A 2012. évi költségvetésről
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor. Izvolite.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ne treba biti ekonomski stručnjak da bi se došlo do zaključka da je privreda Srbije u katastrofalnom stanju. Za to postoje ekonomski, ali i politički razlozi. Kada je stanje takvo ni budžet ne može biti mnogo bolji.
Prema zvaničnicima Ministarstva finansija, treba imati u vidu da najveći deo rashoda budžeta predstavljaju zakonske obaveze koje se odnose na plate, penzije, socijalna davanja i kamate na dugove države.
Kada govorimo o kamatama na dugove države, treba reći da su rashodi na osnovu otplate kamata 59,2 milijarde dinara. To je skoro jedan celokupan budžet AP Vojvodine.
Sa druge strane, treba imati u vidu i to da otplata glavnice ovih dugova iznosi oko jednu trećinu budžeta.
Sa druge strane, citiram predstavnike Ministarstva finansija, umanjeni su kapitalni izdaci za 3,2 milijarde dinara, a i Fiskalni savet upozorava da postoji opasnost da javni dug na kraju ove godine pređe granicu od 45% bruto domaćeg proizvoda i da bi to moglo približiti 55% BDP.
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da su zbog nastavka recesije i usporavanja ekonomske aktivnosti, prilivi po osnovu nekih poreza precenjeni u Predlogu budžeta.
Rast unutrašnjeg i spoljnog duga je karakteristika privrede Republike Srbije. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je alarmantan pod prometa na malo od 17%, onda znamo i to da moramo govoriti i o daljem rastu sive ekonomije i snažnom opadanju životnog standarda stanovništa Republike Srbije.
Što se tiče prihoda planiranih od poreza na dodatu vrednost trebamo reći da se predviđa rast od čak 6%. Ne znam koliko je to realno, jer da bi se ovo ostvarilo potreban je rast od projektovanih 1,5% BDP, a ukoliko se projektovani rast ne ostvari budžet će postati neodrživ.
Ne predviđaju se uštede na rashodnoj strani u dovoljnoj meri, pa će se država verovatno i dalje zaduživati.
Sve ovo sam rekao, a većina ovih konstatacija su bili citati od ili ekonomskih stručnjaka ili predsednika Fiskalnog saveta ili funkcionera Ministarstva finansija, da bismo konstatovali u kakvom je danas položaju Srbija, odnosno kakav je Predlog budžeta.
Sa druge strane, moramo imati u vidu da je cilj SVM uvek bio da se predlog budžeta podrži. Svih ovih godina, od kada je Ustav Republike Srbije na snazi, imali smo problem sa finansiranjem AP Vojvodine. Pre svega smo imali problem sa strukturom predviđenih sredstava za finansiranje AP Vojvodine, odnosno sa planiranim sredstvima za kapitalne investicije na teritoriji pokrajine.
Svih ovih prethodnih godina nekako smo uspeli dogovoriti se, najčešće uz prihvatanje nekih amandmana SVM. Jedino pre dve godine nismo se uspeli dogovoriti pošto je, po našem dubokom ubeđenju, taj predlog budžeta bio protivustavan i glasali smo protiv tog budžeta.
Ove godine se prvi put desilo da nam je bilo omogućeno da razgovaramo o tada još nacrtu budžeta pre nego što je taj tekst bio usvojen od strane Vlade Republike Srbije. Izgleda da smo se tek sada uspeli izboriti za to da pravovremeno, blagovremeno razgovaramo o budžetskoj projekciji za sledeću godinu. Ubeđen sam da je to u značajnoj meri doprinelo da ovaj predlog budžeta bude u skladu sa Ustavom što se tiče pozicija AP Vojvodine u ovom predlogu budžeta.
Moram da kažem, to nadam se da neće naškoditi gospodinu Nikeziću, da imamo sa njim odličnu saradnju u ovih prethodnih nekoliko meseci i da su i ti otvoreni razgovori doprineli tome, da ovaj budžet bude prihvatljiv za nas, što se tiče pozicija Vojvodine u ovom tekstu.
Istovremeno, treba da kažem da je Vojvodina prethodnih godina, od 2007. godine pa na ovamo, uskraćena za određena sredstva. Tačnije rečeno, Vojvodini za ovih pet godini nije doznačeno oko 64 milijarde dinara, koliko minimalno Vojvodina treba da dobije po članu 184. Ustava Republike Srbije.
To znači da je iz tih sredstava Vojvodina ili Srbija na teritoriji Vojvodine mogla da izgradi oko 60 kilometara autoputa. To znači da je od tih sredstava koje je Vojvodina trebala da dobije na osnovu Ustava Republike Srbije od 2007. godine, pa do danas, mogla izgraditi oko 20 zgrada narodnog pozorišta u Subotici. To znači da je od tih sredstava koje je Vojvodina trebalo da dobije po Ustavu mogla izgraditi oko 120 zatvorenih bazena na teritoriji AP Vojvodine. To znači, da je Ustav bio poštovan od 2007. godine do 2012. godine, svaka opština u Vojvodini bi danas imala 2,5 zatvorena bazena.
Mislim da su ti podaci proverljivi, da se ti podaci mogu proveriti i da se radi o tome, da je Vojvodina prethodnih pet godina u velikoj meri opljačkana. To znači da je i Ustav prekršen svih ovih prethodnih godina.
Zbog čega kažem da je Ustav prekršen? Zbog toga što, kada se budžet donosi, razgovaramo o budžetskoj projekciji, govorimo o planovima Republike. Na kraju godine ili u toku godine, tek se može ustanoviti da li je ta budžetska projekcija bila realna ili ne.
Kao što sam malopre rekao, prethodnih godina osim jedne, budžetska projekcija je uvek bila takva da je Vojvodini bilo omogućeno dobijanje onih sredstava koje minimalno po Ustavu treba da dobije, ali se na kraju ipak ispostavilo, da je svake godine Vojvodina opljačkana, ukupno, kao što rekoh, za oko 64 milijarde dinara, što iznosi jednogodišnji budžet AP Vojvodine.
Istovremeno, treba reći i to da je prethodnih 10-11 godina na KiM odlazilo oko 50 milijardi dinara. Za razliku od sredstava planiranih za Vojvodinu, sredstva za KiM su se i realizovale u dosta velikoj meri. Mislim da je to jedan podatak koji treba da znaju građani Republike Srbije. To nije drugačije ni prema ovom predlogu budžeta. Naravno, tu ne govorim samo o sredstva Ministarstva za KiM, govorim o ukupnim sredstvima koja su doznačena KiM prethodnih 10-11 godina.
Naravno, ne sporim da država ima obavezu da finansira određene institucije srpske nacionalne zajednice na teritoriji KiM. To čine sve ozbiljne države u regionu, finansiraju svoje sunarodnike na ostalim teritorijama, ali to ne znači da ne treba reći da je oko 50 milijardi dinara svake godine odlazilo na KiM prethodnih godina.
Kao što sam malopre rekao, Predlog budžeta u odnosu na Vojvodinu odgovara ustavnom minimumu. To je bio jedan od preduslova da bismo mi glasali za Predlog budžeta za 2012. godinu.
Postojao je još jedan preduslov za to, a taj preduslov se ticao poljoprivrede. Proletos je bio protest poljoprivrednika iz Vojvodine zbog toga što se subvencije nisu isplaćivale do 100 hektara, kako je to bilo predviđeno. Tada je paorima, poljoprivrednim proizvođačima obećano da će dobiti subvencije do 100 hektara za 2011. godinu do kraja januara 2012. godine. To je predviđeno ovim predlogom budžeta i veoma je dobro što je to predviđeno. Isto tako je dobro što su te stavke za subvencije poljoprivrednim proizvođačima predviđene za 2012. godinu. To ne treba i ne sme da bude drugačije zbog toga što je proizvodni ciklus započeo za sledeću godinu u poljoprivredi i bilo bi veoma neozbiljno kada bi se pravila igre menjale u toku utakmice. Zbog toga, raduje nas da su te subvencije planirane i za 2012. godinu.
Ima raznih podataka o tome u kojoj meri je povećan budžet Ministarstvu poljoprivrede za sledeću godinu. Ima tu raznih podataka i u tome da je budžet tog ministarstva povećan, odnosno da je agrani budžet povećan za oko 15 milijardi dinara. Ali, moramo reći da će konačna suma zavisiti od toga kako će se ostvariti prihodi samog Ministarstva poljoprivrede, koji su planirani u visini oko 26 milijardi dinara.
Bez obzira na ove detalje, sigurno jeste da agrarni budžet neće biti manji sledeće godine, nego što je 2011. godine bio. Znači, taj naš preduslov za glas budžetu je ostvaren.
Treći preduslov se ticao sredstava za rad međuakademijske mešovite komisije. Želim da vas podsetim da je na inicijativu političkih stranaka vojvođanskih Mađara u oktobru 2009. godine postignut dogovor između predsednika Republike Srbije i tadašnjeg predsednika Republike Mađarske o osnivanju međuakademijske komisije SANU i mađarske Akademije nauka, sa ciljem da akademije nauka dve zemlje rade na utvrđivanju civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata, od 1941-1948. godine.
Prva sednica srpskog dela te međuakademske komisije je održana 23. marta 2011. godine, ali su sredstva za rad bila veoma oskudna. Sada je, zahvaljujući amandmanu SVM, koji će biti usvojen, predviđeno 10 miliona dinara za tu međuakademijsku komisiju. Ta sredstva nisu velika u odnosu na budžet Republike. Radi se o minornim sredstvima, ako posmatramo red veličine republičkog budžeta, ali su istovremeno veoma značajna ta sredstva, da bi ta međuakademijska komisija mogla da funkcioniše.
Želim da vas podsetim da je Republika Mađarska već za ovu godinu obezbedila oko 100.000 evra za rad mađarskog dela te međuakademijske komisije. To će tako biti učinjeno i za sledeću godinu. Raduje nas što je i Vlada Republike Srbije uvidela da se radi o izuzetno značajnom programu.
Želim da vas podsetim da je naš cilj da nakon okončanja rada te komisije koja se bavi utvrđivanjem civilnih žrtava na naučnoj osnovi, usvoji zajednička deklaracija o priznavanju krivice ili o istorijskom pomirenju srpskog i mađarskog naroda. Te deklaracije bi trebale da budu usvojene u parlamentima Srbije i Mađarske.
Moram da kažem i to da je za nas od izuzetne važnosti da Republika Srbija dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU. Najosnovniji preduslov za to jeste da Vlada i parlament funkcionišu sledećih meseci, do kraja februara, odnosno do početka marta. Zbog toga što smo prinuđeni da taj ispit koji nismo položili 9. decembra, polažemo i početkom marta, mi želimo šansu Vladi Republike Srbije da učini sve i da ispuni sve kriterijume da bi ta kandidatura mogla da bude realna za Republiku Srbiju, odnosno za građane Republike Srbije. To ne bi bilo ni teoretski moguće kada ne bismo usvojili budžet, kada bismo bili u situaciji ili stanju privremenog finansiranja i u situaciji koja bi značila raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Zbog toga je za nas važno da Vlada radi svoj posao, da budu stvoreni preduslovi za to i nadam se da će ovu mogućnost Vlada iskoristiti i da će ispuniti sve kriterijume za dobijanje kandidature za članstvo u EU, da će Vlada ispuniti sve one kriterijume koji su odavno svima u ovoj državi jasni i nadam se da će ovo naše poverenje rezultirati ozbiljnim radom Vlade i dobijanjem kandidature početkom marta sledeće godine.
Iz svih ovih iznetih razloga mi ćemo podržati Predlog budžeta za 2012. godinu. Još jednom želim da podvučem da se nadam da će Vlada Republike Srbije odraditi svoj deo posla i da neće od nas, od Vlade zavisiti da li ćemo dobiti kandidaturu ili ne. Kriterijumi su odavno jasni u ovoj državi svima i nadam se da će se raditi na ispunjenju tih kriterijuma. Hvala.
PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, na osnovu člana 87. Poslovnika radićemo danas i posle 18,00 časova.