A köztársasági elnökről szóló törvényről, A köztársasági elnök megválasztásáról szóló törvényről

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem narodnom poslaniku Vjerici Radeta. Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor, šef Poslaničke grupe manjina. Izvolite.
 
PÁSZTOR BÁLINT: Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je čudno, odnosno neshvatljivo, zašto gospodin ministar nije u sali barem kada šefovi poslaničkih klubova, odnosno grupa, govore, da bi gospodin ministar znao šta je stav određenih poslaničkih grupa povodom ova dva zakona, ali je tako kako jeste. 
 
Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara gledaju na ova dva predloga zakona kao na preduslov za raspisivanje predsedničkih izbora i gledamo na ova dva predloga zakona kao na zadatak Narodne skupštine koji zadatak moramo obaviti do kraja godine, jer ukoliko želimo da poštujemo Ustav i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, onda se izbori za predsednika Republike moraju raspisati do 31. decembra, a pre raspisivanja izbora ova Narodna skupština mora da usvoji šest zakona. 
 
Žao mi je i to što predsednik Narodne skupštine nije u sali, jer bih ga želeo pitati kada će on raspisati predsedničke izbore, kada će on početi smatrati da je bitno da i opozicija zna kada će ti izbori biti raspisani, kada će on smatrati da je bitno da i opozicija zna kada će se ti predsednički izbori održati, jer mi praktično ne znammo da li će ti izbori biti u januaru, februaru, martu sledeće godine, ne znamo da li vladajuća koalicija želi da poštuje Ustav i Ustavni zakon, ne znamo da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore u slučaju da tih šest zakona ne bude usvojeno u Narodnoj skupštini. Želeo bih da vas podsetim da pored zakona o predsedniku Republike i zakona o izborima za predsednika Republike ova Narodna skupština za nešto više od mesec dana mora da usvoji i Zakon o odbrani, Zakon o vojsci, Zakon o spoljnim poslovima, Zakon o službama bezbednosti.

S obzirom na činjenicu i na ritam rada Narodne skupštine od 14. februara ja bih želeo da izrazim sumnju u to da će se ovi zakoni usvojiti do kraja godine. Želeo bih da dobijem odgovor od predsednika Narodne skupštine da li će on raspisati izbore i u slučaju da ovi zakoni ne budu usvojeni. 
 
Naravno, ne smatram da su ovi predlozi zakona tehnički zakoni, odnosno tehnički predlozi. Ovi su zakoni koji moraju postojati u našem pravnom sistemu za raspisivanje predsedničkih izbora i za održavanje predsedničkih izbora. Isto tako bih želeo da pitam predsednika Narodne skupštine da li će u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom do kraja godine biti raspisani i lokalni izbori i izbori za Skupštinu AP Vojvodine jer o tim izborima ni u ovoj skupštini ni u javnosti već nedeljama niko ne govori? Meni nije jasno zašto je to tako i zašto predsednik Narodne skupštine smatra da tako glatko može da prekrši Ustav i Ustavni zakon. 
 
Što se tiče ova dva predloga zakona o predsedniku Republike i o izborima za predsednika Republike, ne bih želeo da ulazim u neke detalje. Ti zakoni su takvi, odnosno predlozi su takvi kakvi jesu. Mi naravno nemamo ništa protiv određenih prava i povlastica predsednika Republike. To je tako regulisano i u drugim zemljama i u okruženju i zemljama Evropske unije. Smatram da bi bilo demagoški da mi tu osporavamo određena prava predsednika Republike. 
 
Isto tako želim da naglasim i sa ovog mesta činjenicu o kojoj činjenici govorimo već više nedelja i to u Skupštini a i drugde, da će stranke vojvođanskih Mađara imati predsedničkog kandidata na predsedničkim izborima kad god budu oni raspisani i kad god budu održani predsednički izbori. Četiri stranke vojvođanskih Mađara će imati predsedničkog kandidata.
 
Želo bih da vas informišem da su se pre četiri dana u Zrenjaninu sastali šefovi stranaka vojvođanskih Mađara i dogovorili se da ćemo svakako imati predsedničkog kandidata, da računamo na podršku vojvođanskih Mađara, računamo na podršku pripadnika ostalih nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji, ali računamo naravno i na podršku svih drugih građana Republike Srbije. 
 
To što će Mađari imati svog predsedničkog kandidata to je zbog činjenice što smo mi u poslednjih sedam godina a i ranije kao jedan čovek uvek stali iza predsedničkog kandidata tzv. demokratskog bloka. Taj kandidat je uvek rekao lepe stvari i obećao da će raditi u interesu nacionalnih manjina i u interesu vojvođanskih Mađara, ali na kraju je taj kandidat uvek posle izbora zaboravio na mađarske glasove, na glasove nacionalnih manjina i nije smatrao da radi u interesu poboljšanja položaja nacionalnih manjina pa i vojvođanskih Mađara. Zbog te činjenice je realnost da su četiri najveća problema vojvođanskih Mađara i dan-danas nerešena. To je već spominjana privatizacija lokalnih medija koji emituju program i na jezicima nacionalnih manjina, koju smo, privatizaciju smo uspeli obustaviti sad trenutno a videćemo kako će se to odvijati do kraja godine, da li će se konačno naći na dnevnom redu naš predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, ali je taj problem nerešen i dan-danas.
 
Drugi problem koji je nerešen jeste donošenje zakona o izboru i nadležnostima nacionalnih saveta koji su i ustavna kategorija, nacionalnih saveta koji su formirali 14 nacionalnih manjina u Republici Srbiji i već godinama ne postoji u Skupštini volja i u Vladi za donošenjem tog posebnog zakona koji je od izuzetnog značaja za pipadnike nacionalnih manjina.
 
Treći je problem taj što ova država ne želi iz republičkog budžeta da finansira institucije manjina, institucije vojvođanskih Mađara. Već sam i sa ovog mesta spominjao do sada i Narodno pozorište u Subotici i Pozorište u Novom Sadu i Izdavačku kuću "Forum" i Institut za kulturu vojvođanskih Mađara i Savez za kulturu vojvođanskih Mađara, i te institucije se finansiraju isključivo iz pokrajinskog budžeta i iz budžeta naše matične države ali se ne finansira iz budžeta Republike.
 
Četvrti problem je taj što u organima državne uprve, u policiji, u organima carine nema praktično pripadnika nacionalnih manjina, nema pripadnika mađarske nacionalne zajednice i za to sigurno nije razlog to, a isto tako i u tužilaštvima i u sudovima, sigurno nije razlog to što vojvođanski Mađari nemaju kandidate koji bi mogli i znali obavljati te značajne funckije. 
 
Znači, zbog toga što ovi problemi nisu rešeni, zbog toga što ni aktuelni predsednik gospodin Boris Tadić nije učinio mnogo da bi se ovi problemi rešili, mi ćemo kandidovati zajedno, četiri stranke vojvođanskih Mađara, kandidovaćemo nekoga na predsedničkim izborima. Sada su u toku razgovori o ličnosti tog kandidata, ali, još jednom da podvučem, smatram da bi bilo dobro i naše je pravo kao opozicionih narodnih poslanika da znamo kada će gospodin Oliver Dulić raspisati te izbore i kada će se ti izbori održati. 
 
Na kraju bih želeo da napomenem da smo videli među amandmanima amandman SRS, kolege Aleksandra Martinovića kojim je on predložio da umesto 10.000 bude potrebno 50.000 potpisa podrške na predsedničkim izborima. To je naravno pravo SRS da tako predloži. To je naravno i legalno. Sa stanovišta SRS to je sigurno i legitimno, ali bih želeo da kažem da se ovim rešenjem onemogućuju manje stranke da kandiduju svog kandidata na predsedničkim ibzorima. Ono što je zabrinjavajuće to je to što se priča po skupštinskim kuolarima da je DS spremna da podrži ovaj amandman i pošto nije tu gospodin ministar želeo bih da pitam gospođu Nadu Kolundžiju ili gospodina Vlatka Ratkovića kao ovlašćenog predstavnika DS kod ove tačke dnevnog reda - da li je tačno da DS razmišlja da podrži ovaj amandman SRS koji bi rezultirao da je potrebno umesto 10.000 50.000 potpisa podrške na predsedničkim ibzorima?
 
Još jednom bih želeo da podvučem da je to rešenje naravno legalno, ali mislimo da nije legitimno i nije demokratski jer bi time bile manje stranke i grupe stanovništva onemogućene u kandidovanju nekoga na predsedničkim ibzorima. Želo bih da naglasim da vojvođanski Mađari sigurno ne mogu prikupiti 50.000 potpisa podrške, mi možemo prikupiti 10.000 kako je Savez vojvođanskih Mađara prikupio i u januaru 10.000 potpisa pred parlamentarnim izborima bez obzira na činjenicu što je u skladu sa mišljenjem RIK-a bilo dovoljno za manjinske stranke i 3.000 potpisa, ali smo mi obezbedili 10.000 potpisa i u januaru za listu Saveza vojvođanskih Mađara. 
 
Znači, želeo bih da pitam predstavnika DS da li je tačno da oni glasajući za amandman SRS žele da eliminišu manje stranke i manjinske zajednice iz izborne trke za predsednika Republike? Hvala lepo.