A vízumkönnyítési egyezményről, a toloncegyezményről, az üres házak összeírásáról
PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 123 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničike jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ivica Dačić i Esad Džudžević.
Nastavljamo zajednički jedinstveni pretres prve, druge i treće tačke dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor.
BÁLINT PÁSZTOR: Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću izneti stavove Saveza vojvođanskih Mađara povodom Sporazuma o olakšanoj proceduri za izdavanje viza i Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave. To su sporazumi koje je u ime Republike Srbije 18. septembra potpisao gospodin Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije. Prvo, što se Sporazuma o olakšanoj proceduri za izdavanje viza tiče, ja odmah na početku moram reći da će narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara naravno glasati za potvrđivanje Sporazuma o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, jer jednostavno smatramo da ovaj sporazum donosi takve vizne olakšice za koje vizne olakšice mi moramo glasati u Narodnoj skupštini. Kao prvi argument u prilog tome moram naglasiti da je smanjen broj potrebnih dokumenata za građane Republike Srbije na osnovu ovog sporazuma koji hoće da putuju u zemlje EU, odnosno u zemlje šengenskog sistema. S druge strane, dobro je što je predviđena mogućnost za širok krug državljana Republike Srbije za izdavanje viza sa dužim rokom važenja od jedne godine, dve godine i pet godina. Isto tako je dobro što je predviđena mogućnost da će vizu naši građani morati plaćati samo 35 evra, umesto 60 evra.
Isto tako je predviđen dosta širok krug lica koja će putovati po ovim viznim olakšicama, pored onih kategorija stanovništva koja su i do sada po olakšanoj proceduri putovala. Tu su i penzioneri, dalji srodnici naših državljana, koji borave u zemljama EU, novinari, studenti, naučnici, privrednici. Isto tako je važno što će po olakšanoj proceduri putovati i predstavnici, odnosno poslanici regionalnih parlamenata, odnosno parlament AP Vojvodine i regionalne vlade, odnosno Izvršnog veća AP Vojvodine. Dobro je što je to predviđeno i međunarodnim sporazumom. Ali, isto tako s druge strane, moram naglasiti da je još uvek, nažalost, vizni režim pravilo, a olakšice predstavljaju tek izuzetak. Moram postaviti pitanje, zašto građani Republike Srbije još uvek nisu na beloj šengenskoj listi, odnosno zašto Republika Srbija još uvek nije na beloj šengenskoj listi?
Gospodin ministar Jočić je juče rekao da je potvrđivanje ovog sporazuma jedan veliki korak ka bezviznom režimu. Mi se naravno slažemo da je ovo i jedan veliki korak ka bezviznom režimu, ali isto tako smatramo da nije dobro što je Republika Srbija u određenom smislu još uvek izolovana, da građanima Republike Srbije još uvek trebaju vize. Smatramo da Vlada Republike Srbije, odnosno vlade Republike Srbije od 2000. godine nisu uradile dovoljno u interesu tome da građani Republike Srbije putuju bez viza u zemlje EU. Svi mi dobro znamo da su glavni razlog tome dešavanja iz devedesetih godina prošlog veka, ali isto tako moram naglasiti, kao što sam malopre rekao, da ni vlade od 2000. godine nisu dovoljno učinile na tom planu. Zašto kažem da vlade od 2000. godine nisu dovoljno učinile u interesu tome da građani Republike Srbije putuju bez viza? Svi mi dobro znamo da za belu šengensku listu postoje politički i pravni uslovi. Svi mi dobro znamo da je politički uslov potpuna saradnja sa Haškim tribunalom i Vlada Republike Srbije je odgovorna zbog toga što ta puna saradnja još uvek nije postignuta.
Savez vojvođanskih Mađara se naravno zalaže za to da se postigne puna saradnja sa Haškim tribunalom, jer mislim da je to glavni uslov na putu ka EU i mi se zalažemo za evropske i evroatlanske integracije i dalje. Pored političkih uslova postoje i pravni uslovi. U julu i avgustu su neki ministri iz Vlade Republike Srbije, koji pripadaju DS-u, rekli da će Narodna skupština usvojiti 44 zakona do novembra. Te zakone koji su neophodni za približavanje EU. Jednostavno moram postaviti pitanje predstavniku Vlade - gde su ti zakonski predlozi? Drugo pitanje je da li je ovo što je gospodin Đelić, potpredsednik Vlade, izjavio da će u skupštinsku proceduru do novembra stići 44 zakona i da će Narodna skupština morati usvojiti 44 zakona do novembra stav samo DS ili je to stav Vlade Republike Srbije?
Od ta 44 zakona Narodna skupština je usvojila samo jedan zakon, Zakon o putnim ispravama, a u skupštinsku proceduru je Vlada Republike Srbije uputila još samo dva zakona i to Predlog zakona o azilu i Predlog zakona o zaštiti državne granice. Ne mislim da je Narodna skupština odgovorna zbog toga što nije usvojila te zakone do novembra, jer mi jednostavno ne možemo usvajati zakone ako Vlada Republike Srbije ne predloži te zakone Narodnoj skupštini. I sada ćemo se baviti zakonima potrebnim za raspisivanje izbora, kako smo to čuli u medijima tokom vikenda, i opet nećemo raspravljati o onim zakonima koji su neophodni za približvanje EU. Za to svakako odgovornost ima Vlada Republike Srbije, a ne parlament.
Isto tako moram da pitam gospodina Jočića da li je sigurno da će sprovođenje Zakona o putnim ispravama, koji je Narodna skupština usvojila početi u martu ili aprilu, kako to piše u Zakonu o putnim ispravama, jer jednostavno vidimo da što se tiče ličnih karata, izdavanje novih ličnih karti, su nadležni organi trebali početi još 1. januara. Jednostavno mislim da postoji opravdanost za to mišljenje da nije sigurno da će u martu početi izdavanje novih putnih isprava, a to je naravno jedan od glavnih preduslova za postizanje bezviznog režima. Bez obzira na to što smatramo veoma lošim što je vizni režim još uvek pravilo i bez obzira na to što smatramo da Vlada Republike Srbije ne radi dovoljno u interesu tome da Republika Srbija dostigne taj čuveni beli šengenski režim, Savez vojvođanskih Mađara će svakako glasati za Sporazum o olakšanoj proceduri za izdavanje viza. Što se tiče ovog sporazuma, na kraju moram naglasiti u vezi uvođenja sistema malograničnog saobraćaja, jer postoji spremnost, tako piše u sporazumu, u aneksu sporazuma da postoji spremnost od strane Mađarske, Rumunije i Bugarske da stupe u pregovore sa Srbijom u cilju sprovođenja malograničnog saobraćaja.
Moram da iznesem stav u ime SVM da smo protiv uvođenja sistema malograničnog saobraćaja između Republike Srbije i Republike Mađarske iz više razloga. Navešću kratko te razloge. Smatramo da ova mogućnost uvođenja sistema malograničnog saobraćaja ne ispunjava zahteve za putovanje mađarske zajednice. Pored toga, značajan deo naše zajednice, oko 40% naše zajednice bi izostalo iz tog kruga od 50 km od državne granice. Pored toga, došlo bi do pojačane asimilacije Mađara van ovog pojasa, došlo bi do povećanog kriminala na obe strane granice i došlo bi do prilike za zloupotrebu prava malograničnog prelaza i postoji opasnost za promenom nacionalnog sastava.
Stranke vojvođanskih Mađara su 13. aprila održale jednu konferenciju gde su bili predstavnici naših tradicionalnih verskih zajednica i civilnih organizacija i na toj konferenciji smo zaključili da smo protiv uvođenja sistema malograničnog saobraćaja. Te naše stavove smo dostavili i organima države Srbije i Vladi Republike Srbije i jednostavno se nadamo da do tog sporazuma između Srbije i Mađarske neće doći.
Što se tiče Sporazuma o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, moram reći da je to jedna strana medalje, da je druga strana medalje Sporazum o readmisiji lica koja nezakonito borave i postoji uslov za ratifikaciju Sporazuma o readmisiji da bi Sporazum o viznim olakšicama stupio na snagu.
Što se tiče drugog Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave, moram reći odmah na početku da će poslanici SVM glasati protiv ratifikacije Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito borave i izneću razloge za to. Kao prvo, mislimo da je neracionalno širok krug lica koja ćemo morati primiti na osnovu ovog sporazuma o readmisiji. Smatramo normalnim da treba da primimo sopstvene državljane koji nezakonito borave na teritoriji neke zemlje Evropske unije. Piše u Sporazumu ako je moguće verodostojno pretpostaviti da je to lice državljanin Republike Srbije, a isto tako je normalno što moramo primiti i maloletnu nevenčanu decu tih lica i supružnike, kao i lica kojima je državljanstvo Republike Srbije prestalo otpustom. Što se tiče drugog i trećeg kruga lica koja ćemo morati na osnovu ovog sporazuma primiti, državljane trećih zemalja i lica bez državljanstva, mislimo da ovakav sporazum nije trebalo potpisati, jer što se tiče ovog kruga lica piše da ćemo morati primiti ta lica koja su boravila u Republici Srbiji i bila u tranzitu kroz Srbiju, lica koja su posedovala vizu Srbije, a što se tiče dokaza za to da su boravili u Srbiji i da su bili u tranzitu kroz Srbiju, u Aneksu 3 Sporazuma o readmisiji piše da kao dokaz za to neće služiti samo pečati iz pasoša, već i hotelski računi, vozne karte i svedočenja da je određeno lice prešlo granicu. Mislim da je to dosta smešno što ćemo na osnovu nekih svedoka i na osnovu voznih karata i hotelskih računa morati primati i državljane trećih zemalja. Da još jednom ponovim, neracionalan i širok krug lica koja ćemo morati primiti i pitanje je zašto je takav sporazum potpisan. Prvo, takav sporazum nije potpisan navodno zbog neracionalno širokog kruga lica koja će Republika Srbija morati primiti, ali je na kraju ministar Jočić ipak potpisao ovakav sporazum.
Isto tako je pitanje šta je sa povratnicima sa teritorije AP Kosovo i Metohija. Postoje podaci da je polovina lica koja ćemo morati primiti sa teritorije Kosova i Metohije. U članu 21. u fus noti je nedovoljno jasna odredba o tome šta će biti sa licima sa teritorije Kosova i Metohije. Postoji pitanje šta će biti sa tim ljudima, da li će se ti ljudi vraćati na teritoriju AP Kosovo i Metohija ili će se vraćati u užu Srbiju i u Vojvodinu.
Pored toga, moram da kažem i to da na osnovu odredbe Sporazuma zahtev za readmisiju svih tih lica će stići u roku od 1 godine, znači, do 1. januara 2008. godine. Naši organi će na sve te zahteve morati dati odgovor u roku od 10 dana. Ako nema odgovora naših nadležnih organa onda će se smatrati da je transfer odobren. Vrlo su rigorozni uslovi za odbijanje prihvata i ti ljudi će se vratiti u roku od tri meseca od odobrenja. Znači, ovi ljudi će se vratiti, dame i gospodo narodni poslanici, do aprila 2009. godine. Znači, nije tačno da se ti ljudi neće vratiti u dogledno vreme, nije tačno da se ti ljudi neće vratiti u roku od godinu dana ili godinu i po dana računajući od današnjeg dana. Ti ljudi će se vratiti do aprila 2009. godine na osnovu odredaba ovog sporazuma. Još uvek ne znamo koliko povratnika možemo očekivati. Pročitali smo u toku prošle nedelje u novinama da je od marta 2003. godine stiglo nešto više od 23 hiljade zahteva za vraćanje, a što se tiče novih povratnika, govori se o cifri između 50 i 150 hiljada ljudi povratnika koji će se vratiti u Republiku Srbiju i ti ljudi, znači, između 50 hiljada i 150 hiljada ljudi će se vratiti na osnovu ovog potpisanog sporazuma do aprila 2009. godine.
Do sada je Republika Srbija potpisala 17 bilateralnih sporazuma o readmisiji i u tim bilateralnim sporazumima piše da će se ti ljudi vraćati po određenim kvotama. Pitanje je zašto takve kvote nisu predviđene za ovaj sporazum. Isto tako, moram pitati gospodina Jočića gde je strategija, gde je akcioni plan za sprovođenje ovog sporazuma? Raduje me što gospodin Jočić kaže sada da sve to ima i postoji, ali narodni poslanici i javnost to još nisu videli. To je Nacrt strategije, gospodine Jočiću, iz 2006. godine i nama nije jasno zašto taj nacrt nije prihvaćen. Isto je pitanje gde će se ti ljudi vratiti. Po nama, po SVM, ti ljudi treba da se vrate u mesto poslednjeg prebivališta ili mesta rođenja, ali za to ne vidimo garancije.
Piše da postoji zajednička izjava u vezi sa reintegracijom o neophodnosti socio-ekonomske reintegracije. Slažemo se, ali u obrazloženju Sporazuma piše da nisu potrebna sredstva za sprovođenje ovog sporazuma. Mi to smatramo smešnim, jer sa jedne strane postoji nadležna služba za readmisiju, to je Služba za ljudska i manjinska prava i u tu službu će Vlada morati primiti nove ljude, za te ljude će morati obezbediti platu i ne vidimo odakle će se to plaćati, a sa druge strane ne vidimo sredstva za neophodnu socio-ekonomsku reintegraciju. Isto tako će se raditi o organizovanom povratku, tako piše u obrazloženju, a isto tako moram da kažem gospodinu Jočiću da je u toku, to sam rekao i na Odboru za odbranu i bezbednost, da se vrši popisivanje praznih kuća po Vojvodini i Srbiji. Gospodin Jočić je rekao da to nema veze sa readmisijom. Mi mu verujemo, ali još uvek ne vidimo garanciju za to.
Opet moram da kažem da u članu 78. stav 3. postoji odredba Ustava Republike Srbije da je zabranjeno preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici nacionalnih manjina žive tradicionalno i u većem broju.
Nadamo se da će ta odredba Ustava biti poštovana i da se neće ponoviti to što se dogodilo u devedesetim godinama prošlog veka, da je došlo do organizovane promene nacionalne strukture u Vojvodini.
Znači, nisu potrebna sredstva prema obrazloženju ni za socijalno-ekonomske reintegracije povratnika, ni za plate službenika u službi za ljudska i manjinska prava, a ti ljudi treba da se vrate do aprila 2009. godine.
Samo još da kažem, i ovim završavam gospodine predsedniče, da Savez vojvođanskih Mađara glasa protiv Sporazuma o readmisiji iz tri razloga. Prvi razlog je to što je neracionalno širok krug lica predviđen sporazumom koji ćemo morati primiti. Drugi razlog je što nema Vladine usvojene strategije i što u obrazloženju piše da nisu potrebna sredstva za sprovođenje ovog sporazuma. Treći razlog je što ne vidimo garancije da će se član 78. na osnovu kojeg je zabranjeno menjanje etničke strukture, da se taj član Ustava neće kršiti. Iz ta tri razloga Savez vojvođanskih Mađara glasa protiv sporazuma o readmisiji i glasamo za sporazum o viznim olakšicama bez obzira na to što mislimo da Republika Srbija i Vlada treba da rade mnogo intenzivnije u interesu toga da građani Srbije putuju bez vize u zemlje Evropske unije. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Reč ima ministar Jočić. Izvolite.
DRAGAN JOČIĆ: Samo u vezi ovog poslednjeg što je rekao poslanik Pásztor a što je izneo, odnosno iznelo je bojazan i na Odboru za bezbednost. Zapravo, on je izneo jednu činjenicu da se danas u Srbiji, odnosno u Vojvodini, u Bačkoj, vrši popis imanja i kuća koje su napuštene. Izneo je bojazan da to radi država Srbija da bi u tim objektima nastanila odnosno smestila ljude koji budu vraćeni u zemlju na osnovu readmisije. Rekao sam da to nije tačno, a rekao sam i objašnjenje - da Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavlja davno zaboravljeni sektorski način rada i da se u svakom mestu uspostavljaju dosijei sektora, da znamo ko živi, da jednostavno imamo kontrolu u pogledu kriminala i dešavanja u određenim naseljenim mestima. Rekao sam još jednu stvar - da će oni koji budu dovedeni u Srbiju biti upućeni u mesto njihovog prebivališta, ali vi ne možete zato što ste Mađar da kažete da oni ne smeju da se kreću, i ne možete isto tako da kršite ustavnu odredbu koja govori u članu 39. Ustava da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Replika, gospodin Pásztor. Izvolite.
PÁSZTOR BÁLINT: Želeo bih da se zahvalim gospodinu ministru Jočiću što je pred narodnim poslanicima ponovio ono što je rekao na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, da nije opravdano da budemo zabrinuti zbog popisivanja tih praznih kuća. Malo pre sam rekao da nam mnogo znači što je to gospodin ministar rekao. Nije nam jasno zašto nije odmah odgovorio na poslaničko pitanje, postavljeno u pisanoj formi, koje smo postavili 2. oktobra. Moram da kažem da je on 15. oktobra pismenim putem obavestio gospodina Vargu i mene da nema saznanja o popisivanju praznih kuća, ali nas raduje što je on rekao na odboru skupštinskom da to nema veze sa sporazumom o readmisiji. Gospodin Jočić je rekao na sednici Odbora za odbranu i bezbednost da se nacionalna struktura stanovništva neće menjati i da nemamo razloga za to da budemo zabrinuti.
Pored toga, moram da kažem to da narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara nikome nespore ustavno pravo koje se odnosi na slobodu kretanja, nikome ne sporimo pravo iz Ustava Republike Srbije o slobodi nastanjivanja, ali isto tako želimo da kažemo i to da smo svi mi bili svedoci pre desetak godina tome da je država organizovano menjala nacionalnu strukturu u Vojvodini. Rekao sam samo to gospodinu ministru da ne želimo da nam se to ponovi jer u sporazumu o readmisiji piše da će taj povratak biti organizovan i da će se Republika Srbija, odnosno organi Republike Srbije brinuti o tim licima. Znači, nesporimo slobodu kretanja nikome, nesporimo slobodu nastanjivanja nikome, šta više, malopre sam rekao, da svi ti ljudi treba, naravno, bez obzira na nacionalnu pripadnost da se vrate u mesto poslednjeg prebivališta u Srbiji ili mesto rođenja. Isto tako želimo da naglasimo i to da u Ustavu postoji jedna druga odredba na osnovu koje su zabranjene sve mere koje bi prouzrokovale veštačko menjanje stanovništva.
Još jednom apelujem na sve državne organe da poštuju ovu odredbu Ustava i da ne menjaju nacionalnu strukturu, a mi ćemo naravno poštovati ustavnu odredbu o slobodi kretanja i slobodi nastanjivanja.