Kollégiumokról szóló törvény - a VMSZ módosítási indítványainak vitája

PREDSEDNIK: Na član 48. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici László Varga, Bálint Pásztor, Elvira Kovács i Árpád Fremond. Izvolite, gospodine Pásztor.

BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli ukupno pet amandmana na Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu sa ciljem da se Predlog zakona usaglasi sa postojećim rešenjima iz Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Kao što znate, ovaj dom je usvojio Zakon o nacionalnim savetima 31. avgusta prošle godine. Mi smo najdobronamernije podneli te amandmane da ne bismo došli u situaciju da je određeni zakon u koliziji sa postojećim zakonskim rešenjima.
   
Vi ste, gospodine ministre, prihvatili tri od pet amandmana. Prihvatili ste naš amandman u vezi mreže ustanova, znači, u vezi nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina u postupku definisanja mreže ustanova učeničkog i studentskog standarda.
   
Prihvatili ste naš amandman u vezi predlaganja određenih delova vaspitnih mera od strane nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Isto tako ste prihvatili amandman koji se odnosi na nadležnosti nacionalnih saveta po pitanju definisanja rang lista, ali niste prihvatili amandmane u vezi nadležnosti nacionalnih saveta u postupku imenovanja direktora ustanova učeničkog i studentskog standarda i imenovanja članova upravnog odbora ustanova učeničkog i studentskog standarda.
   
Najdirektnije bih vas želeo pitati, očekujem odgovor – zašto niste prihvatili ova dva amandmana, kada ste prihvatili tri druga amandmana, jer se radi bukvalno o istom setu amandmana? Radi se o amandmanima čiji je cilj isti, da ne bude kolizije u našem pravnom poretku. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Na član 49. amandman, sa ispravkom, zajedno su podnele narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić.
     
*   *   *
   
PREDSEDNIK: Na član 54. amandman sa ispravkama su zajedno podneli narodni poslanici László Varga, Bálint Pásztor, Elvira Kovács i Árpád Fremond. Da li neko želi reč? (Da). Gospodin László Varga. Izvolite.
   
LÁSZLÓ VARGA: Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, kolega Pásztor je obrazložio i predstavio suštinu dva naša amandmana podnetih na član 48. i 54. Predloga zakona. Želeo bih da diskutujem malo šire.
   
Srbija je 22. decembra prošle godine podnela zahtev za kandidaturu za članstvo u EU i time je nedvosmisleno preuzela obavezu da svoje zakonodavstvo usklađuje sa evropskim. Međutim, preuzela je i obavezu da zakonodavnu proceduru usklađuje sa evropskom procedurom i evropskom praksom. Ta obaveza podnošenja kandidature nije postala pravna, ali je svakako politička, pa i moralna i iz tog razloga mislim i tvrdim da bi bilo celishodno tu obavezu i poštovati.
   
Naravno, zakonodavna procedura se sastoji od puno delova i kritike Evropske komisije godišnjim izveštajima se odnose na razna pitanja, od hitnosti postupaka do nepostojanja javne rasprave i nekih drugih manje bitnih aspekata. Međutim, mislim da je mnogo bitnije i najosnovnija obaveza, kada govorimo o zakonodavnoj proceduri, da ta procedura bude takva da na kraju kada se usvoji jedan zakon, taj zakon ne bude u koliziji sa jednim drugim važećim zakonom. Mislim da to sigurno nije praksa ni u jednoj zemlji EU. Dešava se u gotovo svim zemljama da se donese zakon koji ima rupa, koji je u koliziji sa nekim drugim, ali da se zakoni donose svesno na način da je predlagač svestan činjenice da je u prelog u koliziji sa drugim zakonom, mislim da to ni u jednoj državi EU, a ni u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima nije i ne bi trebala da bude praksa.
   
U ovom slučaju, nažalost, radi se o tome. Kolega Pásztor je govorio o tome na koji način se stvara kolizija između zakona o učeničkom i studentskom standardu, sa jedne strane, i Zakona o nacionalnim savetima, sa druge strane. Ukoliko je cilj, a to bi trebalo da bude cilj, da prihvatanje evropskih vrednosti bude prioritet, onda bismo morali svi zajedno više da radimo na prihvatanju te prakse, umesto na stvaranju ovako loše prakse.
   
Moramo ili bismo morali polako prihvatati evropski način razmišljanja u smislu prihvatanja ili stvaranja kompromisa kada se radi o raznim pitanjima, kompromisa u cilju da se neka rešenja u Narodnoj skupštini ne donose na način da se, u ovom slučaju, predstavnici vladajuće koalicije preglasavaju, jer mislim da to ne vodi dobrom. Pokušali smo sa traženjem kompromisa i moram to ovde pred Narodnom skupštinom da kažem, da smo uspeli u tome i da nam se učinilo da smo uspeli u tome.
   
Naime, podneli smo dva amandmana. Posle toga smo podneli i ispravke ta dva amandmana. Te ispravke nismo podneli iz razloga što smo ustanovili da smo učinili neki propust ili omašku prilikom pisanja tih amandmana, nego zato što smo se dogovorili sa pomoćnikom ministra u vezi teksta amandmana koji je prihvatljiv za Ministarstvo. Nadam se da neće niko ovu moju tvrdnju da demantuje.
   
Ako je to tako, onda mislim da bi, i u tom smislu bih apelovao, mnogo racionalnije bilo u raspravi ili prilikom glasanja prihvatiti ova dva amandmana, koja su, još jednom ponavljam, sačinjena zajedno sa pomoćnikom ministra prosvete, jer je to evropski način donošenja zakona.
   
Sa druge strane, tu se obraćam pre svega kolegama iz DS, mislim da nije održiva situacija da Narodna skupština, odnosno vladajuća koalicija 31. avgusta kada je donela Zakon o nacionalnim savetima imala jedno mišljenje u vezi jednog pitanja a sada drugačiji. Radi se o pitanju da li nacionalni saveti nacionalnih manjina treba da imaju nadležnosti u postupku izbora, odnosno imenovanja direktora i članova upravnih odbora, a u situaciji kada nijedan dan prakse, odnosno nijedan dan primene u praksi tog zakona nismo imali, sada se ovim zakonom menja taj stav.
   
Ukoliko se setimo rasprave kada je ministar Čiplić, predstavnik Demokratske stranke lavovski branio Zakon o nacionalnim savetima, mislim da je dosta čudno ili bi bilo dosta čudno da isti poslanici koji su glasali tada za taj zakon, za rešenja koja sadrži taj zakon sada, prilikom donošenja ovog zakona imaju drugačije mišljenje. To je jednostavno u najmanju ruku čudno.
   
Argument prema kojem ili sa kojim je odbijen ovaj a i prethodni naš amandman, iz razloga što prema mišljenju Ministarstva nije neophodno rešenje iz jednog zakona prenositi u drugi zakon, jednostavno taj argument ne stoji. Naime, ukoliko bi taj argument bio tačan, onda je ministarstvo bilo u obavezi da odbije i ostala tri naša amandmana. Naime, i ta tri naša amandmana se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta koji već sadrži Zakon o nacionalnim savetima. Dakle, potpuno identična situacija. Svesni smo mi naravno i okolnosti zašto je ovaj naš ili zašto su ova dva naša amandmana odbijena. Iz razloga što se Ministarstvo ne slaže sa činjenicom ili sa rešenjem da nacionalni saveti treba da imaju bilo kakve nadležnosti u postupku imenovanja direktora i članova upravnih odbora. Ako je to tako onda to treba saopštiti sa jedne strane, a sa druge strane treba staviti van snage odredbe Zakona o nacionalnim savetima koji regulišu ovo pitanje. Na taj način onda je situacija nedvosmislena i onda se ne stvara koalizija.
   
Naravno, ni u kom slučaju to ne bi želeli i ne bi podržali i ova diskusija je usmerena u pravcu apela da se ipak prihvate ova dva naša amandmana jer mislimo i tvrdimo da je nemoguće ili da nije dobro da se Srbija ponosi Zakonom o nacionalnim savetima a za pola godine od donošenja tog zakona, novim zakonima u ovom slučaju zakonom o učeničkom i studentskom standardu, kasnije naravno i budućim zakonom o osnovnoj školi i zakonom o srednjoj školi derogira odnosno stavlja van snage zakon koji je donet 31. avgusta. Hvala vam.
   
PREDSEDNIK: Gospodin Žarko Obradović ministar. Izvolite.
   
ŽARKO OBRADOVIĆ: Hvala. Kolega Varga mislim da nema potrebe za tako teškim rečima i tako krupnim ocenama kakve ste vi izneli, položaj bilo koje etničke zajednice, nacionalne manjine u Srbije nije određen samo jednim zakonom nego korpusom prava i obaveza koje uživaju. Mogu vam reći i pozivajući se na dobru evropsku praksu, da je malo zemalja u Evropi koje su svojim pripadnicima manjina omogućili prava koje je omogućila Republika Srbija.
   
U jednom drugom vremenskom periodu, primera radi devedesetih godina, to uopšte nije uzimano u obzir zato što je tada rečnik bio drugojačiji i situacija je bila drugačija pa su se pominjanje tih prava odnosno objašnjenje prava pripadnika manjina je dobila jedan potpuno, potpuno drugi sadržaj.
   
Posle 2000. godine polako stvari dolaze na svoje. Stvarno sada kada se govori o pravima pripadnika manjina i o dobroj evropskoj praksi onda treba izvući jedan dobar zakon, praksu pa reći ovako je u toj zemlji a ovako je u Srbiji. Ako Srbija bude u zaostatku u odnosu na tu zemlju onda i ja i drugi ministri treba da se zapitamo da li je to logično. Ako Srbija bude u prednosti u odnosu na tu dobru evropsku praksu i druge zemlje onda naši pripadnici manjina treba da shvate, da znaju da je Srbija stvarno pružila prava kakva drugi nisu i da time može da se ponosi.
   
Mislim da ova vlada Republike Srbije nikada nijednom svojom rečju ili delom nije učinila bilo šta loše za pripadnike manjina ali pozivanje na dobru evropsku praksu mora da bude utemeljeno i odgovarajućim dokazom. Postoji Zakon o savetima manjina i njegove nadležnosti i mi smo smatrali da pojedina rešenja nije neophodno unositi u odredbe ovog zakona i to je naš stav. Možda smo u  pravu, možda nismo. To je naš stav.
   
Vi dobro znate, ako hoćete da znate da Srbija u odnosu na brojne druge zemlje ima najveći broj pripadnika različitih etničkih grupa i da korpus prava koje oni imaju daleko nadilazi ne samo dobru praksu Evropske unije jer u tim dobrim praksama Evropske unije sadržane su i one zemlje koje ne priznaju pripadnike manjina a kamo li da im obezbeđuju korpus prava, ali su im usta puna prava pripadnika manjina i da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja to praktično pokazuje i nema potrebe da se na taj način govori o Republici Srbiji, o ovom ministarstvu možete i o ministru ali o Republici Srbiji nije korektno jer mi u obrazovanju, vi to dobro znate kao i drugi, ali to moram i javnosti radi reći imamo osam manjinskih jezika koji se koriste na nivou srednjeg obrazovanja, na pet manjinskih jezika pravimo obrazovanje pripadnika manjina u visokom obrazovanju.
   
Znači država čini maksimalno što je moguće i mi smo jednostavno procenili da rešenje iz jednog zakona ne moraju biti sadržaj drugog zakona. Ako smo mi i u krivu, pa ima ko će o tome dati svoj sud i mi ćemo to poštovati. Ako pak nismo, zakoni će se primenjivati i jedan i drugi. Bez uvrede, nemojte uzimati sebi na pravo da govorite da je u koliziji ili nije u koliziji. To određuje neko drugi. Ne vi i ne ja. To ćemo videti ako se obratite tom drugom šta će taj drugi reći. Mislim da je krajnje vreme da prestanemo sa jednom, da kažem, praksom koja je bila, nažalost, karakteristika devedesetih godina, da o svojoj zemlji i onome što radimo govorimo na jedan način koji nije korektan. Nije korektan. Imamo dvadeset i više pripadnika manjinskih etničkih zajednica, imamo pravo o kojima drugi mogu samo da sanjaju. Pa, da vidimo koji su to evropski standardi, koja su to evropska prava, koja je to praksa dobra, bez uvrede, ja sam kao poslanik ove Narodne skupštine Republike Srbije i bio član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, bio član Parlamentarne skupštine OEBS i odlično znam šta je dobra praksa i koja su prava i koje su obaveze. Problem je što devedesetih godina prava i obaveze objašnjavane na različite načine koja je bila politička zloupotreba položaja pripadnika manjina.
   
Sada, posle 2000. godine tome više nema mesta i sada polako stvari dolaze na svoje. Ovoj vladi niko ne može prigovoriti da bilo kojim svojim postupkom na bilo koji način ograničava prava manjina. Da li su pripadnici manjina zadovoljni svim, to je drugo pitanje. Da li smatraju da je to malo, i to mogu da razumem. Da li smatraju da treba više, i to mogu da razumem. Pozivanje na dobru evropsku praksu podrazumeva i konkretan primer. Kaže se, u zemlji toj i toj ovo ima, to i to, a ovde kod nas u Srbiji nema. U zemlji toj i toj standard je Savet Evrope na sednici dogovoreno to i to. To je onda praksa. Inače, ovako, to je stav koji može, ali ne mora biti utemeljen. Hvala vam.
   
PREDSEDNIK: Gospodin László Varga, replicira, misli da nije dobro shvaćen.
   
LÁSZLÓ VARGA: Mislim da nisam dobro shvaćen zaista. Nisam govorio o dobroj praksi u oblasti manjinskih prava, iako ste vi o tome govorili u svojoj replici. Dakle, o toj praksi se u najpozitivnijem smislu svakom prilikom izjašnjavamo. Poslednja prilika je bila danas sa izvestiocem za Srbiju Evropskog parlamenta. Govorio sam o jednoj drugoj praksi, a to je praksa zakonodavne procedure i to je jedno sasvim drugo pitanje. Naime, sigurno ne možete navesti nijedan primer, ni dobar ni loš, da se namerno, odnosno svesno donosi zakon u bilo kom parlamentu EU, a da je taj zakon u koliziji sa jednim zakonom donetim pre samo nekoliko meseci.
   
Mislim da bez obzira na vaš stav ipak narodni poslanici imaju pravo da ocenjuju da li je jedan zakon u koliziji sa drugim i koji nije i to pravo proizilazi iz činjenice što narodni poslanici donose zakone.
   
S treće strane, još jednom bih želeo ponoviti obrazloženje prema kom nije neophodno ova rešenja preuzeti zato što su sadržana u drugom zakonu. Ako ovo pravilo ili ovaj princip važi, onda ste trebali odbiti i ostala tri naša amandmana. Pošto je potpuno identična situacija sa ova dva amandmana i sa ona tri amandmana koja su prihvaćena. Nažalost, to bih još jednom ponovio, mislim da je nešto sasvim drugo ili treće tačno, a to je da se Ministarstvo prosvete ne slaže sa rešenjima iz Zakona o nacionalnim savetima. Ukoliko je to tako, onda to treba saopštiti, treba za to većinu obezbediti i staviti van snage ove odredbe Zakona o nacionalnim savetima, da ne bi u praksi postojala kolizija. Hvala vam.
   
*   *   *
   
PREDSEDNIK: Gospodin Jon Magda se javio.
   
JON MAGDA: Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram zbog javnosti u vezi amandmana kolege Lasla Varge, Balinta Pastora, Elvire Kovač i Arpada Fremonda. Stav Odbora takođe je bio da se ne prihvataju ovi amandmani, pa bih zbog javnosti samo da pročitam član zakona i kako bi izgledao taj član zakona ako bismo prihvatili amandman poštovanih kolega.
   
Član 54. – direktora ustanove imenuje osnivač posle sprovedenog javnog konkursa. Drugi stav – direktora ustanove čiji je osnivač Republika Srbija imenuje i razrešava Vlada. Znači, to je na nivou Republike, gde je osnivač Republika. Vi sad tražite vašim amandmanom u ustanovama učeničkog i studentskog standarda čije je sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi da se primenjuju relevantne odredbe zakona kojim se uređuju nadležnosti Saveta nacionalnih manjina.
   
Znači, mi sada samo prebacujemo gde je osnivač država ili Republika da neko tamo u lokalnoj samoupravi daje svoje mišljenje na izbor direktora kojeg postavlja i imenuje Vlada. Smatram da to nije u redu i uopšte nema veze. Smatram da ovaj zakon nije ni u kakvoj koliziji sa drugim zakonima o nacionalnim savetima. Samo se tu malo interpretira na vaš način. Ja kao pripadnik jedne nacionalne manjine i kao čovek koji je zainteresovan za prava nacionalnih manjina smatram da ne treba da insistirate na ovom amandmanu jer nije u redu. Hvala vam.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Reč ima gospođa Olena Papuga.
   
OLENA PAPUGA: Poštovana predsednice, ministre, članovi Vlade, hoću da kažem da ceo Odbor za prosvetu nije bio protiv ovih amandmana. Glasala sam za ovaj amandman i hoću da se zna, da javnost zna da nisu svi bili protiv tog stava koji je iznela Poslanička grupa manjina. Jednostavno, ako postoji kolizija, ako postoji nedorečenost, ona još uvek može da se ispravi. Mislim da bi ministar i predstavnici Vlade trebali o tome da razmisle.
   
PREDSEDNIK: Gospodin Bálint Pásztor ima reč.
   
BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsednice, želeo bih da koristim vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik.
   
Gospodine ministre, veoma mi je drago što ste vi ipak odgovorili na ove naše stavove. Niste meni, ali ste gospodinu Vargi i to je prihvatljivo. Naravno, ne morate vi meni lično da odgovorite na pitanje koje sam vam ja postavio, ali je očigledno da, kako bi to narod rekao, nismo u istom filmu.
   
Vi ste govorili o tome i izneli svoj politički stav kakav je položaj nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Vi naravno imate prava na svoj stav. U zagradi moram da kažem da se mi slažemo sa vašim stavom. Niko od nas nije rekao da su pripadnici nacionalnih manjina ugroženi, da pripadnici nacionalnih manjina ne uživaju određena prava. Nismo rekli da zakonska rešenja nisu dobra. Nismo rekli da u određenim drugim državama pripadnici nacionalnih manjina imaju više prava. U to uopšte nismo ulazili, jer naravno ima država u kojima pripadnici nacionalnih manjina uživaju veća prava, a postoje i države, pa čak i države Evropske unije u kojima pripadnici nacionalnih manjina npr. nemaju kolektivna prava, kao što pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji imaju kolektivna prava.
   
Znači, mi uopšte nismo o tome govorili, mi smo govorili o tome da smo najdobronamernije predložili pet amandmana, da u praksi ne bi bilo problema u vezi primene ovih zakonskih rešenja i rešenja iz postojećeg, važećeg Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
   
Jednostavno, ne bismo želeli da se svakom prilikom Vlada ili bilo koji drugi državni organ odlučuje da li će primenjivati odredbe Zakona o nacionalnim savetima ili će primenjivati odredbe zakona o učeničkom i studentskom standardu, pa kako Vladi više odgovara, tako će primenjivati ili jedan ili drugi zakon.
   
Mi smo to želeli da izbegnemo i zbog toga smo predložili pet amandmana od kojih ste prihvatili tri. Ona tri amandmana koja ste prihvatili, isto tako sadrže rešenja koja su već sadržana u našem pravnom sistemu, konkretno u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i zbog toga ne stoji vaša argumentacija da ova dva amandmana niste prihvatili zbog toga što smatrate da ne treba prepisivati zakonska rešenja iz jednog zakona u drugi zakon.
   
Ovde se najverovatnije radi o nečemu drugom, radi se o stavu koji ste izneli na sednici Odbora za prosvetu, da vi lično, kao ministar, ne smatrate dobrim određena rešenja iz Zakona o nacionalnim savetima i ne smatrate da nacionalni saveti nacionalnih manjina trebaju imati nadležnosti u postupku imenovanja direktora i članova upravnog odbora ustanove učeničkog i studentskog standarda. Gospodine ministre, naravno, vi imate pravo na svoj politički stav, ali nemate pravo na to, kao što nemamo ni mi, nema niko pravo na to da po svojoj volji ignoriše određena rešenja iz pravnog poretka Republike Srbije, bez obzira na to da li se slaže sa određenim rešenjima ili se ne slaže. Ako se vi slažete sa rešenjima iz Zakona o nacionalnima savetima, onda ne vidim problem u tome da ova dva amandmana budu prihvaćena i da izbegnemo situaciju u kojoj bi moglo doći do kolizije između dva zakona.
   
Gospodinu Magdi bih želeo da kažem da očigledno nije dobro pročitao Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. U tom zakonu ne piše da lokalne samouprave daju mišljenje o kandidatu, nego piše da nacionalni saveti daju mišljenje o kandidatima za direktora ustanove i kandidatima za članove upravnog odbora ustanove učeničkog i studentskog standarda. To rešenje postoji u našem pravnom sistemu. Sve dok se ne promeni Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, to rešenje je važeće. Nemam pravo ni ja, nema pravo ni ministar, nema pravo ni jedan narodni poslanik da ignoriše rešenja koja postoje u pravnom poretku Republike Srbije.
   
Nema pravo zbog toga što, prema članu 20. stav 2. Ustava Republike Srbije, dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. Ustav Republike Srbije priznaje, u pravu je ministar, za razliku od mnogih zemalja, kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina. Jedno takvo kolektivno pravo jeste da nacionalni saveti daju mišljenje u postupku imenovanja direktora i članova upravnog odbora ustanove učeničkog i studentskog standarda. To rešenje postoji od 31. avgusta prošle godine. Uopšte ne vidim pravnu mogućnost za to da se drugim zakonom to rešenje preinači i da se stavi izvan pravne snage, jer bi to značilo da Narodna skupština smanjuje dostignuti nivo prava pripadnika nacionalnih zajednica. Jednostavno, mi o tome govorimo.
   
Ne govorimo o tome šta bismo mi želeli da sadrži ovaj zakon. Govorimo o tome šta sadrži pravni poredak Republike Srbije od 31. avgusta prošle godine. Ako je to tako, a jeste, svako može da pročita taj zakon, onda uopšte ne vidim mogućnost za to da se ovi amandmani ne prihvate. U pravu je gospodin ministar, ne mogu ja da cenim, ne može niko od nas da ceni da li je određeni zakon u skladu sa Ustavom ili nije. To je posao za Ustavni sud.
   
Ali jednostavno, ne bismo želeli da dođemo u situaciju da moramo glasati protiv ovog zakona, da zatražimo ocenu ustavnosti ovih odredbi zakona o učeničkom i studentskom standardu, jer smatramo da to ne bi bilo celishodno. Mnogo bi bilo celishodnije da kažemo da su ta rešenja postojeća i da ta rešenja prepisujemo u ovaj drugi zakon ili da se nađe drugo rešenje, pa da se napiše u prelaznim i završnim odredba Predloga zakona da se primenjuju određena rešenja iz Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
   
Još nešto bih želeo da kažem, da bih podvukao ovo što sam malopre govorio, da se ne radi o novom predlogu, da se ne radi o novom rešenju, nego da se radi o postojećem rešenju. U članu 23. stav 1. Zakona o nacionalnim savetima piše – pojedinačni pravni akti, pa se nabraja iz kojih članova ovog zakona, znači Zakona o nacionalnim savetima, koji su doneti bez odgovarajućeg predloga ili mišljenja nacionalnog saveta, su protivzakoniti, odnosno ništavi. Pravnim rečnikom, to znači da svaki nacionalni savet, prilikom svakom imenovanja direktora ustanove učeničkog i studentskog standarda ili članova upravnog odbora, može da zatraži pred nadležnim sudom da se poništi to imenovanje direktora ili člana upravnog odbora. Tako je po našem pravnom sistemu.
   
Mislimo da to ne bi bilo celishodno, jer mi, kao što smo vama saopštili i na razgovorima, ne želimo da usporimo ceo ovaj sistem, ne želimo da dovedemo pod znak pitanja efikasnost postojanja i funkcionisanja sistema domova učenika i studenata, nego isključivo želimo da već postojeća pravna rešenja i u primeni budu poštovana. U prevodu to znači, pošto član 12. Zakona o nacionalnim savetima reguliše nadležnost nacionalnih saveta u sferi obrazovanja, - zakon o nacionalnim savetima kaže isto ovo što smo mi predložili amandmanom, da nacionalni saveti daju mišljenje u postupku imenovanja direktora i članova upravnog odbora, - ako se ta nadležnost ne primenjuje i ne poštuje, bez obzira šta bude pisalo u zakonu o učeničkom i studentskom standardu, svaki nacionalni savet može da zatraži poništavanje imenovanja. Tek tada će nastati situacija kada će se usporiti sistem, kada će biti dovedeno u pitanje sistem efikasnost funkcionisanja učeničkih i studentskih domova.
   
Zbog toga apelujem na vas, gospodine ministre, najdobronamernije, da do dana za glasanje nađemo rešenje, nađemo kompromis i da ovi amandmani, koji nisu naši amandmani, mi smo samo podnosioci ovih amandmana, nego su amandmani pravnog sistema Republike Srbije, ako smem tako figurativno da se izrazim, da nađemo rešenje i da ovi amandmani, koji su inače simboličke prirode, radi se o davanju neobavezujućeg mišljenja nacionalnih saveta, da ta rešenja budu inkorporirana i u zakon o učeničkom i studentskom standardu i da izbegnemo moguću situaciju kolizije ovih zakona, moguću situaciju poništavanja određenih odluka Vlade pred nadležnim sudom i slične situacije. Zbog toga apelujem na ministra da prihvati naše amandmane. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆI (Nikola Novaković): Reč ima gospodin Jon Magda.
   
JON MAGDA: Pošto ste me prozvali da verovatno nisam pročitao Zakon o nacionalnim savetima. Veoma dobro poznajem zakone i znam tačno šta vi tražite, pošto sam pripadnik nacionalne, objasnio sam.
   
Nešto drugo želim da vas pitam - da li je obavezujuće mišljenje jednog nacionalnog saveta u postupku izbora nekog direktora?
   
Drugo pitanje – osnivač kao osnivač, šta bi uradio i koje bi mišljenje tražio ako bi na teritoriji jedinica lokalne samouprave ili pokrajine imamo deset pripadnika nacionalnih manjina gde je u službenoj upotrebi taj isti jezik. Od kog nacionalnog saveta će zatražiti mišljenje?
   
Znači, upravo zbog toga smatramo da ovaj amandman ne trebamo prihvatiti zato što će to otežavati postupak izbora organa u učeničkom i studentskom savetu.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Reč ima ministar, gospodin Obradović Žarko.
   
ŽARKO OBRADOVIĆ: Želim samo da kažem nekoliko rečenica, da jednostavno, makar ovde u Skupštini nema, kako bih rekao, nerazumevanja među nama. To što nismo prihvatili amandmane ne znači da smo ih suspendovali, niti Zakon o savetima. Molim vas, vodite računa o tome kada govorite javno.
   
Drugo, mi smo prihvatili amandmane sa ispravkom.
   
Treće, sadržaj Zakon o savetima manjina je mnogo širi nego što ste vi prihvatili. Zato smo mi smatrali, pogledajte koliko ovde ima odredbi u čemu su sadržaj svega toga, jednostavno smo rekli da taj sadržaj toga se nalazi u drugom zakonu. To nije neuobičajeno.
   
Imali smo pre podne, sinoć smo imali raspravu gde su nam neki poslanici prigovarali da smo neke odredbe sistemskih zakona preuzeli i nismo preuzeli, pa je to bilo jedna od kritika koja se ne dešava samo danas ovde ili povodom ovih zakona, nego povodom i nekih drugih zakona.
   
Nije bila reakcija takve vrste kakvu vi predstavljate, ali to je vaše pravo, samo da ne pređete granicu gde, kako vi kažete, pošto vidim uporno insistirate političku. Nije to pitanje politike. Politika ima svoju meru. Nisam ovde čovek koji se bavi politikom ili samo politikom. Ovde sam član Vlade koji zastupa stavove Vlade. Govorim vrlo jasno i glasno, to što mi nismo prihvatili ta dva amandmana ne znači da smo mi suspendovali, niti to možemo. Kako delite lekcije drugima, malo se osvrnite na sebe da li baš vi imate pravo da o svemu budete vrhovni sudija?
   
Možda bi bilo dobro da zovnemo kolegu Čiplića da nam i on objasni neke stvari. Znam da poslanik ima pravo da govori o svemu, ali izgovorena reč ima svoju težinu. Mi smo dali objašnjenje, vi niste zadovoljni. Skupština može u danu za glasanje da odluči šta hoće. Ona je vlasna da uradi šta hoće. Poštovaćemo odluku Skupštine. Kao predstavnik Vlade izložio sam svoj stav i tu ne bi trebalo među nama da bude nesaglasnosti ili grkih reči.
   
Skupština može, ne samo kod ovog zakona, može zakon da odbije, da nema većine, može da prihvati i druge amandmane, kao što se dešavalo u prošlosti, pa se potpuno izmeni sadržaj zakona, pa se zakon ponovo stavlja na raspravu, dnevni red, itd. Bio sam obavezan kao predstavnik Vlade da izložim svoj sud o ovome i mislim da sam ga izložio i to sam rekao i vama usmeno i evo, javno poslanicima. Mislim da tu nema ničeg lošeg, niti bilo šta što može biti loše za pripadnike manjine ili za rad saveta. Ukoliko cenite drugačije, to je vaš stav, ali ne znači da se sa njim slažem. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala ministre. Reč ima gospodin Pásztor. Izvolite.
   
BÁLINT PÁSZTOR: Gospodine ministre, ne osećam da je bilo pogrdnih reči. Ne mislim da sam vrhovni sudija. Narodni sam poslanik i zastupam amandmane koje smo predložili i pozivam se na Ustav i na postojeće zakone Republike Srbije.
   
Vi imate pravo na svoj stav. Vaš stav se razlikuje od stavova određenih vaših pomoćnika, ali ste vi starešina Ministarstva i vaša je zadnja, što se tiče Ministarstva, to je jasno.
   
Da ponovim, ono što je gospodin Varga već rekao, dali smo ispravke amandmana i time smo demonstrirali da smo skloni kompromisu, da nemamo zlu nameru povodom ovog čitavog problema. Dogovorili smo se sa ljudima iz vašeg ministarstva, dali smo ispravku amandmana u smislu kako smo se dogovorili, pa ste vi kao ministar preinačili taj naš odgovor, na šta imate pravo kao ministar, to ne sporim i to je u redu, ali se ne slažemo sa tim vašim stavom. Zbog toga apelujemo i na druge poslaničke grupe da podrže ovaj naš amandman da ne bi došlo do problema u primeni ovog zakona i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
   
Juče smo imali Odbor za međunacionalne odnose Narodne skupštine. Bio je prisutan gospodin, ministar Čiplić. Tamo sam govorio o ovoj problematici. Možete se informisati od gospodina Čiplića šta je on rekao, pošto se ne osećam pozvanim da interpretiram njegove reči, šta je on tamo govorio.
   
Želim još jedanput na vas da apelujem da nađemo nekakvo rešenje da izbegnemo moguće situacije kolizije.
   
Što se tiče ovoga što je gospodin Magda rekao, nisam imao nameru, gospodine Magda, da vas uvredim i ako sam to učinio, javno vam se izvinjavam. Nije mi bila namera. Samo želim još jednom da kažem da bi bilo dobro da svi mi pročitamo još jedanput taj zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Pre svega član 12. koji reguliše nadležnosti iz sfere obrazovanja, jer da smo pročitali pravilno, onda ne biste postavili ovo pitanje koje ste postavili, jer zakon za koji ste i vi glasali i ja glasao, vrlo detaljno regulišem šta se dešava u onim jedinicama lokalne samouprave gde živi više nacionalnih zajednica i gde je u službenoj upotrebi više jezika nacionalnih zajednica i tačno je definisana procedura za traženja i davanja mišljenja nacionalnih saveta u tim jedinicama lokalne samouprave.
   
Odgovorno tvrdim da poštovanjem tog zakona ne bi došlo do umanjenja efikasnosti čitavog sistema postojanja domova učeničkih i studentskih i ne postoji mogućnost da se oduži postupak, pošto je zakonom definisan rok do kada nacionalni saveti treba da daju mišljenje. Zakonom je eksplicitno rečeno da u ovom slučaju mišljenje nacionalnog saveta nije obavezujuće. Radi se o konsultativnom mišljenju. Ministarstvo zatraži mišljenje, nacionalni saveti daju mišljenje i onda Vlada odlučuje kako misli da je najbolje.
   
Samo želimo da ova dva zakona ne budu u koliziji.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Pásztor. Zahvaljujem svim učesnicima u vrlo korektnoj, pristojnoj i argumentovanoj diskusiji. Ovako se iznose stavovi, ako ne moraju i ne treba da budu ni slični čak, a kamoli isti. Zahvaljujem i ministru.
   
Na osnovu člana 85. određujem jednosatnu pauzu. Počećemo u 15,00 časova amandmanom na član 60. Zakona. Hvala svima.