovoljno budžetskih sredstava za poljoprivredu, ali se nadam da će doći do injekcije, na neki način, u poljoprivredu u sledećim mesecima.
   
Govorio sam o tome i ove i prošle nedelje i sada bih želeo da ponovim, da nije dobar signal što ministar za poljoprivredu nije iz Vojvodine. Naravno, ne želim da kažem da imamo bilo šta protiv gospodina Petrovića. Kao što sam malopre rekao, mislimo da će on, u svojstvu potpredsednika DS, moći da se izbori za veća sredstva za poljoprivredu i to je u interesu svih poljoprivrednih proizvođača. Ali, doći će se do negativne promene u tom smislu što će on biti prvi ministar za poljoprivredu koji ne dolazi sa teritorije AP Vojvodine, izuzev gospodina Slobodana Milosavljevića, koji je bio ministar nekoliko meseci u prošloj Vladi.
   
Bez obzira na ovo, želim da kažem gospodinu Petroviću da na nas može da računa i da ćemo mi svakako pratiti njegov rad i da ćemo pružiti svu neophodnu podršku koju možemo da pružimo u interesu toga da poljoprivreda konačno dobije ono mesto u politici Vlade koje zaslužuje.
   
Gospodinu Predragu Markoviću bih želeo da kažem da je za nas zadovoljstvo što će on biti ministar kulture. On je, inače, dobitnih priznanja za istorijske zasluge u odnosima srpskog i mađarskog naroda. To priznanje je dobio kada je bio predsednik Narodne skupštine. Nadam se da će ga to podstaći da radi u interesu približavanja srpskog i mađarskog naroda, naravno, u sferi kulture.
   
Odmah bih želeo da ukažem na dva problema koji postoje u sferi kulture. Prvi je – konkurs koji je objavljen za otkup publikacija objavljenih u 2010. godini. Taj konkurs je otvoren do 8. aprila. Taj konkurs je na takav način bio objavljivan i prethodnih godina. Suština je u tome što će ministarstvo izvršiti otkup odabranih naslova, prvih izdanja publikacija na srpskom jeziku, objavljenih u 2010. godini, na osnovu predloženog spiska Komisije za otkup knjiga, a u drugom stepenu će se izbor vršiti među predloženim knjigama za biblioteke po svojim potrebama.
   
Nema, gospodine budući ministre, naslova na manjinskim jezicima. One biblioteke koje imaju značajan fond knjiga na jezicima nacionalnih manjina ne mogu taj fond da obnavljaju u smislu da se taj fond proširuje sa naslovima na jezicima nacionalnih manjina. To je jedno katastrofalno rešenje. Ja mislim, odnosno mi mislimo da bi to trebalo vrlo brzo da se promeni. Ovo nije problem samo za mađarsku nacionalnu zajednicu, ovo je problem za sve nacionalne zajednice koje žive u Republici Srbiji.
     
Drugi problem koji bi trebalo rešiti je donošenje, odnosno drugi prioritet jeste donošenje zakona o istorijskim arhivima ili kako će se već zvati taj zakon. Vi znate vrlo dobro da je formirana mešovita komisija istoričara. Ta mešovita komisija istoričara treba da istraži dešavanja iz 40-ih godina prošlog veka. Ta komisija je formirana i ona radi, ali ima poteškoća u radu, a imaće poteškoće u radu sve dok se ne donese novi zakon o istorijskim arhivima i dok se ti istorijski arhivi ne otvore. Jer zakon koji tu oblast reguliše donet je pre 16 godina, u potpunosti je anahron i zbog toga apelujemo na vas da predložite u što skorije vreme donošenje novog zakona o istorijskom arhivu.
   
Što se tiče finansija i Vojvodine, samo bih vrlo kratko da ponovim neke stvari koje sam govorio i prošle nedelje. Veoma je loš signal što ova Vlada neće imati ministra sa teritorije AP Vojvodine. Mi smo dobili biografije predloženih kandidata, i po najnovijoj biografiji gospodina Dulića, on je rođen u Beogradu, što nije značajna činjenica, ne ulazimo u to ko je gde rođen, naravno, ali piše i da živi u Beogradu. On je jedini ministar u Vladi, i u sadašnjoj i u budućoj, u čijoj biografiji piše gde živi. Normalno je da ministar radi i da ima radno mesto u Beogradu, ali zašto onda piše da on živi u Beogradu. To znači da nije sa teritorije AP Vojvodine, jer je u Beogradu rođen i tu živi. To je veoma loš signal za građane Autonomne pokrajine. Mi, naravno, ne smatramo da Vladu treba sastavljati po teritorijalnom ključu, ali je stvarno poražavajuće što Vlada neće imati bar jednog ministra sa teritorije AP Vojvodine.
   
Pored toga, malopre sam rekao da treba doneti zakon o javnoj svojini, treba doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine i treba …
   
(Predsednik: Gospodo poslanici, zaista vas molim da budete tiši.)
    
… i treba promeniti način razmišljanja po kojem je Vojvodina budžetski trošak od 7%. Mi smo slušali prethodnih godina ovu formulaciju. Dame i gospodo, Vojvodina nije budžetski trošak od 7% i zbog toga treba mnogo veća pažnja da se posveti razvoju AP Vojvodine. Ima podataka i o tome da je BDP po glavi u AP Vojvodini za 5% niži od proseka Republike, tek smo do ovog došli.
   
Da rezimiram, pošto mi ističe vreme. Za nas je politička stabilnost najbitnija i zbog toga ćemo podržati rad ove Vlade, koja ima određene rezultate u prethodnom periodu, ali insistiramo na donošenju zakona o izvornim prihodima Vojvodine, zakona o restituciji, zakona o javnoj svojini, otvaranju kancelarije AP Vojvodine u Briselu, i Vlada gospodina Cvetkovića može da računa za našu podršku, ne samo danas, nego i u budućnosti, ukoliko će izvršavati ove ciljeve. Hvala na pažnji.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem i dajem reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću.