A Parlament ne dolgozzon Karácsonykor!

PREDSEDAVAJUĆI: Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik dr Paja Momčilov.
   
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu.
   
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.
   
PAJA MOMČILOV: Dame i gospodo narodni poslanici, evo neka i meni bude dozvoljeno da čestitam građanima Srbije koji slave danas slavu Svetog Nikolu, taj značajan praznik. Naravno, žalim što moramo ovog dana da raspravljamo o ovom budžetu.
   
Ova rasprava teče na jedan određen način, čini mi se da je pomalo u senci drugih zbivanja koja nam se događaju na političkoj i društvenoj sceni. Tri su krupna događaja koja možda malo bacaju u senku i ovu našu raspravu o budžetu. To su zbivanja u vezi sa Kosovom; to je sigurno i brilijantna odbrana gospodina Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu kojom on uspostavlja pravu meru stvari i, naravno, raspisani izbori za predsednika Republike, gde se građanima Srbije pruža prilika da isprave neke stvari koje su krenule lošim putem.
   
Ispred Srpske radikalne stranke uložio sam amandman na član 11. Biću slobodan da pročitam i član 11. koji je vrlo kratak.
   
Kaže se u tom članu: "Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini korisnika budžeta i u celini ili delimično se finansiraju sredstvima budžeta i poslovni prostor u državnoj svojini korisnika sredstava budžeta autonomnih pokrajina, gradova i opština ne plaćaju zakup u 2008. godini."
   
Šta smo mi sada predložili amandmanom? Mi smatramo da treba dodati posle stava 1. novi stav 2, koji glasi: "Korišćenje poslovnog prostora u državnoj svojini iz stava 1. ovog člana vrši se prema godišnjem planu korišćenja koji Vlada Republike Srbije dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje i on predstavlja sastavni deo Predloga zakona o budžetu  Republike Srbije." Dali smo vrlo kratko obrazloženje – smatramo da je neophodno započeti racionalno korišćenje poslovnog prostora u državnoj svojini. Svi smo svedoci od 2000. godine naovamo, ako pratimo zbivanja, da je postojao čitav niz zloupotreba u vezi sa ovim poslovnim prostorom koji je u vlasništvu države. To ću kasnije obrazložiti na konkretnim primerima.
   
S druge strane, suočeni smo sada i sa već zabrinjavajućom pojavom uvećavanja administrativnog državnog aparata, uz priču da se racionalizuje služba, da se ide na jeftinu državu, što je floskula koja sigurno ne stoji. Šta imamo sada da se ova administracija počela agresivno širiti i zauzimati ove prostore? U kasnijem izlaganju navešću tipičan primer zdravstva.
   
Pre nego što pređem na detaljnije obrazloženje ovog našeg amandmana hteo bih da se osvrnem na dve stvari. Interesantno je što je ministar Cvetković ovde uredno prisutan, moramo da kažemo da prati sa dužnom pažnjom ovo što mi pričamo; s druge strane, vidljivo je da on ne daje odgovore na pitanja koja mu postavljamo, a koja su ključna.
   
U raspravi u načelu postavio sam dva ključna pitanja koja se tiču zdravstvene službe. Nisam dobio odgovor. Naime, zdravstvena situacija našeg naroda je teška, narod više oboljeva, narod više umire nego što je umirao do 2000. godine. Imamo belu kugu i biološki integritet nacije je uništen. Svake godine 30.000 se manje rodi, ili 30.000 više umre nego što se rodi. Mi biološki nestajemo sa ovih prostora.
   
Ova vlada kroz ovaj budžet demonstrira da ona ulaganje u zdravstvo smatra potrošnjom. Sve razvijene zemlje Evrope i sveta ulažu u zdravstvo minimum 8% bruto nacionalnog dohotka. Te brojke sam ovde izložio u raspravi u načelu. Razvijenije zemlje, Nemačka, Francuska - 10%, a Amerika 16,6%. U Americi se godišnje izdvaja 6.600 dolara po glavi stanovnika. Sada gledajte, cilj ove vlade je strateški - da smanji izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka za zdravstvo sa 6,4% na 5,9%. To je, verujte, nešto što apsolutno nije dopušteno. Molim komentar ministra.
   
Nije on komentarisao ni naše ukazivanje na direktno kršenje zakona kroz ove stavke koje su date u Ministarstvu za zdravlje, kroz različite projekte. Ponovo pitam, i želim da mi se odgovori, kako to mogu kapitalne donacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja da se dozvole ovim budžetom, a da se u obrazloženju kaže - izgradnja, investiciono ulaganje i tekuće održavanje zdravstvenih ustanova? Kako može donacija da se da osiguravajućem zavodu da bi on ulagao u tekuće investiciono održavanje i građevinske radove, kada je za to nadležan onaj ko je osnovao ustanovu? Zna se ko je to. To je država Srbija. Nemamo odgovore na ključna pitanja koja smo ovde postavljali.
   
Isto tako, ukazivali smo kako je moguće da se vrši zloupotreba, da se govori, recimo, o programu sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana; onda u tom programu lepo piše da se odvajaju sredstva za nabavku skenera u dečijoj klinici. Odgovorite, molim vas, kako možete to da stavite u ovaj budžet i da smatrate da je to u redu? To je nešto što sam morao prethodno da kažem.
   
Interesantno je da je kolega Dimitrijević iz poslaničke grupe SPS dosta govorio o zdravstvu. Sada bi čovek rekao, nije mesto, mi raspravljamo o budžetu. Zašto govori? Nemamo gde drugde da govorimo o mukama koje tište građane Srbije kada je zdravstvena politika u pitanju. U skupštinskom Odboru za zdravlje se o tome ne raspravlja. Skupštinski Odbor za zdravlje je postao manifestaciono polje gde se reklamira ministar i određena kategorija ljudi iz nevladinog sektora.
   
Na poslednjoj sednici skupštinskog odbora imali ste potpuni fijasko, tema je bila - zdravstvena politika i dečija zdravstvena zaštita.
   
Učešće je uzelo dvadesetak ljudi iz raznih institucija i organizacija, a usred rasprave, kada smo se prebrojali ko je prisutan od članova Odbora, imali smo tri, zamislite to - predsedavajući i dva člana iz SRS, koji inače ne učestvuju u radu. Potpun fijasko tog odbora! Ovo na šta smo ukazivali je razlog zašto ne učestvujemo u radu i nećemo učestvovati; taj odbor ne radi svoj posao, on štiti ministra zdravlja i on je postao jedna tribina gde treba samo da se glorifikuje njegov rad, a rad nije dobar.
   
No, da se vratim opet samoj temi, a tema je ovaj amandman. Zašto smo predložili da Vlada daje svake godine Skupštini predlog korišćenja poslovnog prostora? Poslovnim prostorom upravlja u državi Srbiji Republička direkcija za državnu imovinu. Kaže se da ta direkcija nema podatke o celokupnoj imovini u državnom vlasništvu. Ono što znamo, u Beogradu imate 250.000 m2 tog prostora. Interesantno je da nema nacionalizovane imovine u opisu tog prostora, ona je nacionalizovana pedesetih godina, nego imate samo ono što je izgrađeno i što je dobijeno posle toga. Interesantno je da od izdavanja tog poslovnog prostora godišnje samo u Beogradu imate 10 miliona evra, što se troši na tekuće troškove. Po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, to će se koristiti za investicije i za infrastrukturu. Nadam se da će to tako i biti. Ovde je 1450 zakupaca. Znači, značajna sredstva se ovde ostvaruju.
   
Samo ću da vas podsetim na nekoliko poznatih afera, koje nalažu da se treba odnositi prema tom prostoru na jedan bolji, domaćinski način. Gospodin Dinkić je 25. decembra 2001. godine Studiju B dao, ustupio 3.400 m2 prostora na Novom Beogradu. Kolika je bila zakupnina - 1.280.000, što znači mesečno 4,3 evra po m2, a na toj lokaciji prostor se izdaje, zna se, za daleko veća sredstva – od 20 do 30 evra po m2. Šta to znači? Država Srbija gubila je 70.000 evra mesečno, a na godišnjem nivou izgubljen je jedan milion. To je teška zloupotreba. Mi smo na to ukazivali. To nikoga ne interesuje.
   
Ako se samo podsetite prostorija ZOP-a, kako su deljene komercijalnim bankama, na jedan naturalan način, kažu - dobro, mi uzimamo prostorije i delimo te prostorije komercijalnim bankama koje su sada ovde uspostavljene, ali, evo, preuzeće se radnici tih banaka kao kontrausluga.
   
Da vas podsetim, setite se samo kriminalnih radnji u Subotici za koje su optuživali gospodina Kasu i gospodina Agoštona. Kaže se da je tamo 200 lokala jednostavno nestalo iz spisa. Da vas podsetim da je upućeno 20 krivičnih prijava. I "Otpor" je uputio krivičnu prijavu povodom nestanka ili izdavanja, od strane Kase, Prvoj preduzetničkoj banci prostorija državnih firmi, naravno firme "Magnohrom". To su poznate stvari. O tome je naširoko pisano.
   
Ako gledate kako je prodat "Jugoagent" za 151 milion dinara, onda ćete videti da je izostavljen poslovni prostor u Skoplju, Kopru, Rijeci, Zadru, Dubrovniku, jednostavno nije postojao, ali taj prostor je kasnije prodavan. Ko je uzeo pare, veliki je znak pitanja. Sada bih mogao da ređam u nedogled, čitav je niz ovih primera gde je zloupotreba vršena.
   
Da se vratim na teren zdravstva i na ono što je sporno. Država Srbija, i u Beogradu, ima 250.000 m2 poslovnog prostora. Da vas podsetim na zgrade SIV-a, SIV I, SIV II, SIV III, gde prostorije zvrje prazne, nemaju određenu namenu, niti se tamo događaju određeni sadržaji.
   
Mada imamo ove prostore koji su sasvim namenski građeni za upravu, saznajemo da se gradi nova zgrada zavoda za osiguranje, koji ima svoje prostorije. U nestašici kakvu mi sada imamo, kada zavod za osiguranje iskazuje gubitke, naravno ministar finansija kriv je za to, neće da odvoji dovoljno sredstava, navodno po tački 22) zakona, neće da uputi potreban novac i već je gubitku taj zavod, taj zavod sada gradi na lokaciji bolnice "Dragiša Mišović" potpuno novu upravnu zgradu. Ono što je još gore, taj zavod koji je imao 60 zaposlenih 2000. godine i obavljao normalno svoj posao, sada ima 200 zaposlenih i najavio je da prima ove godine još 300 novih administrativnih radnika. O čemu se radi? Gde su odgovori? Mi tražimo odgovore na sve to.
   
Šta smo dobili kao odgovor, time ću završiti, kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u članu 11. regulišu pitanja vezana za izvršenje budžeta, u smislu da korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini ne plaćaju zakupninu." To znamo, nismo idioti. Što prepričavate sadržinu člana 11? "Iz tog razloga se ne bi moglo prihvatiti da se ugradi odredba prema kojoj plan korišćenja poslovnog prostora utvrđuje Vlada i da kao takav bude sastavni deo zakona o budžetu." Uopšte ovo prvo ne proizilazi iz drugog, ovo drugo ne proizilazi iz prvog, to je elementarna logika. Onda ide ono što možda smatrate da je primarno: "Predložena odredba je u suprotnosti sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu kojim je utvrđen sadržaj zakona o budžetu."
   
Sada vam je lepo objasnio gospodin Martinović o čemu se radi. Opet, ako pogledate član 10... Ja sam citirao ovo u dva maha, pa to možete da mi odbijete i ja završavam. Ako pogledate član 10. na koji se pozivate... Evo, ministar je dobio poklone i vrlo je zadovoljan, verovatno je to važnije od ovoga što mi pričamo, ali nema veze. U tom članu 10. na koji se vi pozivate, ili ovi vaši saradnici, kaže se u jednom delu – poseban deo budžeta obuhvata finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Mi mislimo da je ovo mogućnost da se i ovakav plan dostavi i da bude sastavni deo budžetskog sistema, a plus ono što vam je Martinović lepo objasnio, daleko je pravno jače i sadržajnije.
   
Prema tome, nećemo glasati za ovaj budžet, ali apelujemo na vas, uključite se malo i dajte neke suštinske odgovore. Ovaj budžet je, mogu slobodno da kažem, nenarodni budžet, jer on direktno atakuje na zdravlje naroda i građana Srbije.

PREDSEDNIK: Replika narodni poslanik Bálint Pásztor.
 
PÁSZTOR BÁLINT: Gospodine predsedniče, gospodine Momčilov, Vi ste spomenuli da su gospodin Jožef Kasa i gospodin Andraš Agošton po vama izvršili neka krivična dela, da su vršili neke kriminalne radnje. Želeo bih da vam kažem, gospodine Momčilov, da kao prvo to nije tačno, a kao drugo, vi kao građanin ukoliko raspolažete sa određenim dokazima da su gospodin Kasa ili gospodin Agošton vršili bilo kakve kriminalne radnje, Vi morate kao građanin da podnesete krivičnu prijavu protiv njih. Gospodin Kasa i gospodin Agošton nisu osuđeni ni za jedno krivično delo, pa nije dobro da se ova govornica skupštinska zloupotrebljava, da se blate određeni ljudi, jer to jednostavno nije korektno. Još jednom bih želeo da vam kažem da ukoliko raspolažete sa određenim dokazima da su Kasa i Agošton izvršili neke krivične radnje, onda podnesite prijavu, pa će sud prosuditi da li su oni vršili takve radnje ili ne.
 
S druge strane, predsedik, odnosno predsedavajući je trebalo da vas opomene da ne bi smelo da se sa skupštinske govornice blate određeni ljudi bez ikakvih dokaza. Nije Narodna skupština to mesto gde o ovim temama treba raspravljati.
 
Drugo, gospodine predsedniče, da se ne javim ponovo po Poslovniku, biću vrlo kratak. Nije dobro što ću posle ovih reči to uraditi, ali da vam kažem još jednom, da se ne javljam ponovo. Želeo bih da čestitam svim građanima Republike Srbije koji danas slave slavu Svetog Nikole, svetu slavu. Želeo bih da pitam gospodina predsednika, pošto nemamo informaciju da li će Narodna skupština raditi 24. i 25. decembra, to je Badnji dan i prvi dan katoličkog Božića, kako se to kaže, ali to naravno nije samo katolički Božić, ima puno građana, a i poslanika koji slave taj Božić. Molio bih gospodina predsednika Narodne skupštine, imam jedan veoma konstruktivan predlog da se 24. 12. radi do 15,00 časova, kako se radi i danas, a 25. 12. da Narodna skupština ne radi da bismo i mi narodni poslanici mogli da proslavimo taj veliki praznik kod kuće sa našim porodicima, kako to treba svi građani da urade.
 
Molio bih gospodina predsednika da odgovori na ovo pitanje i odmah da kažem, pošto smo čuli u Skupštini da vi planirate, gospodine predsedniče, da Skupština radi i 24. i 25, ja vam moram reći da to ne bi bilo dobro, to tako nije funkcionisalo ni pre 10, 15 godina, a ukoliko vi mislite da treba da radi Narodna skupština, Narodna skupština 24. neće raditi, vi ćete videti kako se pravi opstrukcija sa samo tri narodna poslanika. Mi ćemo čitati Poslovnik od člana do člana, ukoliko vi mislite da Skupština treba da radi 24. i 25. Iskreno se nadam da do toga neće doći. Ne želim da zloupotrebim poslaničko pravo, ali smatram da bi bilo u redu da 24. radimo do 15,00 časova, a 25. da Skupština ne radi. Hvala lepo i tražim odgovor od gospodina Dulića.
 
PREDSEDNIK: Jel vi hoćete da radite ili ćete da opstruirate? Ako se 24. i 25. radi, onda dođite da radite, a ako nećete da radite, imate pravo da slavite. Dakle, kao što i ljudi koji danas slave Svetog Nikolu imaju pravo da slave. Mi možemo da se dogovorimo, sve je stvar dogovora. Kao što smo se danas dogovorili, s obzirom da je ovo najveća slava, i ja koristim priliku da u ime svih vas čestitam građanima, da ne bi više izlazili ljudi i čestitali Svetog Nikolu. Hajde da sednemo da se dogovorimo kako ćemo da radimo. Mi se nalazimo u nedelji koja ima jako mnogo praznika, nalazimo se u periodu koji ima jako mnogo praznika, a nalazimo se u periodu kada imamo jako mnogo skupštinskih aktivnosti. Ako vi meni kažete kako da rešimo problem koji imamo, a to je da moramo da završimo raspravu o postojećim zakonima, moramo da izglasamo zakone da bi se raspisali izbori u lokalnim samoupravama i pokrajinski izbori i moramo da raspravimo o Kosovu, a sve to moramo da završimo u narednih pet dana, a da ne radimo 24. i 25, ako mi vi pronađete način ja ću biti veoma sretan. Svaka pretnja opstrukcijom je potpuno neprihvatljiva. Vi imate pravo da opstruirate, ali onda ćete imati i mogućnost da vidite kako mi odgovaramo na takvu vrstu opstrukcije.
 
Molim vas samo jednu stvar. Dakle, sešćemo i dogovorićemo se oko toga. Budite sigurni da ja poštujem katolički Božić i Badnji dan, kao što poštujem i sve druge praznike koje slave građani ove zemlje, ali sa druge strane morate da shvatite da je ovo institucija koja mora da funkcioniše. Dakle, katolički Božić jeste državni praznik i sutra je Kurban bajram i to jeste državni praznik, ali smo se dogovorili da sutra radimo tako što će se ljudima koji slave kurban bajram omogućiti da slave. Dakle, na isti način kao što je omogućeno poslanicima muslimanske veroispovesti da slave kurban bajram, a da Skupština radi, pretpostavljam da ćemo rešiti i ovo, a možemo se dogovoriti oko toga. U svakom slučaju, ja vas pre svega molim na razumevanje. Jako je teško organizovati rad do kraja godine u ovom periodu, ali vi morate da imate razumevanja. To je konkretan odgovor, a evo sada ću vam dati mogućnost da odgovorite.
 
PÁSZTOR BÁLINT: Gospodine predsedniče, mislim da sam izneo jedan vrlo konstruktivan predlog koji glasi ovako: da se 24. decembra radi do 15,00 časova da bi svi koji praznuju 24. i 25. decembra Božić mogli stići kući do 18,00 ili 19,00 časova uveče, pa da sa svojim porodicama proslave Badnje veče, a da se 25. decembra ne radi.
 
Naravno, mogu da prihvatim ovo što ste vi rekli, da oni koji slave nisu obavezni da rade, ali, kao što znate, SVM vrlo ozbiljno shvata posao u Narodnoj skupštini. Mi svakako želimo da učestvujemo u radu. Smatram da bi bilo vrlo dobro da tog jednog dana, znači 25. decembra, Narodna skupština ne radi, a da 24. decembra radimo samo do 15,00 časova, kako radi Skupština i danas. 
 
Jednostavno, ne bi bilo dobro da radi skupština i 25. decembra, jer onda mi ne bismo mogli da učestvujemo u radu, a možda će biti neki vrlo važni zakonski predlozi na dnevnom redu. Mi želimo da kažemo svoje i o Zakonu o lokalnoj samupravi i o Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i o drugim vrlo važnim zakonima.  
 
Što se tiče toga što ste rekli, gospodine predsedniče, da Skupština mora da obavi vrlo važne zadatke do kraja godine, mi smo toga svesni ali, jednostavno, ne mislim da ti vrlo važni zadaci neće biti obavljeni zbog tog jednog neradnog dana 25. decembra. Svi vrlo dobro znamo da Skupština nije radila tri meseca zbog formiranja Vlade. Nije niko drugi, nego je DS, DSS i G 17 Plus su krivi zbog toga što je to trajalo tri meseca. S druge strane, svi smo svesni da je Srbija jedina zemlja u Evropi u čijem parlamentu vladajuće stranke ponekad vrše opstrukciju. To je nedopustivo. Imali smo nekoliko slučajeva gde su vladajuće stranke vršile opstrukciju kada nisu želeli da glasaju o određenim zakonskim predlozima sve dok im vi ne obećate da će neki drugi zakonski predlozi biti na dnevnom redu itd.
 
Mislim da bi bilo vrlo demokratski da 25. decembra ne radi Narodna skupština, jednostavno, ne smatram da zakoni ne bi bili usvojeni zbog tog jednog neradnog dana. Molim vas još jedanput, gospodine predsedniče, da prihvatite ovaj konstrutkrivan predlog SVM-a, da se 24. decembra radi do 15.00 časova, a da se 25. decembra ne radi.  Hvala lepo.
 
PREDSEDNIK: Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik dr Paja Momčilov.
    
PAJA MOMČILOV: Meni je jako žao što me je uvaženi kolega gospodin Pásztor pogrešno razumeo. Gospodine Pásztor, nikog nisam blatio. Niste slušali šta sam govorio, niste pažljivo slušali, moguće je i to.
    
Bio sam, nadam se, potpuno jasan. Bio sam protiv... Evo, i gospodin Batić je pre neki dan govorio o zloupotrebama poslovnog prostora. To je nešto što ovde realno postoji. Pozvao sam se, nabrajajući niz spornih primera i slučajeva, na ono što je u medijima bilo dostupno. Dobro sam proučio, lepo je pisalo da je "Otpor", znate koja je to organizacija, podneo krivičnu prijavu upravo protiv gospodina Kase i gospodina Agoštona, i dve firme su jasno naznačene: Prva preduzetnička banka i Magnohrom; oni su dobili državne prostorije, prisvojili to i sad koriste kao svoje prostorije.
    
Čitao sam i koje je bilo obrazloženje; obrazloženje je bilo - pa eto, dugo su u tim prostorijama, pa sad su stekli neko pravo da to i dobiju. Znači, poklonjeno im je na neki način, nije bilo demantija. Samo sam to prepričao, to su reči gospodina Kase i Agoštona, koji su dali obrazloženje na ovakav način.
    
Ne kažem da onih 20 krivičnih prijava koje su podnete stoje. To nisam tvrdio, ali moja intencija i razlog za podnošenje ovog amandmana je sprečavanje ovakvih pojava kao što su svi ti sporni nagomilani slučajevi, imamo gomilu mafija, da ih ne nabrajam sad... Zato je potrebno da i ovaj parlament ima nekog udela u raspolaganju tom državnom imovinom, naravno, preko Vlade države Srbije. Samo je to bilo u pitanju, nikako blaćenje, a ovo su citati iz medija, mogu da vam dam ako ne znate i nemate ih, i izjave gospodina Kase i Agoštona da su dali ovima u vlasništvo jer su smatrali da su ovi dugo tu pa mogu da budu i dalje. Samo je to. Nikakvog blaćenja nije bilo.
    
PREDSEDNIK: Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Zoran Šami, po Poslovniku.
    
ZORAN ŠAMI: Javljam se povodom ovoga što je govorio malopre gospodin Pásztor. Mi u našem Poslovniku imamo odredbu da se mora uvažavati ličnost poslanika. Ja to ne doživljavam samo kao uvažavanje u smislu da se ne smemo međusobno vređati itd., već mislim da se radi i o tome da se uvažavaju svi aspekti ličnosti poslanika.
    
Pravoslavne sam vere, dakle, ne slavim Božić po gregorijanskom kalendaru, ali mislim da ova skupština treba da uvažava najveće verske praznike svih svetski priznatih vera koje kod nas postoje. Razumem kad je ratno stanje ili neki bitan događaj koji zahteva da Skupština radi u nevreme. Lično podržavam ono što je rekao gospodin Pásztor i molim predsednika Skupštine da razmotri da u utorak 25. decembra ova skupština ne radi, a isto tako da razmisli o tome da ova skupština ne treba da radi na dane najvećih verskih praznika, bilo koje vere. Hvala.
    
PREDSEDNIK: Zahvaljujem se, profesore Šami. Imaćemo sastanak šefova poslaničkih grupa gde ćemo se dogovoriti o radu u toku sledeće nedelje kada vidimo šta su još aktivnosti koje slede i onda ćemo znati da li će se raditi 25. decembra. Ne moramo svi da izlazimo za govornicu i da kažemo da uvažavamo ovo što je poslanik Bálint Pásztor rekao.
    
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)