Reagálás az ellenzék támadásaira, az 1944-es ártatlan áldozatok tiszteletére felállítandó újvidéki emlékművel kapcsolatban

JANKO VESELINOVIĆ: Govorili ste nešto o fašizmu. Bilo bi bolje da tu temu niste spominjali. Slučajno dolazim iz Novog Sada. U Novom Sadu, vaše kolege, gradonačelnik Miloš Vučević, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, doneo je odluku da podigne spomenik fašistima. Reći ću vam i kojima, Nađu Miklošu, okupacionom gradonačelniku Novog Sada, Balogu Imreu, tokom racije vršio ubijanje muškaraca, žena i dece, lično bajonetom ubijao decu, što je sam i priznao pred radnicima fabrike „Ristić“ u Novom Sadu, Tot Janošu, učestvovao u masovnim ubijanjima, Sopić Katarina, osuđena na trovanje grupe sovjetskih vojnika, među njima su bili ruski vojnici, Vizi Marton, hapsio, zlostavljao civilno stanovništvo itd, itd.

Vaša vlast SNS je donela odluku o podizanju tog spomenika. Podigli ste postament. Nikada ga nećete završiti zato što u Novom Sadu i Srbiji još uvek ima antifašista.

PREDSEDNIK:Reč ima Balint Pastor.

BALINT PASTOR: Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, najljubaznije bih vas zamolio, pošto je zabranjeno po Poslovniku direktno obraćanje, da prenesete kolegi narodnom poslaniku Janku Veselinoviću da ga treba da bude sramota zbog toga što je rekao malopre i što dovodi u opasnost neke istorijske procese.

Naime, 2013. godine je postignuto  u ovoj sali istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda.

(Srđan Milivojević: Ne sa fašistima.)

PREDSEDNIK: Nemojte da dobacujete.

BALINT PASTOR: Ne smeta mi što dobacuju jer ovo što govorim to su činjenice, to je nešto što se desilo pre devet godina u ovoj istoj sali. Ima tu narodnih poslanika koji su bili u to vreme narodni poslanici kada je za ovom govornicom tadašnji predsednik Mađarske Janoš Ader se izvinio za sve ono što se dešavalo u Novom Sadu i u drugim gradovima Republike Srbije 1941/42 godine. To je bio prvi korak istorijskog pomirenja.

Drugi korak se odvijao sledećeg dana kada je ova Narodna skupština usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944/45 godine.

Sledeći korak se odvijao sledećeg dana kada su položeni venci od strane tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića i predsednika Mađarske Janoša Adera, kada su izgrađeni spomenici u Čurugu nevinim žrtvama i srpskog i mađarskog porekla, nevinim mađarskim žrtvama sredstvima Republike Srbije, a nevinim srpskim žrtvama sredstvima Mađarske.

Sledeće godine je Vlada Republike Srbije ukinula dve odluke iz 1945. godine, kojima je mađarsko stanovništvo bilo proglašeno po osnovu kolektivne krivice ratnim zločincima i te odluke su bile na snazi 70 godina. Znači, bebe i starci i svi. To je bio fašizam koji je važio 70 godina u ovoj državi i Vlada Aleksandra Vučića je bila ona vlada koja je nakon 70 godina te odluke stavila van pravne snage i predsednik Vučić je u to vreme u svojstvu predsednika Vlade Republike Srbije položio i cveće na spomeniku nevinim žrtvama iz 1944. godine kod Spomenika „Ptice slomljenih krila“.         

Ovo što se dešava u Novom Sadu i što će se desiti vrlo brzo u Novom Sadu, to je izgradnja spomenika nevinim žrtvama iz 1944/45. godine. Tamo nema nijednog imena ni prezimena, piše na mađarskom, srpskom i nemačkom jeziku - nevinim žrtvama. Zamolio bih poštovanu opoziciju, pojedine stranke opozicije i pojedine narodne poslanike da ne dovode u pitanje ove istorijske procese koji su se desili pre 10 godina zahvaljujući SNS, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Tomislavu Nikoliću, zahvaljujući SVM.

Proteklo je devet godina od tada i mislim da svi građani Republike Srbije i svi građani Mađarske, bez obzira na nacionalnu pripadnost, mogu da vide kakvi su benefiti toga što smo imali hrabrosti za ono što vi niste imali hrabrosti pre 10 ili 15 godina, a tražili smo i od vas da postignemo istorijsko pomirenje, ali niste imali hrabrosti za to. Zbog toga što vam je krivo što niste imali hrabrosti za to sada napadate nešto za šta je apsolutno evidentno da je u korist srpskog i mađarskog naroda, bez obzira da li ti ljudi žive u Srbiji ili žive u Mađarskoj. Zamolio bih vas da ne dovodite u pitanje i ne dovodite u opasnost ove procese.

Ovakvo istorijsko pomirenje koje je postignuto između srpskog i mađarskog naroda u Evropi je postignuto isključivo u nemačko-francuskim i nemačko-poljskim relacijama. Ni u jednoj relaciji to nije postignuto. Govorio sam i prošli put u ovoj Narodnoj skupštini, to što smo mi zajednički postigli istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda to znači da problem nije ni u srpskom narodu nije ni mađarskom narodu. To što smo mi uspeli da postignemo to bi trebalo da bude primer i u nekim drugim relacijama. Umesto da radite na tome, vi dovodite u pitanje nešto iz čega imaju korist svi građani Srbije i Mađarske.

Ovo što ste pričali i što ste navodili imena to apsolutno nema veze ni sa ovim spomenikom ni sa bilo čim drugim. Zamolio bih vas da ne dobacujete i apsolutno nikome nije u interesu da fašistima podiže spomenik. Ali, oni koji su nevino bez bilo kakve sudske odluke bili streljani bez obzira da li se to desilo 1941/42 ili se to desilo 1944/45 godine, to nisu bili fašisti, to su nevine žrtve. Te nevine žrtve treba da imaju spomenike.

Možete vi da dižete galamu, možete vi da organizujete te spomenike, zbog ljudi, zbog političara koji imaju hrabrosti za to za šta vi niste imali hrabrosti, zbog toga će taj spomenik biti vrlo brzo izgrađen. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala gospodine Pastor.

Preneću vašu poruku poslaniku.

(…)

Reč ima Janko Veselinović.

JANKO VESELINOVIĆ: Gospodin Pastor je rekao jednu neistinu i, iskreno, nisam od njega tako nešto očekivao. Sve za njega mogu reći, ali nisam znao da se služi neistinama.

U obrazloženju odluke o postavljanju spomenika „Nevinim žrtvama“ stoje imena ljudi čija sam imena pročitao, zločinaca, ne nevinih žrtava nego zločinaca. I taj spomenik u Novom Sadu neće biti podignut. To je pod jedan.

Pod dva, nismo mi protiv pomirenja između srpskog i mađarskog naroda. Mi smo za pomirenje, prvi ja, zalažem se za pomirenje svih naroda na Balkanu. Ali, ne možete pomirenje između SVM i SNS izjednačavati sa pomirenjem između dva naroda. Znamo mi zbog čega ste se vi pomiril

PREDSEDNIK: Reč ima Balint Pastor.

BALINT PASTOR: Gospodine predsedniče, ja bih vas zamolio da prenesete uvaženom kolegi Janku Veselinoviću da je on profesor prava i da bi on kao profesor prava trebao da zna da je revolucija u redu kao neka kategorija politike, ali ne bi trebalo da poziva na rušenje nekih odluka koje su donete od strane legitimno izabranih organa Republike Srbije, bile one lokalnog, pokrajinskog ili republičkog nivoa.

U vezi spomenika „Nevin žrtvama“ iz 1944. godine postoji Odluka Skupštine grada Novog Sada. Sve dok ta odluka ne bude bila preinačena ili ukinuta, ta  odluka je važeća. On kao profesor prava ne bi trebao da poziva na nepoštovanje donetih odluka od strane legalno izabranih organa Republike Srbije, bez obzira da li se radi o lokalnim, pokrajinskim ili republičkim organima, sa jedne strane.

Sa druge strane, on je rekao da ovo pomirenje o kojem sam ja govorio nije između srpskog i mađarskog naroda, već između SNS i SVM. Nema niti je bilo potrebe za pomirenje između SNS i SVM, jer SNS i SVM nikad nisu bile posvađane, a pošto nikad nismo bili posvađani nema potrebe ni za istorijskim pomirenjem. I te kako je bilo potrebe za istorijskim pomirenjem između srpskog i mađarskog naroda i ja sam govorio o tome kakve benefite je to pomirenje donelo svim Srbima i svim Mađarima.

Da mi nismo zatvorili ta bolna poglavlja naše zajedničke istorije, mi ne bismo mogli da govorimo sada o tome da je Mađarska peti spoljnotrgovinski partner Republike Srbije, a za njihovo vreme je bila 17. partner. Dakle, sada peti, pre 12 godina 17. Mislim da cifre i brojke govore za sebe. Takođe, ne bismo mogli da govorimo o vrlo značajnim infrastrukturnim projektima između dve države.

To što oni nisu imali hrabrosti pre 12 ili 15 godina za ove korake, ja to mogu da razumem kao izraz frustracije, ali još jednom ponavljam, ovo ne bi trebalo da dovede do toga da dovode u pitanje ove procese, koji su nezabeleženi u istoriji ovog kontinenta, izuzev Nemaca i Francuza i Nemaca i Poljaka.

A što se tiče samog spomenika, pozivam uvaženog kolegu ili bilo koga da pokaže jedno ime i prezime na tom spomeniku. Kada taj spomenik bude bio podignut, neće naći nijedno ime i prezime, još jednom ponavljam…

Ja bih vas zamolio, gospodine predsedniče, da opomenete uvaženog kolegu. Ja znam da on nema argumente i znam i vidim da je nervozan i isfrustriran, ali nema potrebe za dobacivanjem, to ne priliči jednom profesoru prava sa državnog univerziteta.

Tako da, pozivam i uvaženog kolegu ili bilo koga da pokaže jedno ime i prezime na tom spomeniku koji će vrlo brzo biti izgrađen, neće naći nijedno ime i prezime, naći će natpis „Nevino stradalim žrtvama“, na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku.

Još jednom da kažem, pošto nije prvi put da se na ovaj sraman način govori o ovoj temi u ovoj Narodnoj skupštini mimo teme, da to ne radite, nećete proći dobro, uvek ćemo imati odgovor, uvek će biti ovakav odgovor i nema potrebe da ponavljate ove laži, jer kao što je neko već citirao, a vi govorite o fašistima, Gebels je rekao – hiljadu puta ponovljena laž može da bude predstavljena kao istina. Ovo što vi govorite, to je laž, ovo je spomenik nevinim žrtvama, biće izgrađen, a vi možete kao neki rušilac tamo da se pojavite, ali taj spomenik će stajati u Novom Sadu.

PREDSEDNIK: Po amandmanu, Borko Stefanović.

BORKO STEFANOVIĆ: Uvaženi kolega Pastor, da bi i vi i naše uvažene kolege znale čemu aplaudiraju, da pokušamo da razjasnimo ovu ne znam kakvu temu, kako je uopšte nastala zaista ne znam.

Činjenica je da ste podneli elaborat Skupštini da biste dobili dozvolu za izgradnju spomenika. U tom papiru koji ste predali Skupštini grada se nalaze imena najgorih krvnika iz novosadske racije iz januara 1942. godine.

Dakle, da bi građani i kolege razumeli šta je problem, i siguran sam da ni Miloš Vučević ni drugi nisu prošli kroz spisak da vide da je tu čovek koji je ubio Jovandiće, braću Jovandić u Novom Sadu, najgori krvnici i zločinci. Da li su bili mađarske nacionalnosti? Jesu. A da li su svi Mađari zločinci, fašisti, okupatori Hortijevi? Nisu. I naravno da to nikakve veze nema sa nacionalnim pomirenjem. I vi to dobro znate i ne kažete građanima istinu. Dali ste papir, možda greškom, ja bih voleo da je greška, na kojem stoje imena koje su nedostojna.

Ja vam govorim, vi to znate, kao potomak žene koja je bila pred tim ledom na Štrandu. Ja vam govorim jer vas poštujem, jer znam da nećete da budu ti ljudi tamo. Šta će čovek koji je bajonetom ubijao jevrejsku i srpsku decu na spisku nevinih žrtava¬? O tome se radi, da ste vi dali papir zaista nevinim žrtava iz nemilih zločinačkih dešavanja i zime 1944. godine. Pričali smo 2013. godine ovde, pa niko vam reč ne bi rekao.

U Novom Sadu niko taj spomenik ne bi napadao, ali ste vi očigledno, greškom ili namerom, opasan revizionizam, gospodine Pastor, opasan. Već smo pričali o tome. Ne možete nikako, koliko god se trudili, u paket nevinih mađarskih žrtava staviti zločince, jesu bili Hortijevi honvedi. Pa kako možete u isti paket te ljude stavljati. A i mi Srbi nismo, da budem pošten, i mi smo skloni to da radimo, i ne ponosim se time. Ali vam kažem, ljudi, to je greška, velika greška i to je mrlja na odnos Srba i Mađara, nepotrebno, zaista nepotrebno.

Vi znate, dolazite iz naroda koji je vodio ozbiljne revolucije i bune, ozbiljne, i vi sada ustanete i trljate nos profesoru Janku Veselinoviću za revolucije. Niko neće ni revolucije ni bune. Pregurali smo ih, i srpski i mađarski narod, preko glave. Ali ono što nećemo nikada dozvoliti je da na spomeniku, tačno je, ne piše nijedno ime, ali gospodine Pastor, molim vas, ustanite, recite kolegama, recite vašim koalicionim partnerima u lice kakav ste elaborat i predlog podneli Skupštini grada i nadležnim službama i da li je tačno da u tom papiru pišu ova imena koja je Janko Veselinović ovde pročitao. Jer ako piše jedno, pazite, jedno, a ne 12, a piše 12, 13, 20, već je užasna greška, mrlja strašna, mrlja užasna. To nisu nevine žrtve, to nisu nevine žrtve, to su ljudi koji su bacali bebe pod led jer su pogrešne nacionalnosti. Kao što i jesu nevine žrtve, kada neko dođe, to smo pričali, sećate se, pa bio on i general Rukavina, pa kaže - ubij zato što je Mađar, to je zločin i taj čovek je zločinac, a ne Srbin. Ako ćemo tako, nećemo daleko stići.

Molim vas da vodite računa da se zna o čemu ovde pričamo. Kakav spomenik pravite? Napravili ste mu temelj koji je pogrešan. O tome ja govorim. A sam spomenik, da nije bio takav temelj, mogli ste biti oprezniji, mogli ste biti mudriji i mogli ste voditi računa o osećanjima građana Bačke i Novog Sada u znak sećanja na januar 1942. godine, koji je prethodio januaru 1945. godine. Hvala.

PREDSEDNIK: Daću reč još jednom vama, gospodine Pastor, i idemo dalje.

BALINT PASTOR: Hvala lepo, gospodine predsedniče. Mislim da je svima sve apsolutno jasno.

Pita prethodni govornik, ne razume kako je došlo do ove rasprave. Pa došlo je do ove rasprave tako što je njegov kolega, nekadašnji stranački kolega, ja više ne mogu da pohvatam te konce ko je u kojoj stranci, ali nekada su bili u istoj stranci, njegov nekadašnji stranački kolega je pokrenuo ovo pitanje u raspravi u pojedinostima o Predlogu zakona o ministarstvima. Zato govorimo o ovoj temi. Zato što sam ja imao potrebu da reagujem zbog nevino stradalih žrtava i 1942. i 1944. godine.

Nas optuživati za revizionizam je čist bezobrazluk. Mi smo tamo sa vama zajedno, sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, sa predstavnicima srpskog naroda, na svim obeležavanjima tih dešavanja i 1942. godine i ne pravimo razliku između nevino stradalih žrtava 1942. godine i nevino stradalih žrtava 1944. godine, bez obzira da li se radi o Srbima, Mađarima, Jevrejima, Romima ili bilo kojoj nacionalnosti. Znači, nas optuživati za fašizam, revizionizam je apsolutno sramno.

Sa druge strane, kažete da ja napadam uvaženog kolegu profesora prava i da govorim o nekakvim revolucijama. Pa on je rekao da neće da stoji taj spomenik tamo. Pa kako neće stajati. Pa postoji važeća odluka Skupštine grada Novog Sada. Kako neće stajati, ako neće biti revolucije? Sve odluke su donete. Postoji saglasnost Ministarstva za rad, socijalna pitanja i boračka pitanja Republike Srbije. Postoji saglasnost. Postoji Zakon o ratnim memorijalima. Ova Skupština je donela taj zakon. Po tom zakonu, u vezi svakog spomenika treba da postoji saglasnost Ministarstva. Znači, postoji saglasnost republičkog ministarstva, postoji i odluka Skupštine grada Novog Sada, sve je u pravnom smislu besprekorno čisto, sve ovo što je preostalo. To je tehnika, to je izgradnja spomenika i to će vrlo brzo biti izgrađeno.

Ako će neko sebi dopustiti pravo da ruši spomenik u vezi kojih spomenika postoji saglasnost republičkog ministarstva, država stoji iza tog spomenika. To je revolucija, to je nepoštovanje pravnog sistema Republike Srbije i svako ko pokuša tako nešto za to treba da odgovara. To je vandalizam. To je rušenje poretka.

Još jednom da kažem i to je poslednja rečenica, na tom spomeniku nema ni jednog imena, ni jednog prezimena. To je spomenik nevino stradalim žrtvama, kao što postoji spomenik nevino stradalim žrtvama iz 1941/1942. godine i treba postoji još jednom kažem tamo se mi pojavljujemo, polažemo venac i smatramo ih našim žrtvama, tako treba da postoji spomenik nevino stradalim žrtvama 1944/1945. godine i treba svi da ih smatraju svojim žrtvama, jer su nevino stradali. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.